Varljivo zatišje

Dugo najavljivani dijalog o pravima Albanaca u Makedoniji započet je ovih dana. Lider Partije demokratskog prosperiteta Imer Imeri i predsednik Demokratske partije Albanaca Arben Džaferi počeli su da se cenkaju sa svojim makedonskim kolegama liderom VMRO-DPMNE Ljupčom Georgijevskim i prvim čovekom Socijaldemokratskog saveza Makedonije Brankom Crvenkovskim u nadi da će izvući što više prava za Albance u Makedoniji koji su prema njihovom mišljenju, dosad bili građani drugog reda. Glavni zahtevi albanskog političkog faktora u Makediniji doskora su bili promena makedonskog ustava i uvođenje dvojezičnosti, ali apetiti albanskih pregovarača svakodnevno rastu pa su oni poslednjih dana aktuelizovali i pitanje o dvodomnom parlamentu u kome bi Albanci imali pravo veta, i uvođenju funkcije potpredsednika države koji bi bio albanske nacionalnosti.

Sporan deo makedonskog ustava je, smatraju Imeri i Džaferi, njegova preambula koja definiše Makedoniju kao „nacionalnu državu makedonskog naroda u kojoj je obezbeđena puna građanska ravnopravnost i trajan suživot makedonskog naroda sa Albancima, Turcima, Vlasima, Romima i drugim nacionalnostima koji žive u Republici Makedoniji“. Nezavisni mediji u Skoplju jednoglasno tvrde da je promena preambule ustava gotova stvar i da će se sve rešiti tako što u preambuli neće biti nabrojane nacionalnosti, već će Makedonija biti definisana kao država građana.

Druga „sporna“ tačka makedonskog ustava je i član 19, u kome se između ostalog kaže da su „Makedonska pravoslavna crkva, druge verske zajednice i religiozne grupe odvojene od države i jednake pred zakonom“. Stav albanskog političkog faktora je da se u ovaj član unese i Islamska verska zajednica, ili da se izbriše Makedonska pravoslavna crkva, odnosno da se u ovom članu barata samo terminom „verske zajednice“. Vrh Makedonske pravoslavne crkve najoštrije je reagovao na zahteve o njenom brisanju iz člana 19. Ustava Makedonije, navodeći da će to usporiti priznavanje ove crkve od strane drugih pravoslavnih crkvi.

Nesumnjivo, Albanci iz Makedonije će u pregovorima koji su u toku uspeti da izdejstvuju i veću zastupljenost albanskog jezika u institucijama sistema. Makedonski politički blok se protivi jedino uvođenju albanskog jezika u Sobranju Makedonije, jer bi time bio obespravljeno 12-15 odsto građana Makedonije koji ne pripadaju ni makedonskoj ni albanskoj nacionalnosti.

NAJBOLNIJE PITANJE: Veća zastupljenost Albanaca u državnim institucijama jedno je od najbolnijih pitanja jer prema Makedonskom planu o reformi državne administracije s posla bi trebalo da ode 20.000 zaposlenih, odnosno, ako se izađe u susret ovom zahtevu Albanaca, sledećih godina će sa posla biti otpuštani samo Makedonci, a zapošljavani samo Albanci.

Zahteve o formiranju dvodomnog parlamenta s pravom veta, uvođenje funkcije potpredsednika države albanske nacionalnosti i zahteve za veću ingerenciju jedinica lokalne samouprave (čitaj federalizacije) analitičari smatraju nerealnim, i teško je poverovati da će Georgijevski i Crvenkovski pristati da udovolje i ovim zahtevima Albanaca. Pregovori o pravima Albanaca trebalo bi da daju prve rezultate do 25. juna kada bi makedonski politički vrh na samitu u Luksemburgu trebalo da podnese „raport“ Evropskoj uniji o napredovanju pregovora.

I dok ze na zeleniom stolom nastavljaju pregovori o budućim pravima Albanaca u Makedoniji, na terenu se obe strane pripremaju za nove okršaje. Ekstremisti se pregrupišu i popunjavaju arsenale oružjem i hranom, a skrštenih ruku ne sede ni makedonske snage bezbednosti. Ovih dana su na skopski aerodrom Petrovec iz Ukrajine stigla četiri aviona Suhoj-25 i još četiri helikoptera MI-24 („leteći tenkovi“).

„Ne shvatam zašto je makedonska vlada nabavila avione Suhoj-25. Ovi avioni, koji se još nazivaju „ubice tenkova“, ne mogu mnogo pomoći u borbi sa gerilcima. Sa parama koje su potrošene za kupovinu četiri aviona Suhoj-25 moglo se nabaviti još dvadesetak helikoptera tipa MI-24, koji su pandan američkom Apaču AH-64. Ovi helikopteri su mnogo efikasniji i selektivniji u izboru ciljeva i mogu biti mnogo korisniji od aviona Suhoj-25, koji u ovom slučaju mogu biti korisni samo psihološki „, kaže za „Vreme“ vojni analitičar Petar Škrbina.

Četiri aviona Suhoj-24 i četiri helikoptera MI-24 u Skoplje su stigli preko Rumunije i SR Jugoslavije, jer im Bugarska nije dozvolila prelet. Vojna pomoć koju je na početku krize Bugarska obećala Makedoniji stiže sve sporije, dok je pomoć koja stiže iz SR Jugoslavije sve obimnija, posebno nakon dogovora o vojnoj saradnji, koji su pre dvadesetak dana u Skoplju potpisali ministri odbrane dveju zemalja.

MOBILIZACIJA: Prekid vatre koji je objavila makedonska strana ovih dana je prihvatila i ONA. Lider ONA-e Ali Ahmeti rekao je da će prekid vatre trajati do 27. juna i da će njegovo produženje zavisiti od ishoda pregovora o pravima Albanaca. Ali, i pored zvaničnog prekida vatre pucanje se nastavlja, posebno na području Šar-planine i na području najvećeg skopskog sela Aračinovo. Borbe su izgubile na intenzitetu jedino u karadačko-kumanovskom regionu gde je ovih dana počeo da se sprovodi plan „hrana za vodu“: pripadnici ONA-e odvrnuli su ventile Lipkovskog jezera odakle Kumanovo dobija vodu, a za uzvrat je u Lipkovu ušao karavan sa humanitarnom pomoći. Kumanovo će, međutim, dobiti vodu za piće tek za 7-8 dana, a u međuvremenu će Kumanovci morati da čekaju u redovima pred cisternama koje dolaze iz Skoplja. Vodosnabdevanje je problem koji muči i stanovnike Tetova, posebno one koji žive na višim spratovima, jer gradska pumpa ne može da radi punim kapacitetom dok se ne popravi dalekovod na Šar-planini koji pumpu snabdeva strujom. Problem je u tome što se dalekovod nalazi na teritoriji koju kontrolišu ekstremisti.

U Makedoniji je ovih dana počela intenzivnija mobilizacija rezervnog sastava vojske i policije. Prema tvrdnjama nadležnih organa, odziv na mobilizaciju nije sjajan, ali je broj dobrovoljaca iznenađujuće velik. Predstavnici makedonske policije odbacili su tvrdnje nekih medija da je poslednjih dana bilo deljenja oružja etničkim Makedoncima koji žive u kriznim područjima. Vlasti u Skoplju tvrde da se oružje deli samo pripadnicima rezervnog sastava policije, ali ne i običnim civilima.

Pregovori političkih elita Makedonaca i Albanaca i „varljivo zatišje“ na frontu pokazuju da Makedonija možda i ima šansu da izbegne ratnu sudbinu većine bivših jugoslovenskih republika. Mir u ovom trenutku najviše zavisi od umetnosti cenkanja, u kome, po starom dobrom pravilu balkanskih pijaca, moraju biti zadovoljene obe strane.