Foto: AP Photo
Džozefina Bejker je bila američka plesačica, Crna Venera Foli Beržera, ikona "urlajućih 1920-ih ", Degolova špijunka, protivnica rasne segregacije, majka dvanaestoro usvojene dece "Duginog plemena". Ona se 30. novembra u francuskom Panteonu pridružila ličnostima koje su neizbrisivo obeležile francusku istoriju - Žan-Žaku Rusou, Viktoru Igou, Pjeru, Mariji Кiri. Džozefina Bejker je prva crnkinja kojoj je odata takva počast
Džozefina Bejker je rođena je kao Freda Džozefina Mekdonald u Sent Luisu 1906. Školu je napustila sa dvanaest godina, živela na ulici, bila zlostavljna, preživljavala od ostataka hrane u kantama za otpatke, bila kelnerica, igrala na ulicama Sent Luisa, koje su „dale život njenim talentima koji su je iz kartonskih kutija slamova Sent Luisa preneli u srce „Harlemske renesanse“. U Harlemu je je 1920-ih procvetala crnačka kultura. Bio je stecište velikih migracija američkih crnaca koji su bežali od rasističkih pogroma na Dubokom jugu.
Džozefina, koja će se kasnije sećati kako je sa obala Misisipija gledala dim iz zapaljenih crnačkih kuća, u Njujork će stići sa jednom vodviljskom grupom kada je imala 13 godina.
Angažovana je u jednom od prvih crnačkih mjuzikla na Brodveju 1921. Kada je imala 19 godina primetio ju je lovac na talente koji je tražio zabavljače za crnačku reviju La Revue Negre u Parizu. Bežeći od diskriminacije, kao i mnogi crni američki umetnici u to vreme, otišla je u Francusku – uz obećanje da će zarađivati 1000 dolara mesečno.
Debitovala je 2. oktobra 1925. u kultnoj reviji La Revue Negre, u pozorištu Foli Berže u Parizu poigravajući se s kolonijalističkim, rasističkim i muškim seksističkim fantazijama publike koju je i šokirala i oduševljavala.
Noseći samo niz bisera i suknju od 16 gumenih banana, sa zmijom omotanom oko vrata u performansu „Ludilo dana“ plesala je čarlston. Njen „divljački ples“ je označio početak ljubavne veze tada «negrofilnog» Pariza sa “Bronzanom Venerom”, konstatuje Bi-Bi-Si.
Skot Ficdžerald, Silvija Plat, Džejms Džojs i Gertruda Stajn su je nazvali „Kreolskom boginjom“. Obožavao ju je Еrnest Hemingvej. Pablo Pikaso je crtao. Pomagao joj je Žan Kokto.
Privatni život Džozefine Bejker su u početku obeležavale, kako piše Gardijan, afere sa mnogim poznatim muškarcima i ženama, neki kaži i sa Fridom Kalo. Prošetala bi ponekad Jelisejskim poljima sa svojim kućnim ljubimcem gepardom.
U karijeri Džozefina Bejker je kasnije nastao ozbiljniji zaokret: naučila je da govori pet jezika i kao megazvezda nastupala na mnogim međunarodnim turnejama, među kojima je bila i turneja po srednjoj Еvropi Оrijent ekspresom u okviru koje u aprilu 1929. posetila Beograd koji je tada bio lud za džezom.
Francuska državljanka je postala 1937. nakon udaje za industrijalca Žana Lajona, Jevrejina koji je kasnije patio zbog antisemitskih zakona kolaboracionističkog Višijevog režima.
Kada je 1939. izbio rat s nacističkom Nemačkom, Džozefina je stupila u kontakt sa šefom francuskih kontraobaveštajnih službi. Svoje kabaretske nastupe je koristila kao masku za prikupljanje obaveštajnih informacija za štab Šarla de Gola. Poruke ispisane nevidljivim mastilom na njenim partiturama, kao i fotografije nemačkih aerodroma koje je krila u donjem vešu, prenosila je preko granice i dostavljala britanskim agentima u Lisabonu. Za podršku francuskom Pokretu otpora prikupila je ili iz svog džepa dala ekvivalent od 11,2 miliona dolara.
Nakon što je pobegla u Severnu Afriku, pridružila se ženskoj grupi u vazduhoplovstvu Francuske oslobodilačke armije kao potporučnica. Pevala je i vojnicima i 1945. oslobođenim zatočenicima i zarobljenicima u Nemačkoj.
Tokom turneje po Sjedinjenim Državama 1951. je zbog suprotstavljanja rasnoj segregaciji bila je na meti FBI, proglašena komunistom, pa joj je čitavu deceniju bio zabranjen ulazak u domovinu. Zabranu je 1963. ukinuo predsednik Džon F. Кenedi. Kad se vratila govorila je na Maršu na Vašington pre čuvenog govora Martina Lutera Кinga „Imam san“. Sa Frenkom Sinatrom je učestvovala u desegregaciji Las Vegasa.
Vrativši se u Francusku je usvojila je 12 dece iz celog sveta, stvarajući „Dugino pleme“. Kao ambasador UNICEF-a posetila je Jugoslaviji kada je primio Tito. Кupila je zamak i zemljište u Dordonji u gradu Kastelnu la Šapel da bi materijlazovala svoj ideal „univerzalnog bratstva“.
Pred kraj života zapala je u finansijske probleme, iseljena je iz svog zamka i ostala bez imanja. Njoj i njenoj deci tada je mesto za život ponudila princeza od Monaka Grejs Keli. Na zahtev porodice bila je sahranjena u Monaku.
Sada se kriptu Panteona polažio kovčeg sa zemljom iz Amerike, Francuske i Monaka u kojima je Crna Perla ostavila trag.
M.M./BBC/AP/Guardian/Vreme
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Šta naprednjački megafon Dragan J. Vučićević želi da postigne govorom verske i nacionalne mržnje usmerenim ka studentima iz Novog Pazara i kakav je njegov efekat?
„Vreme“ istražuje kako je mafijaška likvidacija u Beogradu na vodi ogolila da policija posmatra i štiti kriminalce, umesto da ih hapsi. Pa ih još ubiju na njihove oči
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
