Na sastanku Saveta za ekonomske i finansijske poslove Evropske unije (ECOFIN) usvojena su neophodna dokumenta kojima je Hrvatska i zvanično postala 20. članica evrozone. Tako će od 1. januara 2023. umesto kune, zvanična valuta biti evro.
„Uvođenje evra nije trka, već odgovorna politička odluka. Hrvatska je uspešno ispunila sve potrebne ekonomske kriterijume i od 1. januara 2023. će plaćati u evrima“, poručio je u utorak ministar finansija Češke koja trenutno predsedava Evropskom unijom Zbinjek Stanjura.
Da bi se građani Hrvatske prilagoili do kraja 2023. cene u svim poslovnim objektima biće dualno iskazane, a zamena kuna za evre biće moguća do 2024. gdine po kursu 7,53450 kuna za jedan evro.
Hrvatska je jedina od sedam država članica EU koja je tokom prethodnih godina ispunila takozvane „kriterijume iz Mastrihta“ kako bi preuzela evro. Ti kriterijumi, između ostalog, podrazumevaju stabilnost cena, uredne javne finansije, stabilnost deviznog kursa kao i konvergenciju dugoročnih kamatnih stopa.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da Hrvatska uvodi evro jer je to u interesu građana, ekonomije, ali i države. Prema njegovim rečima, tako se diže kredibilitet i reputacija na finansijskim tržištima prema svim međunarodnim institucijama.
„Hrvatska je pristupanjem EU rekla da će prihvatiti i evro kada se za to steknu uslovi“, rekao je Plenković. Dodao je da je dublja integracije Hrvatske u EU bila i predizborno obećanje stranke koju vodi (HDZ), ali i programski prioritet čitave Vlade.
Kritike i zabrinutost
Međutim, opozicija u Hrvatskoj smatra da zemlja još uvek nije spremna da pređe na režim evra. Nije malo ni onih koji veruju da je to štetno za hrvatsku ekonomiju, ali i politički i sociološki karakter društva.
Kod dela građana i potrošača uvođenje nove valute izazvalo je zabrinutost, pre svega da li će pojedini poslovni subjekti iskoristiti uvođenje evra za neopravdano povećanje već povišenih cena u Hrvatskoj. Zbog toga je resorno ministarstvo donelo i Etički kodeks, kao jedan od mehanizama koji će doprineti stvaranju sigurnijeg okruženja za potrošače u tranzicionom periodu.
Hrvatska je u EU ušla kao prezadužena, sa velikim budžetskim deficitom i ciklusom recesije nakon Svetske ekonomske krize. Nezaposlenost je bila preko 18 odsto, dok se danas kreće nešto iznad 6 odsto. Primera radi, hrvatski BDP 2012. godine bio je 44 milijarde evra, dok se do kraja 2019. godine, pre pandemije, popeo na 54 milijarde.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bezbroj puta obećavao da će srpski BDP prestići Hrvatski, to se još uvek nije dogodilo. U zvaničnom vokabularu srpskih vlasti često se pominje „hajke“ Zagreba protiv Srbije zbog toga što su, kako se kaže, Hrvati ljubomorni na fantastična ekonomska dostignuća Srbije otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine.
S.P./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
