Foto: AP Photo/Virginia MayoU Briselu je danas održana prva međuvladina konferencija na kojoj su otvoreni pregovori Severnoj Makedoniji i Albaniji. Susret je, ipak, što se Severne Makedonije tiče zapravo bio simbolički, jer će Skoplje pre otvaranja prvih poglavlja morati da promeni Ustav. Zbog toga su Makedonci i dalje skeptični i ne sasvim srećni, jer smatraju da je Brisel napravio presedan ohrabrivši i legitimizujući nacionalističke zahteve Bugarske
Evropska unija je u utorak zvanično otvorila pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Trenutak je opisan kao istorijski. Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen poručila je da su narodi Albanije i Severne Makedonije zaslužili otvaranje pregovora kao i da će svi imati koristi onda kada postanu punopravne članice Evropske unije.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, čija zemlja već 17 godina čeka da otvori pregovore sa EU, poručio je danas da je pregovarački okvir kreiran tako da „otvara vrata za pregovore, a istovremeno štiti posebnost makedonskog identiteta“. Naglasio je da makedonski jezik ne samo da je zaštićen, nego će otvaranje pregovora dobiti i dodatnu promociju.
Do otvaranje pregovora je došlo samo nekoliko dana nakon što je Skoplje i zvanično prihvatilo francuski predlog za bugarsku deblokadu pregovora. Dok se u Briselu, sa razlogom, slavio istorijski trenutak i ispunjavanje davno datog obećanja Albaniji i Severnoj Makedoniji, bugarsko Ministarstvo spoljnjih poslova još jednom je saopštenjem potvrdilo da to što su dali zeleno svetlo, ne znači da priznaju postojanje makedonskog jezika.
„Bugari u Ustav“
Današnji susret u Briselu je, međutim, što se tiče Severne Makedonije zapravo bio simbolički. U slučaju Severne Makedonije, pre otvaranja novih poglavlja Skoplje će morati da promeni Ustav i u njega unese Bugare kao nacionalnu manjinu. Da bi se promenio Ustav, biće potrebna dvotrećinska većina u Sobranju, koje nema bez opozicionih partija koje su se oštro protivile prihvatanju francuskog predloga. Na čelu sa najvećom VMRO-DPMNE one najavljuju da će zatražiti održavanje referenduma o protokolu o saradnji potpisanim sa Bugarskom, za šta je Sobranje ovlastio Vladu glasanjem prošle subote.
Osim toga, sada je definitivno da su u pregovarački okvir Severne Makedonije direktno ugrađeni drugi zahtevi Sofije koji se tiču ne samo jezika, već i istorije i identiteta makedonskog jezika.
Ostaje da se vidi da li će ti zahtevi biti zvanični deo poglavlje 35 (koje obično sadrži sva ona pitanja koja ne mogu da se obuhvate ostalim pregovaračkim poglavljima), kao što je to slučaj sa srpskom trideset peticom gde je smešten dijalog sa Prištinom od kog zavisi i tempo pregovora.
Zbog toga, su u Skoplju i dalje skeptični i ne sasvim srećni, jer smatraju da je Brisel napravio presedan ohrabrivši i legitimizujući nacionalističke zahteve Bugarske, što bi moglo da zakomplikuje i uspori pregovore Severne Makedonije o punopravnom članstvu u EU.
Premijer Albanije Edi Rama zahvalio se svim građanima svoje zemlje koji „nikada nisu odustali od svog sna o evropskoj budućnosti“. Dodao je da je današnji korak samo „kraj početka“ puta ka EU, onaj neophodan kako bi se izgradila „evropska, demokratska Albanija i demokratski i otvoreni Zapadni Balkan“.
S.P./FoNet/RTS/Euractiv
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacuje izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva kao „maliciozan“ i „neutemeljen“, optužujući njene članove za prekoračenje ovlašćenja i zastrašivanje tužilaca
Studentski pokret saopštio je da predstavnici Studentske liste neće učestvovati u programima televizije Informer. Kao razlog navode višegodišnje kršenje profesionalnih i zakonskih standarda te televizije.
Priča o „dosijeima 50 novinara RTS-a“ proširila se u mnogim medijima bliskim bivšoj vlasti u istom danu, uz snimak sa sastanka i reakcije Aleksandra Vučića i Branislava Klančeka. Nigde nije objavljen zahtev Studentske liste, niti njen komentar.
Šta je Anketna komisija ranije govorila o tužiocu Nenadiu Stefanoviću, šta je potvrdilo Vrhovno javno tužilaštvo i zašto je Stefanović prijavio tužioca Gorana Ilića
Rade Basta je prošao put od policajca, kik-boksera i preduzetnika, preko funkcionera Dragana Markovića Palme, do direktora „Beogradskih elektrana“. Ministarsku funkciju izgubio je nakon što je zatražio uvođenje sankcija Rusiji, a sada je uhapšen zbog rada u beogradskoj toplani
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
