Izvinjavam se ako sam nekoga uvredio, mada ne vidim zašto bi se neko uvredio, ako i jeste, šta je tu je, šta mu ja mogu, takav sam kakav sam, to je cena individualnosti, na kraju, zar sam važan ja i zar je važan taj koga sam uvredio?!
Dragi gledaoci, prijatelji vaterpola širom Srbije, plavi su nadomak zlatne medalje, do kraja ima još tri i po minuta, naši vode sa osam tri, da li je ikada u finalnoj utakmici neka reprezentacija pobedila sa ovoliko razlike?! Ne verujem! Nije ni važno, ko bi išao u dokumentaciju da traga za takvim podvigom! Uostalom, ovi momci, ovi, kako Juga reče, bogovi vaterpola daće još koji gol, možda će dostići gol razliku koju je fudbalska reprezentacija ostvarila upravo protiv Mađarske, zemlje koja nam je susedna, ali koja se prema nama držala gore nego maćeha: neprilike smo tokom celog šampionata imali i mi novinari, i igrači, i članovi stručnog štaba, tako je bilo sve dok plavi nisu ukrstili koplja sa njhovom reprezentacijom, e, kad su ih naši nadigrali i pobedili, onda je bilo – još gore, da vidimo hoće li naši briljantnu partiju i briljantnu seriju krunisati još kojim pogotkom, dva minuta ih dele od titule, Manojlovićevi izabranici nisu ustuknuli pred reprezentacijom Italije, na kolena su bacili trostrukog prvaka Starog kontinenta, trostrukog prvaka sveta, trostrukog olimpijskog prvaka, trostrukog prvaka Apeninskog poluostrva, Italijani moraju da se zadovolje sa srebrnom medaljom, gube sa pet razlike, lopta je u njihovom posedu, osam četiri, nema veze, plavi su počeli da slave, vidite to i po meni, lep gol Kalkatere, potpuno nepotreban, beskoristan i besmislen, o čemu sam govorio, da, o domaćinima, ne mogu Mađari stalno da uzimaju titule, nema više sankcija koje bi bogove vaterpola držale podalje od svetskih i evropskih turnira. Možete možda da pobedite Hrvate, pa i to ne glatko, jer i među Hrvatima ima imena i prezimena koja zvuče srpski, ali, dobro, ako se neko oseća Hrvatom, njegova stvar, plavi su na korak od titule svetskog šampiona! Ko vlada Evropom, taj je prvak sveta – to što se igra u Americi, Australiji, Africi, Aziji i na Antarktiku to je smešno, Evropa je majka vaterpola, vaterpolova kuća, kolevka, što god hoćete, a Jugoslavija je ponovo Evropina mezimica, za naše momke Juga kaže da su bogovi vaterpola, kad se uzrujam ne znam šta sam hteo da kažem a šta sam rekao, Italijani se još koprcaju, ali nema ništa od toga, nemaju oni Vasilija Ostroškog, njihov papa je otišao u Ukrajinu, a plavima je došao… došao je veliki broj navijača iz Bečeja, Kule, Feketića, Malog Iđoša i Crvenke, nije došao niko iz Svetog sinoda, ali blagoslov Vasilija Ostroškog pao je na svaku kap vode ovde u Margit Sigetu…
Sa nama su ministar sporta, zdravlja i ostalih delatnosti, verujem, dragi gledaoci, da će oni na sednici vlade ispričati kakav je osećaj kad svoja zemlja pokazuje Evropi kako se bori za medalju, ovde su Juga i Igor Milanović, oni su kao i ja zadovoljni sa učinkom plavih, naši imaju bele kapice, nekoga to možda podseća i na keče, to naravno nije važno, minut i po deli nas od trijumfa, već se ponosimo sa zlatnim medaljama koje će uskoro zablistati na prsima naših reprezentativaca, naša preduzeća bi posle ovoga morala ulagati u vaterpolo, ne samo u vaterpolo, ali i u vaterpolo, neka ne misle direktori da će im taj novac propasti, neće, ja im dobar stojim, oni imaju priliku da kapital udruže sa svetskim asovima, vratiće im se ono što budu uložili, vratiće im se desetostruko, to im ja garantujem, mada ovi momci ništa živo ne traže, krenuli su u prošli petak u osam sati ispred Tašmajdana, po nekom šugavom vremenu, krenuli su običnim autobusom, krntijom iz Pančeva, ispratila ih je samo najbliža familija, a sad će ih primiti predsednik Koštunica, možda i predsednik Milutinović, ministar sporta Vojislav Andrić primiće ih na istoimenom vencu, evo jedne od beznadežnih akcija Italijana, osam pet, i ćorava koka nađe zrno, Talijani su još jednom pronašli put do Šoštareve mreže, šta će sa tim golom nije mi jasno, da je i osam šest, da je i osam sedam, opet bi naši osvojili zlato, možda će u preostalih dvadeset sekundi plavi dati još jedan gol, za svakog od braće Jugovića da bude po jedan, sudija svira kraj, Jugoslavija je prvak Evrope, naši bacaju trenera Manojlovića u bazen, Italijani čestitaju sportskim rivalima i stručnom štabu, pred mojom kabinom su svi talijanski izveštači, hoće da se ljube sa mnom, preko mene šalju pozdrave kolegama iz RTS-a i građanima Savezne Republike Jugoslavije, grazie, grazie mille, ovo im ja, dragi gledaoci, zahvaljujem na njihovom maternjem jeziku, trijumfu plavih raduje se svako živi ovde na Margit Sigetu, svako osim nekolicine zadrtih mađarskih nacionalista koji se i ne vide u ovom veličanstvenom sportskom kolopletu, radujte se i vi, dragi gledaoci, popijte koju, nazdravite plavima ako niste baš za volanom ili negde na dužnosti…
Vi koji ste već pili popijte još po jednu dok se budu dodeljivale medalje ženama, pa i po dve ako se ceremonija otegne, ja ću malko predahnuti i okrepiti se, odmorite se malo i od mene, alo, režija, izgleda da će ipak da dodeljuju medalje muškarcima, tako je, evo izlaze Mađari, budite zadovoljni sa bronzom, sinovi pustare, namerili ste ste na gorostase, na divove, na gigante i džinove sa Balkana, evo Talijana, zadovoljni su sa srebrom koje su osvojili u sportskom sudaru sa kolosima u plavom, više se nije moglo, jedva čekam himnu, to je doduše „Hej Sloveni“, ali je treba u ovakvim prilikama pevati, mada su mnogi za „Bože pravde“; naši vaterpolisti znaju dobro himnu, evo i ja ću ustati, op, op, uzbuđen sam pa sam se malo zaneo, šta mi je, utrnuo sam od sedenja (peva:) kano klisurine…
Dragi gledaoci, pozivam vas u ime stručnog štaba i u svoje lično ime da sutra dočekate pobednike, evropske prvake, neprikosnovene vladare dubina, oni stižu u tri pred Skupštinu grada, ali vi dođite ranije, popijte koje pivo, budite dostojni titule evropskog prvaka, ja se izvinjavam ako sam nekoga uvredio, mada ne vidim zašto bi se neko uvredio, ako i jeste, šta je tu je, šta mu ja mogu, takav sam kakav sam, to je cena individualnosti, na kraju, zar sam važan ja i zar je važan taj koga sam uvredio?! Ako neko nije zadovoljan sa zlatnom medaljom, kako da mu Duško Korać ugodi?! Sportski uspeh i ugled zemlje, to je ono sa čime svi treba da budemo zadovoljni, ako sam nekome bio dosadan, a ima nas svakakvih, ako sam nekome i upropastio koju četvrtinu, bože moj, preživeće, važna je medalja, važna je Jugoslavija, živeli plavi, živeo vaterpolo, živele demokratske promene, živeli, živeli!
