Nijedan diplomata ne bi trebalo da bude doveden u položaj da “pravda” zločine. Nijedan diplomata koji ima savest ne bi trebalo da pristane na to
Jedan rusko-britanski prijatelj, novinar, govoreći uživo za medije ove nedelje, primetio je kako “nasilje i propaganda idu ruku pod ruku”. Primetio je da ljudi prihvataju propagandu i laži iz straha, s obzirom da je istina previše strašna da bi o njoj razmišljali. Možda nam ovo može pomoći da razumemo pokušaje ruskih predstavnika, koji nisu imali ulogu u odlučivanju, a koji pokušavaju da odbrane neodbranjivi rat u Ukrajini.
2022.: Putinov ničim provocirani napad na Ukrajini, sudeći po komentarima vojnih analitičara, ne ide po planu. Deluje da ne postiže ni diplomatske ciljeve – izolovan je i osuđen od strane 141 države u UN. Ova krvava avantura Kremlja pre svega predstavlja humanitarnu katastrofu za građane Ukrajine i građane Rusije. Teror kome su izloženi Ukrajina i njen narod, uz bezobzirnu upotrebu sile protiv civila, predstavlja ratni zločin.
Brojevi rastu. Na desetine lokalnih i međunarodnih radio i televizijskih stanica prestalo je da radi u Rusiji, s obzirom da su ili zatvoreni ili im je onemogućeno da se na profesionalan način bave novinarstvom. Na stotine novinara, prema izveštajima, napušta Rusiju u strahu da će biti osuđeni na 15 godina zatvora ukoliko budu izveštavali na način koji Kremlj ne odobrava; na stotine međunarodnih kompanija se zatvara ili obustavlja rad u Rusiji.
Na hiljade Ukrajinaca – civila je ubijeno, hiljade ljudi je uhapšeno u Rusiji zato što su protestovali protiv rata, hiljade ruskih vojnika je poginulo – mladići poslati pod lažnim izgovorima, kako bi napali nezavisnu državu, hiljade je ožalošćenih porodica civilnih i vojnih žrtava.
Milioni ljudi beže kako bi izbegli smrt i razaranja; imovine pojedinaca povezanih sa Kremljem vredne milione funti, evra i dolara zamrznute su ili zaplenjene širom sveta.
(Stotine) milijardi dolara obrisano je sa ruske berze.
Predsednik Putin pokušava da vrati sat unazad, na sumorne dane Sovjetskog Saveza (jedan ruski oligarh je čak prokomentarisao da Putin može da vrati zemlju u 1917. godinu i doba boljševičke revolucije).
Pored ljudske patnje i stradanja, fabrikovanje, potiskivanje istine i prava na slobodu izražavanja u Rusiji verovatno je ono što trenutno baca najtamniju senku. Ova prava garantuju mnogi međunarodni sporazumi i obaveze koje je potpisala Ruska Federacija.
Pre tri godine, članice OEBS-a, uključujući Rusiju, postigle su međunarodni Sporazum o bezbednosti novinara. Države članice su potvrdile svoju posvećenost zaštiti slobode da se traže, dobiju i podele informacije bez obzira na granice. Obećale su da će obezbediti da njihovi zakoni ne ograničavaju nezavisan i neometan rad novinara.
Tri godine mogu biti dug period u diplomatiji. Ipak, 2018. godine ja nisam mogla ni da pretpostavim da će ruske diplomate koje su učestvovale u pripremi ovog sporazuma morati tako brzo da stanu u odbranu zatvorske kazne u trajanju od 15 godina za novinare koji ne izveštavaju na način koji se Kremlju dopada. Suzbijanje informacija podseća na vremena kada se Biblija krišom unosila u Sovjetski Savez, a rukopisi Pasternaka i Solženjicina “švercovali” van granica države. Umesto slobode izražavanja i slobodnog pristupa informacijama, ruska država se sada okrenula šokantnoj proizvodnji laži i ciničnim dezinformacijama – kod kuće kako bi sakrila istinu, u inostranstvu kako bi sejala zabunu i pravdala neodbranjivo.
1990?: Radio-stanica koju sam svakog jutra slušala u Moskvi (i koju, kako mi je jedna upućena osoba rekla, slušaju i zvaničnici Kremlja) utihnula je posle 31 godine rada.
1985…: Šokantna je činjenica da čitate novine koje objavljuje Ruska Federacija i vidite da u njima nema fotografija razaranja i uništavanja koje ostatak sveta vidi iz dana u dan. Ovo vraća Moskvu više od 35 godina unazad, u doba pre 1986. godine kada je Mihail Gorbačov uveo transparentnost “Glasnosti”.
Suzbijanje istine i širenje dezinformacija nisu ništa novo za Kremlj – setite se tvrdnji iz 2014. godine da su ruski vojnici “bili na odmoru”, to je godina u kojoj je Krim nezakonito anektiran, a Moskva podstakla sukob u Donbasu, ili kada su ubice iz GRU-a “posetile Solzberi kako bi videle čuvenu katedralu i njen čuveni toranj”.
Ove nedelje Moskva je prvo negirala, a potom potvrdila da je poslala svoje regrute u Ukrajinu. Danima nakon invazije negirali su stradanje ruskih vojnika uprkos činjenici da su bili svesni strašne istine kako će cena ove jezive avanture gospodina Putina biti na hiljade ukrajinskih i ruskih života.
…..ili 1984?: Jedan britanski diplomata iz 17. veka ironično je prokomentarisao da je ambasador poštena osoba koja se šalje kako bi u inostranstvu lagala za svoju zemlju. Ovo je dobar citat, ali ipak nije nešto što sam lično doživela. Setila sam se ovog citata ponovo ove nedelje kada sam slušala izjave date u ime Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Osećam poštovanje (i ličnu naklonost) za ruske diplomate sa kojima sam radila. Neretko su to ljudi bogatog iskustva i ogromnog znanja. Ne mislim da ruske diplomate veruju u besmislene izjave koje ponavljaju o “demilitarizaciji” zemlje koja se brani od neizazvane invazije, ili “denacifikaciji” države na čijem čelu je demokratski izabrani predsednik, Jevrejin. Ne želim da verujem kako oni misle da se neopravdani vojni napadi mogu predstaviti kao “odbrana ukrajinskog naroda” ili “odbrana Evrope od nacizma”. Kao što je ambasada Nemačke u Južnoj Africi u jednom tvitu istakla, ubijanjem nevinih ljudi ne borite se protiv nacizma!
Sigurna sam da nijedan ruski diplomata ne veruje da Rusija “nije napala Ukrajinu”. Da li postoji neka diplomatska tvrdnja koja je više orvelovska od ove da je rat (“specijalna operacija”) započet u Ukrajini kako bi se zaustavio rat u Ukrajini? Kremlj sada ponavlja svoju istoriju fabrikovanja izjava o hemijskom ili biološkom oružju. Moja zemlja dobro zna kako je Kremlj širio dezinformacije o upotrebi nezakonitih nervnih agenasa.
Nijedan diplomata ne bi trebalo da bude doveden u položaj da “pravda” zločine. Nijedan diplomata koji ima savest ne bi trebalo da pristane na to.
Namerno dezinformisanje nije, kao što je jedan ruski ambasador nedavno izjavio, “drugačije gledište”. U pitanju je neistina. Ona ne menja činjenicu da se dogodio neizazvani, nezakoniti napad na suverenu državu pod lažnim izgovorom, da ukrajinski narod izuzetno hrabro i nesalomivog duha brani svoju zemlju, kao i da postoje katastrofalne humanitarne posledice po obe države.
Jedan bivši ruski ministar spoljnih poslova apelovao je na ruske diplomate da se ne ponašaju kao “glasnogovornici jeftine propagande” u krvavom bratoubilačkom ratu. Bez obzira na lojalnost koju osećaju prema svom ministarstvu, sigurna sam da je krajnje vreme da moje ruske kolege podignu glas i zaustave laži.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
