Kada je tim energetske start-ap firme sa trideset zaposlenih iz Ostina EneryX krajem avgusta otputovao da bi se sastao sa lokalnim i nacionalnim liderima u bolivijskom litijumskom kompleksu i ubedio ih da ima tehnologiju koja bi omogućila da Bolivija sa svojih 12 miliona stanovnika postane globalna sila zelene energije, konferencija koju su planirali je otkazana i obezbeđenje je blokiralo lokaciju Salar de Ujuni. Lokalno stanovništvo je zapretilo protetsima i blokadom puteva.
Samo dve godine ranije litijumski dogovor između Eva Moralesa i jedne nemačke firme doveo je do protesta koji su se na kraju proširili širom zemlje. Morales je bio primoran da raskine ugovor samo nedelju dana pre nego što je pobegao iz zemlje.
Sadašnji predsednik, koji je bio ministar ekonomije pod Moralesom, predvodi koaliciju Moralesovih socijaldemokrata i više doktrinarnih levičara. Suočava se sa izazovima lokalnih pokreta koji se protive socijalističkoj vladi i nepoverljivi su prema strancima na koje gledaju kao na eksploatatore rudnog bogatstva Bolivije iz 17. veka.
Lokalni političar koji je predvodio proteste Marko Pumari zahtevao je utrostručenje tantijema za provinciju Potosi i lokalno učešće u vlasništvu nad litijumskim preduzećima i zapretio: „Ukoliko bez našeg prstanka izaberu neku stranu kompaniju, pokrajina će se mobilisati. Vlada se igra sa vatrom.“
Slično misle mnogi meštani. Tako Roza Belen Hulakam koja živi od proizvodnje proteinom bogate biljke kinoa kaže da će blokirati puteve ako ih ne budu poslušali. Uskoro su stigli predstavnici Vlade da bi umirili protest.
Ministar energetike i šef bolivijske litijumske kompanije Franklin Molina, koga su demonstranti hteli da oteraju uz tradicionalni ples i pesme, s vencem cveća oko vrata ih je ubeđivao da je to «litijum za Bolivijce», da će litijumska industrija obezbediti socijalne programe, da će jednog dana proizvoditi baterije, a možda i električne automobile.
Direktor EnergyX Tig Igen «nije shvatao zašto su Bolivijci protiv nečega što je za njih dobro», piše „Njujork tajms“. Posle neuspelog sastanka je otišao u La Paz, kucao na mnoga vrata ministara, zamenika ministara i direktora bolivijske litijumske kompanije, u luksuznim restoranima večerao suvu somovinu i svinjetinu na žaru.
Ta priča „Njujork tajmsa“ od 16. decembra pod naslovom «Energetska bogatstva u Boliviji mame globalne udvarače» o «donkihotovskoj misiji» male teksaške EnergyX koja je u Boliviji u borbi za litijum pokušala da pobedi kineske i ruske industrijske gigante, liči na kombinaciju vestern romantizacije američkih pionira u vreme prvih bušotina nafte u Teksasu i holivudske verzije priče o Davidu (mala teksaška start-ap firma) i dva Golijata (Kina i Rusija).
Jeste, doduše, da «revolucija čiste energije“ podstiče talas odlučnih biznismena, poput Elona Maska, koji se nadaju da će na raskrsnici geopolitike i klimatskih promena mesta bogata mineralima, kao što su Bolivija, Demokratska Republika Kongo i južni Pacifik, doživeti procvat.
Prema „Njujork tajmsu“ u Boliviji prednost ima Kina, kojoj se Evo Morales približio pre nego što su ga bili proterali iz zemlje. Kineska preduzeća su u poslednje tri godine u Južnoj Americi i Meksiku zaradila oko 4,5 milijardi dolara u litijumskim investicijama. Kineske banke namenski daju zajmove sa niskim kamatnim stopama kineskim rudarskim i građevinskim kompanijama. A i onaj Vladimir V. Putin je najmanje dva puta razgovarao telefonom sa bolivijskim predsednikom Luisom Arseom o litijumu i drugim stvarima.
Dok je, sa druge strane, Tig Igen tvrdio da praktično ne dobija nikakvu pomoć američke vlade. Osim što su američki zvaničnici saopštavali da je njihova najbolja nada da «nežno pritiskaju za jednake uslove».
Od 20 kompanija koje su konkurisale, osam je dobilo dozvolu bolivijske vlade za pilot istraživanja litijuma: četiri iz Kine, jedna iz Rusije, jedna iz Argentine i dve iz SAD. EnergyX je u oktobru u Boliviju isporučio kontejner opremljen pumpama, ventilima, rezervoarima i membranama za odvajanje litijuma od slane vode.
M.M./New York times
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
