Vokalna radionica Bistrik, Velika dvorana Zadužbine Ilije M. Kolarca, Beograd, 3. XII 2022.
U koncertima uobičajeno natrpanom završetku godine, kvalitetom je u vrh neočekivano skočio predstavnik amaterske lige, i to baš dok su se srpski domaćini treznili od Qatarze. U sunčano subotnje prepodne, Vokalna radionica Bistrik (dalje: VRB) koncertom Rasla dunja i jabuka proslavila je svoju 10-godišnjicu dokazujući koliko su – uz prirodni dar i naporan rad, svakako – važni pažljiv odabir i znalačko vođstvo. Pobednički tim onda je, nikakvim čudom, dominantno ženski; u još jednoj od oblasti gde muškarci samo mogu da sanjaju kako će dostići rodnu ravnopravnost.
Posle značajne akustičarske (Suncokret, Rani mraz) i samostalne pop karijere, Biljana Krstić pokazala je šta znači kreativni prodor za koji su je porodično okruženje, etnomuzičko obrazovanje i rad u državnom radiju spremali: u XXI vek uletela je drugom mladošću i svoj sastav Bistrik uspešno povela i na globalnu scenu (uostalom, “Vreme” br. 1219, g. 2014). Kao što slogan na sajtu bilja.rs kaže, Prevode folklor u savremenu umetnost, i to važi i za filmsku muziku koju ona radi s najbližim saradnicima, a i za vokalnu radionicu Bistrik pokrenutu 2012.
VRB je i ranije držala završne/ javne časove na kraju školske sezone, zapaženo učestvovala na horskim svečanostima i smotrama po zemlji, ali za ovaj jubilej nije samo izašla iz suterena u reprezentativnu salu omiljenog ‘Kolarca’, nego ponudila koncertni program koji daleko prevazilazi rodbinu i prijatelje učesnika, besplatne ulaznice i matine-termin. Razvoj VRB primetan je na više načina: odjednom je pevalo i 30 glasova, uključujuči neke od prvih polaznica, kao i upisane pre dva meseca; neke numere dale su priliku da pevači/ce zasviraju instrumente koje uče (harfa, violina, udaraljke); repertoar je opet uključio i pesme iz balkanskog komšiluka, najviše sevdalinke.
Skladno složene solo i ‘zid glasova’ tačke, akapela ili s doziranom pratnjom sužene postave benda Bistrik, vodile su ka kulminaciji kroz domaće zadatke pevnih brzalica i razbrajalica, do svačijih favorita (Jovano, Jovanke), ali je najvrednije stalo između. Uz izvorne ljubavne, namenske/ svadbarske, varoške/ gradske (i sa Kosova – Svu noć mi bilbil prepeva; Marijo, deli, bela kumrijo), po Mokranjčevim zapisima ili u Biljinoj harmonizaciji, našle su se i one nadahnute narodnim, kao Rasla dunja i jabuka Dimitrija-Mikana Obradovića. Posebno su zanimljiva ukrštanja, kao makedonska Od pole idat babo (…Sejmeni, prim. prev.) ili kad pevačica iz istočne Srbije izvodi Sejdefu majka buđaše. Podsticajna su poređenja s Amirom Medunjanin, a VRB bi svakako doprinela i masovnim/ putujućim Večerima sevdaha. Štaviše, Kad…pođoh na Bembašu pa bez šavova pređu na ladino jezik, prefinjeno podsećajući da je ta pesma s Jevrejima Sefardima krajem XV veka prognana s Iberijskog poluostrva te se skućila u srcu Balkana, Bilja i njena radionica ne moraju ni da pomenu multikulti. Krug simbolično zatvara narodna Moj đerdane, moje suvo zlato, s čijom je folk-rok obradom Suncokret imao hit još 1977.
Kao i pesme sa svih strana Srbije, više od polovine polaznica VRB nisu iz Beograda, a najave za one ranije diskretno ih pohvale sadašnjim zanimanjima (zubarka, profesorka italijanskog…), potcrtavajući amaterski status, s podrazumevanim entuzijazmom. Posebno blago je očuvanje jezika, arhaizama pa i turcizama, i naročito iskonskih osećanja kakvih odavno nema u svetovnoj/ popularnoj muzici na ovim prostorima. Često su stihovi toliko patrijarhalni da ih danas ne bi propustio nijedan pomodni komesar polit-korektnosti. Ali, u zemlji gde je ‘tradicionalno’ neretko maska za glib starinskih ‘vrednosti’, nekim čudom VRB tim pesmama ubrizgava nepogrešivo žensku energiju i punoglasno ih oslobađa sumornog balasta. Smerno …moje prvo gledanje time se preobrazi u slavlje života i ljubavi. Uz poštovanje i podršku za inicijative u rasponu od UN Women do aktivistkinja protiv “Informera”, ženski princip trijumfuje samo ako ima i ovakve glasove.
Neznatno preklapanje s radom sastava Bistrik omogućava Vokalnoj radionici Bistrik da sve ubedljivije zauzima stvaralački prostor čije su granice rastegli rokerski Viva Vox i Vrelo, i konceptualni horkeŠkart, da koristi akademsku zaleđinu a ne oklizne se u estradne škole pevanja. Sa sopstvenom logistikom (tonac, onlajn prisustvo…), Bilja je opet i deo ženskog trija: kao tri etno-vokalne vile, VRB predvode ona, nastavnica tradicionalnog pevanja Nataša Mihaljinac i Biljanina koleginica iz Radio Beograda Ruža Rudić; potonja je zaslužna i za stilizovane haljine oba Bistrika, itekako zapažene.
OK za šljivovicu, ali imamo i nematerijalno nasleđe. Nisu samo bugarske pesme u repertoaru Bistrika podsećanje na tajanstvene glasove čuvenog ženskog hora državne RTV iz Sofije; snimci Le Mystere des Voix Bulgares čekali su i po 30 godina da ‘osvoje svet’. VRB je već ušla u svoju drugu deceniju, nadam se da će uskoro imati sopstvenu diskografiju, komercijalne koncerte, sponzore…
Na kraju, ne manje važno, hvala emisiji Ženergija (radioaparat.rs) čiji sam naziv pozajmio; vraćam ga, i redovno slušam.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
