Foto: Momir Turudić
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
Ponos Poljaka dostigao je neslućene visine posle 24. februara i napada Rusije na Ukrajinu, pre svega zbog načina na koji je njihova država reagovala na izbegličku krizu, najveću u Evropi posle Drugog svetskog rata. Mada je teško naći bilo koga ko ne kaže da ih je početak rata iznenadio (“Niko nije verovao da je rat moguć i da je Putin toliko iracionalan, iako su nam naši američki prijatelji davali informacije o tome”, rekao je novinarima iz Srbije portparol Ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina), Poljska je munjevito reagovala i trenutno počela da zbrinjava reku izbeglica koja je pristizala preko njenih granica. Prema podacima UNHCR-a, više od šest miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine od početka rata, od toga samo u Poljsku oko 3,3 miliona.
I pre rata je oko milion Ukrajinaca u Poljskoj živelo i radilo, uglavnom poslove za koje nije bilo dovoljno domaće radne snage, poput građevinskih, vožnje taksija i Ubera, i to je sigurno pomoglo da neke od izbeglica imaju oslonac od početka, jer “uvek je lakše kada izbeglica ima nekog zemljaka u državi u koju dođe”, kako ističu poljski zvaničnici, ali i njima, i mnogo većem broju onih koji u Poljskoj nemaju nikoga, poljska država je pružila brzu i impresivnu pomoć. Naročito ako se uzme u obzir da 90 odsto ukrajinskih izbeglica čine žene, deca i stari ljudi – muškarci od 18 do 60 godina ne mogu da napuste zemlju zbog vojne obaveze, a mnogi muškarci koji su radili u Poljskoj su se zbog toga vratili u Ukrajinu.
Vlasti u čitavoj zemlji, poput gradonačelnika Varšave, pozvale su svoje sugrađane da se solidarišu sa Ukrajincima, otvore svoje domove za izbeglice, doniraju novac, neophodne stvari, i Poljaci su se masovno odazvali. No, i organizacija prihvata je savršena, od samog početka.
Pročitajte ceo tekst Momira Turudića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (19. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
