Foto: Tanjug
Kada je ostao bez drugih opcija, predsednik Srbije je najavio zaokret prema Evropskoj uniji. Može li mu se verovati s obzirom na minuli rad? U svakom slučaju, treba ga držati za reč
Kako je odmicao govor predsjednika Srbije, padala je koncentracija i njemu i gledaocima. Sažeto: neće biti lako, ali nema govora o recesiji; ne pada mu na pamet da prizna Kosovo, ali ni da ratuje; biće teško sa energentima, ali od sutra je benzin jeftiniji… Pasulja ima dovoljno.
Veći dio onoga što je Aleksandar Vučić izgovorio na prolongiranom obraćanju, javnost je toliko puta čula. No, bujica riječi ipak nije mogla sakriti suštinu. Valja je zato dati u točkama po ugledu na šefa države.
Prva glasi da se vanjska politika Aleksandra Vučića raspala poput kule od karata. Od 1999. Srbija nije bila usamljenija u rješavanjem kosovskog problema. Igranje na rusku kartu ispostavilo se pogrešnim – upravo je Putin pozivanjem na presudu Međunarodnog suda pravde povodom proglašenja nezavisnosti Kosova zbog Luganska i Donjecka, uveo politiku Beograd u ćorsokak. Kako dalje? Teško je reći. Vučić je priznao da će pritisci na Srbiju jačati iz dana u dan. Kampanja „otpriznavanja“ neće zaustaviti ulazak Kosova u međunarodne organizacije i više je pokušaj očuvanja časti nego efektnog odgovora. Razlog je i taj što se ne uklapa u ruske interese u Ukrajini i na Kavkazu.
U drugoj točki, Vučić je nagovijestio kraj sjedenja na dvije stolice. Jer – „ljubav i pravda u međunarodnoj politici ne postoje“. Gledaju se goli interesi. Kako Putin čuva ruske, tako će i Vučić srpske. Razumije on emocije naroda spram Rusije uključujući i one svog oca i brata, ali tko će da ih plati? Pogotovo kad svi očekuju redovne penzije i zarade. Zato se Vučić neće dodvoravati nikom, pa ni narodu. Srbija je uspjela da ne zavede sankcije Rusiji, a tako će i ostati sve dok ne bude baš primorana. Tada – što da se radi, spasiba za družbu, ništa lično…
No, najvažnija je treća točka. Vučić je njome počeo i završio obraćanje – to mu je očito i jak argument u porodičnoj polemici. Konačno je ukazao koliko razvoj Srbije zavisi od Evropske unije. Zato i žali što je po prvi put većina građana protiv nje, potpuno prećutkujći svoj nemjerljiv doprinos tom rezultatu. No, alternativa ne postoji, Srbiji je mjesto u „evropskoj zajednici naroda“, to je njeno strateško opredjeljenje. Drago mu je što je zemlja napredovala u medijskim slobodama po nalazu Reportera bez granica, svjestan je nužnosti reformi vezanih za vladavinu prava, političke procese i slična usklađivanja sa evropskom praksom.
Prevedeno – kada je ostao bez drugih opcija, Aleksandar Vučić je najavio zaokret prema Evropskoj uniji. Može li mu se vjerovati s obzirom na minuli rad? U svakom slučaju, treba ga držati za riječ.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
