Politička komunikacija vlasti u Srbiji funkcioniše kao razrađen sistem u kome predsednik Aleksandar Vučić ima centralnu ulogu, dok mreža saradnika, funkcionera i javnih aktera prenosi, pojačava i oblikuje poruke namenjene različitim segmentima javnosti
Poput košarkaškog tima sa jasno raspoređenim pozicijama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima sopstveni političko-medijski „ansambl“ – skup aktera koji učestvuju u oblikovanju javnog diskursa i prenošenju poruka kroz medije, navodi se u analizi Istinomera koja je obuhvatila period od januara do juna 2025. godine.
Prema tom istraživanju, reč je o razgranatoj komunikacionoj strukturi koja funkcioniše kao propagandni mehanizam za kreiranje, usmeravanje i kontrolu javnog mnjenja.
Analiza opisuje da se poruke šire kroz različite kanale i glasove – od političara i funkcionera do analitičara, novinara i javnih ličnosti, s ciljem učvršćivanja biračkog tela, udaljavanja neistomišljenika od politike, kao i normalizovanja oštre retorike prema protivnicima vlasti.
Vučić je najdominantniji akter ove mreže, jer je daleko prisutniji u medijima od svih ostalih. On je, kako se navodi u analizi, istovremeno tumač političke stvarnosti, arbitar događaja i svojevrsna personifikacija države. U toj ulozi određuje šta ostaje u sferi medijskih narativa, a šta postaje zvaničan državni stav, kao i koje poruke su namenjene domaćoj javnosti, a koje međunarodnoj zajednici.
Istinomer ga opisuje i kao „reditelja“ sistema: on određuje teme i ton komunikacije, ali i afirmiše pojedine članove ansambla u javnosti. Istinomer navodi i da se predsednik povremeno ograđuje od izjava ili postupaka pojedinih aktera, naročito kada bi oni mogli da naruše njegov međunarodni imidž. Međutim, istraživači ocenjuju da takvo distanciranje „stvara spolja sliku umerenog lidera, dok iznutra održava mrežu radikalnih glasova koji zahvaljujući njemu postoje, nastupaju i oblikuju javno mnjenje“.
U vrhu strukture nalaze se, prema analizi, ključni politički saradnici koji nose dominantne narative vlasti, odnosno veliki veziri, kako ih naziva Istinomer. To su Ana Brnabić, Miloš Vučević i Siniša Mali.
Brnabić je predstavljena kao prva linija odbrane predsednika. Njena uloga podrazumeva obračun sa neistomišljenicima i kritičarima režima, kao i ekstremno veličanje i viktimizaciju Vučića.
Vučević je, prema Istinomeru, akter koji održava državotvorni i „meki“ nacionalistički diskurs, uvodeći poruke koje pojačavaju polarizaciju.
Mali se u analizi opisuje kao akter zadužen za narativ stabilnosti i uspeha, kroz isticanje ekonomskih postignuća vlasti.
Posebnu kategoriju čini širi krug od 51 aktera koje Istinomer naziva operativcima. U toj grupi su politički funkcioneri, partijski predstavnici, analitičari i eksperti iz organizacija bliskih vlasti, ali i profesori, novinari, urednici, bezbednosni kadrovi, umetnici, kulturni radnici i biznismeni.
Prema analizi, vlast naročito ulaže u one koji deluju kao „stručni“ i „neutralni“, jer se preko njih političke poruke lakše predstavljaju kao opšteprihvaćene društvene činjenice.
Ovi akteri podeljeni su u šest funkcionalnih kategorija – moralni arbitri, glasnogovornici, ideološki čuvari, promoteri uspeha, legitimizatori i bezbednosni operativci.
Među njima su Draga J. Vučićević, Aleksandar Vulin, Darko Glišić, Vladimir Đukanović, Milenko Jovanov, Dijana Hrkalović, Milovan Drecun, Vojislav Šešelj. Legitimizatori su, prema ovoj klasifikaciji, profesori Čedomir Antić i Vladimir Vuletić, predsednik i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov i članovi Centra za društvenu stabilnost.
Ova mreža funkcioniše kao koordinisan sistem političke komunikacije u kojem centralna figura određuje pravac i ton, dok različiti akteri preuzimaju specifične uloge u širenju poruka. Takva struktura, prema oceni autora, omogućava vlasti da istovremeno kontroliše narativ, mobilizuje pristalice i delegitimiše kritičare.
Ova studija je rađena u jeku krize u Srbiji, od januara do juna 2025, kada je propagandna mreža dostizala vrhunac aktivnosti, piše Istinomer.
Celu analizu moguće je pročitati na sajtu Istinomera.
Izborna tišina uoči lokalnih izbora u deset gradova i opština u Srbiji počinje večeras u ponoć i trajaće do zatvaranja biračkih mesta u nedelju, 29. marta. Izborni proces pratiće brojni domaći i međunarodni posmatrači
Uskoro na Kosovo možda neće biti ni srpskih škola i bolnica i to će biti kraj. Svih ovih godina, vlasti Aleksandra Vučića za „povlačenje“ sa Kosova nisu dobile ništa zauzvrat za Srbiju
Predizbornu kampanju uoči izbora 29. marta odlikuje izrazita neravnopravnost učesnika, uz političku zloupotrebu dece i rodno zasnovano digitalno nasilje
Izvori „Vremena“ potvrđuju da u utorak pred skup u Vranju nisu plaćali putarinu. Lakonski im je rečeno da „predsednik časti“
U Smederevskoj Palanci, nekoliko dana pred lokalne izbore, država deli subvencije i obilazi projekte. U fokusu su energetska efikasnost i milioni iz budžeta, ali i pažljivo tempiran trenutak. Dok ministarka Dubravka Đedović Handanović govori o razvoju, otvara se pitanje političkog konteksta ovih poteza
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
