Foto: AP
Embargo Evropske unije na rusku naftu i gas dovešće do još većeg poremećaja na tržištu, izazvaće skok cena i, uprkos svoj solidarnosti sa Ukrajincima, samo je pitanje vremena kada će evropski birači pokazati nezadovoljstvo padom sopstvenog standarda. Sa ruskim gasom je još složenija situacija nego sa naftom: za gas u doglednoj budućnosti gotovo da nema alternative, što je adut Moskve u ovom ekonomskom ratu
Rat u Ukrajini sve više narušava ekonomske odnose zapadnih država i Rusije. U tom ekonomskom ratu, kako ga je u jednom trenutku nazvao francuski ministar finansija Le Mer, obe strane povlače poteze kojima se odnosi dodatno zaoštravaju.
Sankcije do sada nisu imale nikakav efekat na ponašanje Rusije u Ukrajini, što je dovelo do velike frustracije na Zapadu. Pored ostalog, Rusiju relativno malo pogađaju sankcije pošto su do sada bili izuzeti energenti, a za njih dnevno naplaćuje samo od članica EU nešto manje od milijardu dolara. Priliv deviza koji ima Rusija od prodaje energenata zbog visokih cena je čak tri puta veći nego prošle godine. To je dovelo do velikog pritiska da se uvedu sankcije i na energente, ali to se ispostavilo mnogo težim nego što se očekivalo u Briselu.
Prva na redu se našla nafta, ali je šesti paket sankcija EU koji treba da obuhvati trgovinu naftom izazvao ozbiljne podele unutar EU. Države članice imaju različite interese pošto neke mogu relativno lako da se odreknu ruske nafte, dok za druge to predstavlja veliki problem.
Na Zapadu se pored nafte sve više spominje i mogućnost uvođenja sankcija na ruski gas. Kod gasa je situacija neuporedivo kompleksnija pošto se u EU doprema najvećim delom preko mreže gasovoda, dok se samo mali deo gasa transportuje tankerima u tečnom stanju. Tečni gas je pride po pravilu znatno skuplji od gasa koji se dobija iz gasovoda.
Iz Rusije je EU do sada podmirivala 40 odsto potreba za prirodnim gasom.
Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (12. maja)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
