Na svaki evro koji država daje kao podsticaj za snimanje inostranih filmova i serija, kao i za postprodukciju, vrati joj se 4,5 evra, što dokazuje da Srbija ima i te kakve koristi od gostujućih filmskih produkcija.
Ovo je podatak iz Analize ekonomskih efekata za strane i domaće audio i video produkcije koju je realizovao Naučno-istraživački centar Ekonomskog fakulteta za Filmski centar Srbije. Analizirane su 2020. i 2021. godina.
Od onih zarađenih 4,5 evra direktno u budžet Srbije odlazi 0,4 evra po osnovu plaćanja PDV-a, poreza i doprinosa. Samo po tim osnovama, tokom te dve godine strane produkcije uplatile su 12,5 miliona evra u budžet Republike Srbije.
Vrlo je važno i što je stopa zaposlenosti od 2019. do sada u sektoru filmske industrije u Srbiji porasla za 37 odsto.
Više od 60 produkcija i studija je uključeno u aktivnosti rada inostranih produkcija. U tom procesu, u prvom planu je promocija studija naše zemlje, a i same zemlje.
Strane produkcije su u analiziranom periodu ostvarile 14.878 noćenja po beogradskim i srpskim hotelima, što je donelo turizmu zaradu od 1.257.676 evra.
Podsticaj za domaću produkciju
Prema pomenutoj analizi, dolazak stranih filmadžija u Srbiju ima dvostruku važnost: jedna je ekonomska, jer puni budžet i zapošljava ljude, a druga je mogućnost da naši ljudi steknu iskustvo i znanje koje je do pre par godina bilo moguće steći samo u inostranstvu.
Ocenjeno je i da je dolaskom stranih produkcija počela da se razvija domaća produkcija koja se bavi pružanjem usluga ili pravljenjem sopstvenog sadržaja, kao i da se sada kod nas snimaju serije i filmovi koje izgledaju mnogo profesionalnije nego ranije.
Zatim: dobrobiti od stranih filmskih produkcija u Srbiji su i vidljivost Srbije i njenih destinacija, jačanje rental sektora, sektora studija, scenografije a samim tim i rast zapošljavanja ljudi koji rade u filmskoj industriji a to su ljudi koji imaju gornji indeks plata.
Porast zaposlenosti
Kampanja „Snimajte u Srbiji“ počela je pre deset godina, a 2016. godine Vlada je uvela finansijski podsticaj Srbije za strane produkcije.
Već tada je broj zaposlenih u filmskoj industriji porastao za 80 posto i primećeno je da se 60 posto onoga što se dešava na filmu ne tiče samo filmskih radnika nego raznih drugih sektora.
Program podsticaja koje je uvela Vlada svake godine se uvećava: počelo se sa 20 posto, sada smo na 25, a za velike filmove koji investiraju preko pet miliona – 30 posto. To su ogromna sredstva, ali se ona našoj zemlji višestruko isplate.
Od Džona Kjuzaka do Vikija Kaušala
Beograd često „glumi“ druge evropske gradove, Vojvodina neodoljivo podseća na Provansu i Toskanu.
Među prvima je u Srbiju došao Rejf Fajns snimio je Koriolan, pa zatim i Belu vranu. Lik Beson često dolazi u Srbiju, u Beogradu su snimali i Pirs Brosnan i Kevin Kostner.
Beograd je bio i jedna od lokacija za snimanje BBC serije Mek Mafija. Netfliks je izabrao Beograd za naučno-fantastični film Izumiranje.
Većinu inostranih produkcija dovela je u Srbiju kompanija Clockwork Production, na primer Novembarski čovek sa Pirsom Brosnanom, Braća Blum s Ejdrijanom Broudijem i Rejčel Vajs, Gavran s Džonom Kjuzakom.
Od skora, Srbija postaje sve atraktivnija zemljama Azije. Snimljen je i jedan kineski film, a imali smo i produkciju iz Južne Koreje.
Stara planina je glumila Kašmir u najgledanijem filmu u Indiji Uri sa njihovom zvezdom Vikijem Kaušalom u glavnoj ulozi, a snimalo se i u Beogradu. Film je videlo sto miliona ljudi – malo je verovatno da bi toliku gledanost postigao bilo koji namenski reklamni film o Beogradu. Snimanje je trajalo 41 dan, a na filmu je radila ekipa od preko 300 članova i 700 statista.
Glumica Branka Petrić igrala je u drugom indijskom filmu snimanom u Beogradu Rocketry: The Numbi Effect.
Balkanski Holivud
Poslednji veći holivudski film koji je sniman delom u Beogradu jeste Nož u leđa 2, zbog čega su na ulicama prestonice viđeni Danijel Krejg, Naomi Vots i Edvard Norton.
U Srbiji je prošle godine snimljeno oko deset stranih filmova što je rekord u odnosu na prethodne godine, bio je to rekordan priliv novca od stranih produkcija. Podsetimo, 2019. je iznosio 40 miliona evra.
Aleksandar Vučić se sreo sa Džoni Depom dok je snimao film Minamata po istinitoj priči o trovanju ljudi živom u istoimenom gradu u Japanu. Tom prilikom predsednik Srbije je izjavio da je zahvaljujući podsticajima koje nudi stranim producentima Srbija je postala „balkanski Holivud“. Džoni Dep je odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge Republike srbije za izuzetan doprinos u njenim naporima za širenje i unapređenje lokalne umetničke zajednice.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com