Nikola Jokić, opet

Do kraja regularnog dela ovogodišnjeg NBA prvenstva je ostalo nešto manje od deset utakmica, plej-of startuje već 16. aprila. Kako sada stvari stoje, ekipa Denver Nagetsa, za koju igra Nikola Jokić, na ivici je da kao šestoplasirana u Zapadnoj konferenciji direktno uđe u doigravanje za titulu. To kako će Nagetsi završiti u doigravanju nema uticaja u izboru za najboljeg igrača regularnog dela prvenstva.

Po ko zna koji put od kada je došao u NBA ligu, Nikola Jokić je i ove sezone demonstrirao košarkaško znanje koje ga trenutno odvaja od svih igrača na svetu. Fizički napredak koji ostvaruje iz godine u godinu samo nadograđuje urođen talenat koji je jedinstven. Dešavalo se ranije da odlični evropski igrači ne mogu nikako fizički da pariraju američkim košarkašima, ni u skoku ni u brzini, pa ih treneri primoravaju da rade na masi i snazi. To vrlo često dovodi do dodatnog usporavanja, pa samim tim i do problema u igri.

U JOKIĆEVOM RITMU

Nikola Jokić nema taj problem. Kada je video da ne može da se takmiči sa visokim igračima u ligi na nivou snage i skočnosti, uradio je nešto što do tada nije bilo viđeno na košarkaškim terenima u Americi. Uspeo je da organizaciju i brzinu napada uspori i svede je na onu brzinu koja njemu odgovara. Kako mu je to pošlo za rukom, trenutno je jedna od glavnih tema među košarkaškim trenerima i novinarima koji prate NBA ligu. Sposobnost da centar organizuje igru u napadu i odbrani svog tima je prvi spoznao njegov trener u Nagetsima – Majk Meloun. Prepustio mu je ulogu plejmekera, koja je do tada isključivo bila vezana za bekovsku poziciju.

Sve posle toga je bila jedna potpuno nova košarkaška igra. Problem je samo u tome što nijedan igrač na poziciji centra nema tu vrstu košarkaške inteligencije kakvu ima Jokić tako da, trenutno, niko nije u stanju da igra na taj način osim Denver Nagetsa.

Jokić i ove godine ima impresivne statističke pokazatelje. U proseku po utakmici daje više od 26 koševa, ima 13 skokova i osam asistencija. U odnosu na prošlu godinu, kada je izabran za MVP-a, primetan je rast broja skokova po utakmici – ima tri više nego prošle godine. Fizička snaga je samo deo razloga za to, a veći uticaj na napredak ima iskustvo stečeno pod košem za šest godina koliko je u NBA ligi, i nedostatak saigrača koji bi mu pomogli u skoku.

Velika razlika u odnosu na prošlu godinu je i u tome što je ostao bez još jednog saigrača koji je u mogućnosti da mu pomogne u timu. Tokom cele sezone je bez Džamala Mareja, koji je još sredinom prošlog prvenstva zadobio tešku povredu kolena i na taj način smanjio šanse tima za uspeh u doigravanju. Denver Nagetsi su franšiza koja godinama ne uspeva da na bilo koji način angažuje igrača koji bi pomogao Jokiću i Mareju u trci za titulu prvaka NBA lige. Kada su uspeli da dovedu Majkla Portera Juniora, činilo se da idu u dobrom pravcu. Ispostavilo se da Porter ima hronične probleme sa leđima i da je morao na operaciju. Kako će Porterova i Marejeva igra izgledati po povratku na teren, još uvek nikome nije jasno. Postoje stalna nagađanja o datumu povratka u igru ova dva važna igrača, neki izvori navode da postoji mala mogućnost da stupe na teren već u ovom doigravanju, ali je to na nivou teorije.

Denver Nagetsi su do dolaska Majkla Portera bili poznati kao ekipa “dva igrača” (Jokić i Marej). Kasnije, dolaskom Portera Junora, postali su tim sa dva i po igrača. Ostatak tima sačinjavalo je još desetak prosečnih i ispodprosečnih košarkaša, koji su samo ponekad pokazivali da zaslužuju da se nađu u najjačoj ligi na svetu. Sada je to tim sa samo jednim vanserijskim igračem, bez koga bi verovatno završili na dnu tabele i služili bi za popunjavanje statističkih podataka svih ostalih timova u ligi.

Takve Nagetse je Nikola Jokić ove godine doveo na ivicu direktnog plasmana u plej-of.

I takvi kakvi su, saigrači Nikole Jokića ne bi bili u stanju da se nose sa najboljim timovima u ligi da nema njega. Još jedna stvar, koju malo ko pominje, jeste Jokićeva sposobnost da od saigrača izvuče maksimum. Asistencijama i čitanjem odbrana protivničkih timova omogućava lake poene svojim saigračima, pa onima koji slabije prate košarku ti njegovi saigrači izgledaju mnogo bolji nego što u stvari jesu. Treba samo videti kako Denver igra kada je Jokić na klupi. Malo je reći da se ne zna ni ko pije ni ko plaća.

Mnogi ističu da je, uz fantastičnu statistiku, to najveći razlog što i ove godine zaslužuje da osvoji titulu najboljeg igrača regularnog dela prvenstva. Svi ostali pretendenti za titulu MVP-a imaju u svom timu najmanje jednog odličnog saigrača, i još najmanje tri ili četiri igrača koji odskaču od proseka u NBA ligi.

MVP TRKA

Iako o tituli MVP-a odlučuju 100 košarkaških novinara i televizijskih lica iz najvećih TV stanica u Americi, NBA ne bi bio mašina za pravljenje novca kada ne bi sve vreme podgrevala debatu o kandidatima za MVP titulu, kao oblik svojevrsnog pritiska na izbornu odluku. Uvedena je posebna stranica na oficijelnom sajtu NBA lige, pod nazivom: “KIA Race to the MVP”. KIA, automobilski gigant, je sponzor MVP nagrade. Ukupni sponzorski ugovori NBA lige u ovoj godini iznose 1,46 milijardi dolara, tek kao pokazatelj o kakvoj se moćnoj organizaciji radi. Za sada u izboru za najboljeg igrača u NBA ligi vode Nikola Jokić i Džoel Embid. I tu nastaju problemi vezani za Nikolu Jokića i njegov ponovni izbor za titulu MVP-a.

foto: ap photo / ron schwane

NBA liga godinama pokušava da na tlu Afrike napravi marketinški prodor koji je uspela sa azijskim kontinentom, pre svega sa Kinom. Jao Ming, kao najbolji košarkaš kojeg je Kina ikada imala, a koji je ostavio značajan trag u NBA ligi, je najzaslužniji za uspeh NBA brenda u celoj Aziji. Ulazak na kinesko tržište je omogućio neslućeni rast vrednosti NBA lige u globalnoj sportskoj trci. Sada NBA ima sjajnog igrača koji je poreklom iz Kameruna, Džoela Embida, koji na mala vrata omogućava rast akcija i sponzorske ugovore u rastućoj afričkoj populaciji koju pre svega čine mladi ljudi. Iako siromašna, Afrika je sa populacijom od gotovo 1,4 milijarde ljudi svakako budućnost razvoja NBA-a.

Visoki igrači u poslednjih par godina dominiraju u NBA ligi. Dvostruki uzastopni MVP lige (2019. i 2020) bio je Janis Adetokumpo, 211 centimetara visok krilni igrač Milvoki Baksa, poreklom Nigerijac, zvanično Grk. Zbog svoje atletske građe i fizičkih predispozicija, dobio je nadimak “Greek Freak”. Ove godine, iako je u užem izboru, nije viđen za osvajanje titule MVP-a. U prošlom prvenstvu je izabran za MVP-a finala NBA lige, a sa Milvoki Baksima je vladajući šampion NBA.

Džoel Embid sa visinom od 213 centimetara igra na poziciji centra, ali za svoju visinu ima sjajnu pokretljivost. Sposoban je da igra i visoko krilo, kao i da pogađa sa linije za tri poena. Trenutno je najbolji strelac u ligi i svakako predstavlja budućnost igrača na centarskoj poziciji.

Nikolu Jokića samo visina povezuje sa ova dva igrača. Plejmejker u telu centra, sa visinom od 211 centimetara, sušta je suprotnost atletski dominantnim igračima sa kojima je u najužem izboru za nagradu.

Videćemo da li je košarkaška inteligencija jača od atletskih sposobnosti i marketinške vrednosti. U svakom slučaju, Nikola Jokić je zasigurno najbolji košarkaš koga je bivša Jugoslavija kao košarkaška velesila ikada imala. Mogu se voditi polemike o tome, možda su osvojene titule na klupskom i reprezentativnom nivou bolje merilo, ali jedno je izvesno: od kada je Nikola Jokić odlučio da se bavi košarkom, to više nije isti sport.