Crno-beli svet lažnog Petra Pana

Pet dana pošto je Majkl Džekson umro, imamo sve elemente zapleta ravnog serijama kao što je „Dinastija“: počela je otimačina oko njegove imovine, kroz internet je prostrujao audio-snimak poziva Hitnoj pomoći koji je obavio neko ko se nalazio uz pevača na samrti, Džeksonov lični lekar koji je izvršio nestručnu reanimaciju izbegava porodicu i medije, a policija ga je saslušala kako bi saznala šta je sve od lekova davao svom pacijentu

Geri Tejlor, vlasnik onlajn kluba obožavalaca Majkla Džeksona (www.mjjcommunity.com), tvrdi da je između 25. i 30. juna od žalosti za slavnim pevačem 12 ljudi oduzelo sebi život. Tejlorova priča, čak i posle onoliko tuge i prolivenih suza koje smo videli na snimcima sa svih strana sveta možda zvuči neverovatno, ali je sasvim sigurno bar delimično tačna: ruski mediji javili su da je Džeksonov dubl koji je za poslednjih 15 godina imao brojne plastične operacije kako bi što više ličio na svog idola, pokušao da izvrši samoubistvo. Pošto su ga doktori spasili, izjavio je da nije mogao da se izbori sa gubitkom i da je želeo da bude s Majklom. Zatim je jedna Tunišanka nakon vesti o smrti omiljenog pevača provela ceo dan u krevetu gledajući Džeksonove video-snimke, a onda je popila mnogo tableta i umrla.

Tejlor predviđa da će sahrana biti suočavanje sa realnošću i da će tek tad nastupiti velika depresija među fanovima.

U Srbiji, srećom, nije bilo ovakvih događaja, ali ni ovde obožavaoci nisu ostali ravnodušni, a jedan od najvećih, Đole Đogani, vođa grupe Fanki Dži, izjadao se novinarima da ne prestaje da plače: „Ovo je četvrti put da sam zaplakao u životu. Prvo, kada mi je umro otac, onda sestra i brat, i sada zbog Majkla. Onda vam je jasno koliko mi je sve ovo teško. Voleo sam ga strašno, bio je moj uzor, čovek od koga sam mnoge stvari naučio i neko ko mi je davao nadu da može da se uspe u životu“, prenosi list „Alo“.

Čak i ove priče o Džeksonovim fanovima postaju pomalo neverovatne, a o pevaču, i dok je bio živ, posebno od prošle nedelje, isplivavaju najneverovatnije informacije, daleko iza granica pristojnosti i dobrog ukusa. Svakodnevno se analizira da li je kriv doktor koji je pronašao Džeksona mrtvog (ili živog?), da li mu je agresivnom reanimacijom polomio rebra, da li mu je dao injekcije ili tablete i koje? Onda, tu su stare priče: koliko je Džekson bio dužan, da li je zaista seksualno zlostavljao one dečake, je li imao oboljenje vitiligo od kog mu je koža pobelela i zar ne bi trebalo da ima samo bele fleke?

Sve ono što se poslednjih dana dešava još više podstiče širenje ovakvih (dez)informacija, a i sama porodica Džekson, koja je apelovala na medije da prestanu da predstavljaju pevača kao nakazu, nimalo ne pomaže tome. Članovi porodice su, pošto su preuzeli telo posle prve autopsije, tražili i drugu koju su izveli nezavisni stručnjaci na nepoznatoj lokaciji. Pošto rezultati autopsije nisu odmah objavljeni, vođenje priče preuzeo je britanski tabloid „San“. Objavljeno je upravo ono što se od ovog lista i moglo očekivati: pevač je bio kost i koža, imao je 50 kilograma, gotovo ništa nije jeo, samo pilule su mu pronađene u želucu. Pronađene su i rane od uboda igle, ožiljci od 13 plastičnih operacija, bio je ćelav, s perikom, modricama, nekoliko rebara polomljeno mu je tokom reanimacije, a od brojnih operacija nos se praktično urušio.

Oživeli su čak i sajtovi sa prilično glupim vicevima o njemu: „Ako pesmu Triler pustiš unazad, čućeš kako Majkl nabraja imena svih dečaka koje je pipao. Zato traje 14 minuta“.

EKSPLOZIJA USPOMENA: Pet dana pošto je umro, zapravo, imamo sve elemente zapleta ravnog serijama kao što je „Dinastija“: počela je otimačina oko imovine, kroz internet je prostrujao audio-snimak poziva Hitnoj pomoći koji je obavio neko ko se nalazio uz pevača na samrti, Džeksonov lični lekar koji je izvršio onu nestručnu reanimaciju izbegava porodicu i medije, a policija ga je saslušala kako bi saznala šta je sve od lekova davao svom pacijentu. Otac Džo Džekson, koji svakodnevno izaziva zgražavanje fanova izjavama, ali i nekoliko Majklovih prijatelja i pojedini „teoretičari“ tvrde da je pevač ubijen. Džo je, naime, objasnio da mu „nije jasno kako je moguće da je superzvezda u jednom trenutku živa, a već u sledećem mrtva“. „Majkl je bio mrtav pre nego što su ga izneli iz kuće. Tu nisu sasvim čista posla. Mahao je obožavaocima ispred kapije i govorio im da ih voli, a nekoliko trenutaka kasnije već je bio mrtav“, rekao je Džo Džekson za američku televiziju ABC7.

Brojne poznate ličnosti danima se pred kamerama i diktafonima prisećaju trenutaka provedenih sa Džeksonom. Njegova bivša žena i Elvisova ćerka Lisa Mari Prisli na svom blogu pod naslovom „Znao je“ napisala je da je predosećao kako će skončati: „Pre nekoliko godina Majkl i ja poveli smo dubok razgovor o životu uopšte. Ne mogu da se setim tačne teme, ali moguće je da me je ispitivao o okolnostima pod kojim je moj otac umro. U jednom trenutku napravio je pauzu, promatrao me je vrlo intenzivno i rekao sa gotovo hladnokrvnom sigurnošću: ‘Bojim se da ću završiti kao on, na isti način’.“

Kao i svaki pevač, u vreme zatišja kada nema svežeg albuma niti turneje, Majkl Džekson živeo je od tračeva po tabloidima koji su se prenosili i do ozbiljnih medija. Neka od pitanja koja su ih zanimala spadaju u sasvim obična, ali spektar tema koje počinju sa „verovali ili ne“ njegova su specijalnost. Pitanja o načinu života su ga pratila od kad se pojavio u grupi Džekson 5: na naslovnoj strani magazina „Roling Stoun“ iz 1971. uz sliku kosmatog dečaka stoji: „Zašto je ovaj jedanaestogodišnjak budan iako je davno prošlo vreme za spavanje?“

U naredne dve decenije toga se nakupilo: spavanje u hiperbaričnoj komori, puna kuća dece i majmuna, beljenje kože, brojne plastične operacije, seksualna orijentacija, odnos sa ocem, tužno detinjstvo… Sve ove teme pretresla je 1993. godine u intervjuu Opra Vinfri, a pevač je, posle četvorogodišnje pauze prilikom gostovanja na TV-u, odgovorio na brojna škakljiva pitanja da bi odmah otvorio nova.

STALNO PLAKANJE: Ispričao je kako je kao slavno dete stalno plakao zbog usamljenosti. Pošto nije išao u školu, provodio je tri sata dnevno sa tutorom, da bi odmah posle išao u studio i snimao satima sve do vremena kad treba da spava. „Sećam se da sam išao u studio preko puta koga je bio park i u njemu su se igrala deca. Ja sam plakao jer sam bio tužan što umesto da se igram moram da radim.“

Okružio se decom, objasnio je Opri, da bi te nedostatke kompenzovao: „Ljudi stalno pitaju zašto su deca uvek oko mene, a to je zato što kroz njih pronalazim stvari koje nikad nisam imao: Diznilend, zabavni parkovi, igrice. Obožavam sve te stvari zato što kad sam bio mali, bio je samo rad, rad, rad, s jednog koncerta na drugi. Ako nije bilo koncerta, bio sam u studiu i snimao, a ako nije bilo ni toga, gostovao sam u TV emisijama ili išao na fotografisanje. Uvek je bilo nešto što je moralo da se uradi.“

Onda je Majkl postao adolescent. Više nije bilo slatkog crnog dečačića kog svi štipaju za obraz. „Ti počneš da rasteš, a oni žele da večno ostaneš mali“, objasnio je. Imao je bubuljice zbog kojih se strašno stideo. „Krio sam lice u mraku, nisam želeo da se gledam u ogledalu“, rekao je i dodao da se otac šalio na njegov račun i govorio mu da je ružan. Otac ga je, ispričao je tada, i tukao. Bio je veoma strog i plašio ga samo pogledom. Onda se Majkl tokom intervjua još i izvinjavao ocu što je to ispričao i poručivao da ga ipak voli, da mu oprašta.

Rekao je i da je ponosan na svoju rasu i da ima oboljenje koje mu uništava pigmente. Da, operisao se više puta, ali ne onoliko koliko tabloidi tvrde. „Nikad nisam zadovoljan sobom. Trudim se da se ne gledam u ogledalo“, rekao je. U tom trenutku viđao se sa glumicom Bruk Šilds, ali uglavnom kod nje ili kod njega u kući. Zaljubljen je u nju, a bio je zaljubljen još jednom ranije. Nije želeo da odgovori na pitanje da li je nevin, ali je potvrdio da svakako želi jednog dana da se oženi i ima decu.

NEDOĐIJA: Intervju koji je odgledalo 90 miliona Amerikanaca (četvrti po gledanosti nesportski program u američkoj istoriji) bio je uvod u optužbe o seksualnom zlostavljanju. Džekson je u to vreme živeo na ranču Nedođija, nazvanom po izmišljenom svetu Petra Pana, dečaka koji nije želeo da odraste, a pojedini mediji spekulisali su da se tamo dešavaju najgnusnija seksualna zlostavljanja dece. Trinaestogodišnji Džordan Čendler priznao je svom ocu, inače Majklovom prijatelju, da ga je pevač zlostavljao. Sledio je niz neuspešnih pregovora s dečakovim ocem i na kraju je počela i zvanična istraga. Na Džeksonovoj strani bili su dečakova majka i brojni rođaci i deca, ali u jednom trenutku Majklova sestra La Toja potpuno mu je upropastila i ono malo kredibiliteta kad ga je nazvala pedofilom. Kasnije je rekla da to ipak nije tačno. Istraga se odužila i, kao i natpisi u medijima, postajala je sve neprijatnija. Zbog toga je navodno počeo da uzima lekove protiv bolova od kojih je uskoro postao zavisan. Sledeće godine nagodio se s porodicom Čendler, koja je dobila 22 miliona dolara, a istraga je prekinuta, pa optužnica nikad nije ni podignuta.

Pre šest godina stvar se ponovila. U dokumentarnom filmu Živeti s Majklom Džeksonom prikazan je kako se drži za ruke sa četrnaestogodišnjim Gavinom Arvizom i raspravlja o tome gde će ko da spava. Odmah je optužen za seksualno zlostavljanje dece. Tokom istrage pregledao ga je specijalista za mentalno zdravlje koji je utvrdio da ne odgovara profilu pedofila i da se ponaša kao desetogodišnjak. Suđenje je počelo 2005. i trajalo je pet meseci. Opet je postao zavisan od raznih lekova, smršao je, i uz silne operacije i sve kroz šta je prošao, ako ne i ranije, tad je sigurno postao karikatura.

POSMRTNA KARIJERA: Dok su priče i pričice o Džeksonu doprinosile boljoj prodaji karata i albuma, ovakve optužbe uništile su njegovu karijeru. Bilo je, naravno, još mnogo obožavalaca koji su optužbe objašnjavali rečenicom „ne mogu da mu oproste uspeh“. Takvih fanova je, sad vidimo, bilo mnogo više nego što se moglo i pretpostaviti. Bar je za njih važno da je umro kao nevin čovek, koji bi, da je poživeo još malo, s najavljenim koncertima u Londonu i eventualno novim albumom, postao onaj stari.

Da li je i koliko bio pismen, ko ga je sve okruživao u detinjstvu, mladosti i kasnije, šta su mu pričali, šta je u životu video i naučio i na koji način? Treba li da ga osuđujemo, da ga žalimo, mrzimo ili obožavamo?

Čovek je, onako prostodušan i spontan, na pitanje o njegovoj misiji na Zemlji odgovorio da je to pravljenje dobrih pesama. To je odlično radio, i ko ne veruje, neka proveri kako mu je išla prodaja albuma i karata za koncerte. Teško da će optužbe za pedofiliju ostati ono čega se sećamo, pre će biti da ćemo se sećati Kralja popa koji je igrao Mesečev ples.