Čudesna šuma smrti: Dronovi tragaju za samoubicama
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Smele inovacije u mediju klasične grafike i oprema knjige koju je razumeo kao umetničko delo, bili su znaci prepoznavanja ovog visokog, naočitog, druželjubivog i pravdoljubivog umetnika
Među ličnostima koje su svoje kapitalno delo ugradile u korpus nacionalne kulturne baštine, izdvaja se i ime umetnika Mileta Grozdanića. Potpuno posvećen stvaralaštvu, on je tokom pet decenija intenzivno delovao u polju vizuelnih umetnosti pomerajući granice u jugoslovenskoj grafici i umetničkoj opremi knjige.
Grozdanićeve životne škole pratile su mnoge promene, a jedna od radikalnih je put od grafičkog radnika do grafičkog umetnika. Zaista, u toj promeni samo jedne reči sadržan je čitav život ispunjen borbom za sopstveni i umetnički integritet.
Grozdanićeva vizija umetnosti ostvarena je sudbinskom odlukom da 1967. godine napusti poziciju tehničkog urednika u Izdavačkom zavodu “Jugoslavija” i upiše studije grafike na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. Potom se sve odvijalo u nekom logičnom sledu građenja karijere likovnog umetnika čija se stvaralačka strast ispoljava u umetničkoj opremi knjige.
U beogradskom grafičkom krugu Mile Grozdanić predstavlja specifičnu umetničku pojavu za koju se vezuju smele tehnološke inovacije u mediju klasične grafike. On je prvi u srpskoj grafici 70-ih godina učinio značajan iskorak u ovom mediju ispitujući i provocirajući neprikosnovenost grafičkog otiska, dok je unošenjem novih elemenata ostvario strukturu grafičkog kolaža, bliskom raušenbergovskoj poetici. Već povodom njegove prve samostalne izložbe grafika 1973. kritika je naglasila radikalno odstupanje od postojeće produkcije, povezujući to sa autorovim mnogo dužim iskustvom rada na publicističkoj grafici. Ova činjenica predstavlja neophodnu premisu u razrešavanju mnogih autorovih stavova jer je upravo ovo interdisciplinarno delovanje uslovilo eksperimentisanje lišeno gotovo svakog ograničenja. U svakom Grozdanićevom grafičkom listu mogla su se osetiti i prepoznati iskustva oblikovanja knjige, koja je možda bila i njegova najveća ljubav.
Drugi pol Grozdanićeve umetničke ličnosti predstavlja njegov rad na umetničkoj opremi knjige koja je za njega bila, po visokim kreativnim standardima, više od grafičkog dizajna. Estetiku knjige, koja je po svojoj strukturi složen grafički trodimenzionalni objekat, Grozdanić je razumeo kao umetničko delo.
Pedagoškom radu je, pored umetničke prakse, posvetio decenije u visokim školama i fakultetima u Beogradu i na Cetinju. Tako je na tek osnovanom Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju 1988. godine formirao smer za grafički dizajn, gde je predavao grafiku knjige, tehnološku obradu knjige i crtanje.
Kao pedagog sa višedecenijskim iskustvom, suočio se sa činjenicom da o oblikovanju knjige kod nas nema temeljne literature, pa je svoje znanje i iskustvo pokušao da sistematizuje. Tako je 2007. godine publikovan Put do knjige, kapitalno delo enciklopedijskog obima o nastanku, istoriji i umetničkoj opremi knjige. Na knjizi je radio osam godina, mada je ona, pre svega, rezultat višedecenijskog rada jer je Grozdanić od 60-ih godina prošlog veka svojim poslom bio vezan za slovo, reč, rečenicu i knjigu, kako je u jednom intervjuu naglasio. Više od 600 strana ove knjige i oko 650 pojmova obrađuje u skladu s čvrstim i jasnim grafičkim postulatima, naglašavajući da sadržaj i izgled knjige moraju biti u najvećem mogućem saglasju. Delo Put do knjige uvršten je i u fondove Vašingtonske biblioteke, Nacionalne biblioteke Rusije u Sankt Peterburgu, Gutenbergov muzej u Majncu.
Mada je svoj stvaralački rukopis formirao u doba analogne tehnologije, Grozdanić je na računare gledao kao na alatke u materijalizaciji formiranih ideja. Bez obzira na moćnu računarsku tehnologiju, smatrao je kreativni proces crtačko-slikarskih disciplina fundamentalnim na putu do vrhunskog rezultata u oblikovanju knjige.
Kao likovni stvaralac, samostalno ili grupno, predstavljao je Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru, na reprezentativnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Poslednja Grozdanićeva beogradska izložba u Galeriji “Haos” održana je 2014. povodom Nagrade “Mića Popović” za veliki doprinos našoj kulturi.
Bio je starovremski privržen roditeljima i sestrama o kojima je brinuo kao o svom porodičnom blagu. Visok, naočit, druželjubiv i pravdoljubiv, bio je omiljena, jedinstvena i neponovljiva ličnost među prijateljima i kolegama, a za mnoge studente bio je guru i prijatelj u čiju vernost se ne sumnja. U specijalno kreiranom prsluku, sa džepom na leđima, Mile je nosio štamparske tabake. Prisutan u umetničkim i društvenim događajima, kafana je bila mesto susreta prijatelja, vreme za razgovore, dogovore, planove, relaksaciju. Vikendi su bili sigurno vreme kada se povlačio u svoj radni prostor i u miru stvarao.
Dug ove sredine je studijska izložba koja će fokusirati delo Mileta Grozdanića, posebno oblast umetničke knjige.
Šuma Aokigahara u Japanu čuvena je – po broju samoubistava. Sada se noću nadgleda dronovima
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve