Foto: FoNet/AP
U ponedaljak 22. aprila 2013. godine .Vlada Srbije je jednoglasno dala saglasnost da se potpiše Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije EU Ketrin Ešton da je Vlada prihvatila sporazum. SPC je izdao ogorčeno saopštenje o „čistoj predaji“, oko 20.000 Srba je protestovalo u Kosovoskoj Mitrovici. Na šta su se tačno tada u 15 tačaka u “Briselskom sporazumu” obavezali Beograd i Priština
Na Sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa između Beograda i Prištine Vlada Srbije je dala saglasnost u utorak 22. Aprila 2013. Odluka je doneta jednoglasno. Tadašnji premijer Ivica Dačić obavestio je šeficu diplomatije i posrednicu u pregovorima Ketrin Ešton da je njegova Vlada prihvatila sporazum.
Sporazumom je utvrđeno:
Poptpisnici Dačić i Hašim Tači
Kopiju sporazuma, na osnovu kojeg je urađen prevod, parafirao je u Briselu premijer Srbije Ivica Dačić uz propratni tekst: „Ovime potvrđujem da je ovo tekst predloga o čijem će prihvatanju ili odbijanju obe strane podneti svoje odluke“.
Pored Dačića Sporazum su parafirali premijer Kosova Hašim Tači, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i zamenik generalnog sekretara NATO Aleksandar Veršbou.
Šef prištinskog pregovaračkog tima Hašim Tači ocenio je tada: „Ugovor koji je parafiran između dve države predstavlja de jure priznanje Kosova od strane Srbije.“
SPC: Posredi je pre čista predaja nego li makar kakva-takva prodaja
U Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve koje je izdato u ponedeljak 22. april 2013. pod naslovom “Obraćanje državi Srbiji i srpskom narodu povodom parafiranja sporazuma u Briselu” stoji:
„U Briselu je parafiran tekst sporazuma ‘o principima normalizacije odnosâ’ između ‘Beograda’ i ‘Prištine’, što je, svakako, eufemizam umesto ‘Srbije i Kosova’, odnosno između predsednika Vlade Srbije i ‘predsednika Vlade Kosova’, inače lica sa poternice koju je raspisala Srbija.
Neotklonjivi je utisak da se radi o potpunom povlačenju institucionalnog prisustva Srbije na teritoriji njene južne pokrajine, o uspostavljanju ograničene autonomije srpske zajednice na prostoru severno od mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, u okviru Tačijevog establišmenta, i, samim tim, o posrednom i prećutnom, ali ipak faktičkom priznavanju postojanja sistema državne vlasti na Kosovu i Metohiji nezavisnog od postojećeg državnog ustrojstva Srbije.
Stvar je otežana pristankom državnog vrha Srbije na nesmetani proces ‚evrointegracijâ’ tačijevskog Kosova (bez pomena Metohije, koja zvuči previše pravoslavno i srpski, ali i bez bilo kakvog pominjanja Srbije u tom kontekstu), a nema nikakve sumnje u to da će, posle plaćanja ovako visoke cene za famozni ‘datum o početku pregovora’, i to pregovora sa nepoznatim brojem novih uslova i sa neizvesnim ishodom, cena za sam eventualni ulazak u Evropsku uniju biti i formalno priznavanje ‘nezavisnog Kosova’ od strane Srbije i njena obaveza da ne ometa dobijanje stolice ‘Kosova’ u Ujedinjenim nacijama.“
„Kako izgleda, posredi je pre čista predaja nego li makar kakva-takva prodaja naše sopstvene vekovne i, u duhovnom i istorijskom smislu, najvažnije teritorije, tempirana od velikih scenarista, inače naših proverenih prijatelja i saveznika, za stotu godišnjicu oslobođenja istorijske Stare Srbije od petvekovnog robovanja Osmanlijama (1389 – 1912/1913)“, piše dalje u saopštenju SPC.
„Nama se čini da bi, u odnosu na ovakav sporazum, i podela teritorije bila bolje, pravednije i održivije rešenje. Takođe se pitamo šta je naša visoka državna delegacija tražila u Moskvi pre nekoliko dana ako je već bila spremna da prihvati ‚maksimum mogućeg‘, koji je ipak manji od ‚minimuma poželjnog‘ sa stanovišta elementarnog državnog i nacionalnog interesa Srbije.
Imajući u vidu sve ovde rečeno, a još više neizrečeno, ali podrazumevano, apelujemo na poslanike u Narodnoj skupštini Srbije i na Predsednika Srbije da, pred Bogom, istorijom srpskog roda i sopstvenom savešću, izmere i odmere svoju moralnu i istorijsku odgovornost prilikom odlučivanja o davanju ili uskraćivanju saglasnosti Srbije kao države na ovakav tekst sporazuma.
Istovremeno apelujemo na srpski narod koji je opstao i ostao na svojim vekovnim kosovsko-metohijskim ognjištima i na sav ostali srpski rod, ma gde živeo, da, kakva god bila odluka državnog vrha Srbije, ne prizna diktat sile i nepravde nego da Kosovo i Metohiju smatra, uvek i zauvek, svojom zemljom, ne sporeći, ni na koji način, činjenicu da je to i zemlja onih Albanaca koji u njoj vekovima žive zajedno sa Srbima.
Crkva će, u svakom slučaju, ostati sa svojim narodom i u svojim svetinjama na Kosovu i Metohiji. To joj daje pravo i nameće dužnost da uputi ovaj apel.”
Apel je bio potpisao Patrijarh srpski Irinej.
Protest kosovskih Srba
Srbi sa severa Kosova okupili su se 22. aprila na trgu Šumadija u Kosovskoj Mitrovici na protestu pod nazivom „Sever Kosova i Metohije ostaje u Srbiji“. Aklamacijom su usvojili Deklaraciju Sabora srpskog naroda s porukom da ne prihvataju Briselski sporazum.
TV Most je tada izvestila da se okupilo oko 20.000 ljudi koji su nosili zastave Srbije i parole na kojima je, pored ostalog, pisalo: «Nećemo kosovski pečat», «Nema predaje», «NE zakonima i ustavu Kosova», «Odavde nema dalje», «Ne sporazumu u Briselu…»
Tražili su da se građani Srbije izjasne na referendumu o predloženom sporazumu i poručili da je vreme za osnivanje “Skupštine AP Kosova i Metohije“
R.V. i Dokumentacioni centar „Vremena“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
