Bugarska i Grčka u subotu su pustile u rad gasni interkonektor koji će omogućiti uvoz gasa iz Azerbejdžana u region jugoistočne Evrope. Uz pomoć Evropske unije, dve vlade su deset godina unazad radile na izgradnji ove mreže koja je jedan od važnih koraka na putu ka smanjivanju zavisnosti od ruskog gasa.
Ceremoniji otvaranja gasnog interkonektora u Sofiji prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Na ovaj gasni interkonektor priključiće se i Srbija, koja uz pomoć Evropske unije i Evropske centralne banke (EIB) od januara ove godine gradi gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad. Očekuje se da bi taj projekat mogao da bude završen sledeće godine.
Prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. danas počinje „novo doba“ za Bugarsku ali i region jugoistočne Evrope.
„Bugarska je nekada 80% gasa dobijala iz Rusije, pre nego što je Rusija odlučila da pokrene ovaj rat protiv Ukrajine i energetski rat protiv Evrope. Ovaj gasovod menja pravila igre za Bugarsku i za energetsku bezbednost u Evropi“, rekla je Fon der Lajen.
Vučić je rekao da je imao dilemu kako će se predsednica Evropske komisije ophoditi prema njemu, verovatno misleći na činjenicu da je predsednik države koja jedina u regionu nije uvela sankcije Rusiji, ali i zbog činjenice da se godinama unazad nije radilo ništa na diverzifikaciji energetskih izvora.
Osećao se kaže kao „crna ovca u društvu ovih sjajnih prijatelja“. Vučić se ipak zahvalio fon der Lajen jer je mnogo pomogla Srbiji kad je u pitanju izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske.
Iako je diverzifikacija energetskih izvora bila nešto na čemu je Evropska unija insistirala godinama, a što je na koncu korisno za Srbiju, sa početkom izgradnje gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad dugo se oklevalo. Više od četiri godine trajale su najave da će radovi početi. Javna je tajna da je ruski faktor u preduzeću Srbijagas koje vodi visoki funkcioner SPS-a Dušan Bajatović uticao da se sa izgradnjom ove mreže odugovlači, kako bi se zaštitili interesi Rusije i ruskog Gasproma.
Srbija trenutno u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Prema podacima Agencije za energetiku, svega 13 odsto potreba za gasom podmiruje se iz domaće proizvodnje, a sve ostalo uvozi se isključivo iz Rusije. Većina gasnih aranžamana sa ruskom državnom kompanijom Gasprom nije poznata javnosti.
Još pre rata azerbejdžanski gas bio je presudan na evropskom tržištu, a završetkom ove mreže od sada će biti dostupan i Bugarskoj, jednoj od država koje su najviše zavisile od ruskog gasa.
Kako je najavljeno, tokom ove godine izvoz gasa iz Azerbejdžana povećaće se na 22 milijarde kubnih metara, a polovina tog iznosa otići će na evropsko tržište. To je dogovoreno i memorandumom o razumevanju sa Evropskom komisijom u julu ove godine, a plan je da do 2027. Azerbejdžan udvostruči izvoz prirodnog gasa u Evropu.
S.P./RTS / RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com