Programi „Dana Amerike“ u Narodnoj skupštini i Muzeju savremene umetnosti su prilika da obnovimo svoja znanja o vezama u američkoj i srpskoj istoriji i kulturi, ali i prilika za pitanja o pravcima razvijanja naših budućih odnosa
„Berlinski zid nije pao zato što je vaše oružje bilo jače od sovjetskog, nego zato što je zapadni način života tada i sada ostao ideal za milione sa Istoka, što niko nije bežao iz Zapadnog u Istočni Berlin, nego samo u suprotnom pravcu“, objašnjavao sam nedavno jednom Amerikancu zašto je važno da se njegova zemlja prikaže u Srbiji i kao kulturna velesila ne samo kao neko čiji nosači aviona zavode red širom planete.
Osamdesetih godina prošlog veka, dok sam živeo u Baču, kao srednjoškolac bio sam pretplaćen na magazin „Pregled“ koji je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država besplatno slala svima zainteresovanim širom SFRJ. Tada, u finalnoj fazi Hladnog rata. Amerikancima je očigledno bilo veoma stalo da glas o njihovoj kulturi stigne i do najudaljenijeg sela u Jugoslaviji, zemlji koja nije bila iza Gvozdene zavese ali ni u NATO.
Zbog poznatih događaja devedesetih i uzajamnih grešaka u pristupima u dve decenije koje su usledile – imidž SAD u Srbiji je prema svim istraživanja prilično loš.
To je tema kojom će se, između ostalog, baviti „Dan Amerike u Beogradu“, 9. septembra u Domu Narodne skupštine i Muzeju savremene umetnosti.
U biografiji jedne od učesnica ovog događaja, Stefane Đokić, sa Univerziteta u Edinburgu pažnju mi je privukao podatak da je učestvovala u projektu „Hot Art, Cold War – Southern and Eastern European Writing on American Art 1945-1990“. Prva asocijacija bio mi je mjuzikl Kosa 1969. godine u Ateljeu 212 čiji su glavni „krivci“ bili Mira Trailović i Zoran Ratković. Kao što je poznato, njih dvoje su Kosu gledali na Brodveju, brzo postigli potrebne dogovore, i Bori Ćosiću poverili da je prevede i adaptira. Nakon osam meseci priprema, 23. maja 1969. godine u Ateljeu 212 odigrana je beogradska premijera, važna u istoriji Kose kao prvo izvođenje na stranom jeziku posle premijere na Brodveju i postavke na Vest Endu u Londonu.
O beogradskoj Kosi ima nebrojeno priča. Pomenuću onu o sceni u kojoj su se glumci pevajući Daj nam sunca pojavljivali bez odeće. Bila je to, kažu, prva golotinja na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, a predstava je dva puta izvedena pred Titom, ali bez svlačenja na sceni i cepanja vojnih knjižica. Upućeni kažu da je Josip Broz Tito na dočeku Nove 1970. pevao Daj nam sunca iz tog mjuzikla. Fotografija Broza sa “beogradskim plemenom” je obišla svet. Zanimljivo da je Atelje 212 tada odbio da gostuje sa Kosom u Trstu jer su Italijani tražili da je cenzurišu.
Pedeset godina posle, bio sam na premijeri mjuzikla Kosa kojeg je u novosadskom Pozorištu mladih postavila Tijana Delić, takođe učesnica programa „Dana Amerike u Beogradu“ ovog septembra. Kada je je počela numera Aquarius osetio sam takav cunami sreće i slobode kakav nisam iskusio decenijama unazad.
Deo programa „Dan Amerike u Beogradu“ je i „Izložba jedne slike“ u Muzeju savremene umetnosti na kojoj će biti pokazana serigrafija Endi Vorhola Četiri Džeki na kojoj su četiri fotografije Žakline Kenedi od kojih je jedna načinjena neposredno pre ubistva Džona F. Kenedija, a ostale nekoliko dana nakon toga. Endi Vorhol je u ovom portretu Prve dame Sjedinjenih Američkih Država spojio dve teme svoje umetnosti – temu slave i temu smrti. Kada ponavlja lik jedne javne ličnosti u brojnim varijacijama i serijama, poput Džeki Kenedi, Vorhol joj daje status idola i stvara zvezdu koja, kao i industrijski proizvodi na njegovim delima, postaje potrošačka roba.
Takođe, biće prikazana i video-instalaciju Američke ulice u Beogradu gde će ispod uličnih tabli sa imenima slavnih američkih i američko-srpskih ličnosti poput Džordža Vašingtona, Vudro Vilsona, Džona Kenedija, Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Endija Vorhola, o njima govoriti poznati istoričari i istoričari umetnosti. Biće reći i o ulica u Surčinu koja se zvanično zove Mala Amerika.
U pesmi Pit…i to je Amerika na „Azrinom“ albumu Sunčana strana ulice Džoni Štulić je 1981. govorio o generacijama ljudi sa ovih prostora koji su od kraja 19. veka odlazili u „Obećanu zemlju“.
„Amerika nije rad i znoj / postoje Hollywood i Frankie boy /Disneyland, baseball i rock’n’roll“
Danas smo svedoci da na hiljade mladih iz Srbije i regiona studira na brojnim američkim koledžima sanjajući isti „American dream“ kao i generacije pre njih.
„Dan Amerike u Beogradu“ biće prilika da obnovimo znanja iz američke i srpske istorije i kulture ali i postavimo jedni drugima pitanja o pravcima u kojima želimo da se naši odnosi razvijaju u budućnosti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Novom Sadu održan je miran skup podrške pokrajinskom poslaniku Pokreta slobodnih građana, Radivoju Jovoviću, organizovan od strane studenata Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“
Vrhovno javno tužilaštvo saopštilo je da će u najkraćem roku podneti tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja novinarske i izdavačke odgovornosti portala Kurir.rs, Informer.rs i drugih medija koji su, kako navode, protivno zakonu objavljivali netačne informacije o radu VJT
U centru Novog Sada je postavljen voz kao novogodišnji ukras. Nije vas sramota, kažu studenti
Mitrovčani pešice stigli u Šid na skup povodom Oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, a u Nišu obeležena godišnjica od blokade Filozofskog fakulteta
Smena policijskih službenika Policijske stanice Palilula nedavno je odbila da obezbeđuje Ćacilend
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
