Profesore, zvoni Vam telefon

Ispit uveliko traje. Profesor po ko zna koji put izlazi i razgovara mobilnim telefonom. Vraća se. Spušta telefon na sto ispred sebe. Proziva sledećeg „kandidata“.

„Profesore, ovaj… zvoni Vam telefon…“, stidljivo pokazuje studentkinja iz prve klupe na malu spravicu koja se doduše ne čuje (eh, šta ti je tehnika), ali zaista zvoni: svetluca, trepće, svićka… Uz osmeh profesor prihvata sugestiju dok studenti proklinju u sebi i profesora i sagovornika i „ko mu dade slušalicu…“

Događaj je istinit, mesto – Fakultet političkih nauka, vreme – junski ispitni rok. Da se razumemo: nije ni prvi ni jedini put, niti se to događa samo na FPN-u. Daleko od toga.

Studenti su, kao akademski građani dabome, morali da idu u korak sa svetom – širimo ponudu, pratimo trendove, uklapamo se… Mobilni telefoni narušavaju privatnost, ali mogu biti i više nego korisni, na primer kada treba javiti cimeru da „dolazi jedna koleginica, pa ne bi bilo loše da skokne malo do bioskopa“… I tako su svi bili srećni i zadovoljni sve dok jednog dana nekome nije zazvonio telefon na predavanju.

„Kad se to meni desilo, bila sam u prvoj klupi… profesor je rekao da će tako da mi odzvoni na kolokvijumu“, priča Jelena Farkić, student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

SUVIŠE DOSTUPNI: A svega ovoga ne bi bilo da svi „mobilni pretplatnici trenutno nisu bili dostupni“ i da je neko „pokušao malo kasnije“ (po mogućstvu posle predavanja, vežbi, ispita…). Postoji li problem?

„Nošenje mobilnih telefona je pre moda nego potreba. Ja razumem poslovnog čoveka koji se neprekidno kreće, putuje, trguje i koga treba naći u svakom momentu – naravno da treba da ima mobilni telefon jer mnoge korisne poslove može i usput da završi. Međutim, ovo što imaju studenti, pa sve više i đaci u osnovnim i srednjim školama, to je već postao statusni simbol. Ko nema mobilni taj je praktično niko i ništa – mišljenje je prof. dr Dragoljuba Stojanovića, profesora građanskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. „Neki profesori imaju mobilne telefone, neki ne, iako bi s obzirom na posao koji rade njima bio potrebniji nego studentima. Meni lično su ukrali mobilni telefon, ali posle toga mi nije palo na pamet da ga ponovo kupim, mada to više i nije neki problem. Jednostavno, to je sprava za uznemiravanje jer u svako doba, na ispitima ili predavanjima, zvoni ako ga nisam isključio, jednostavno mi je preseo telefon i ta spravica me ne interesuje.“

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. dr Borivoj Lazić smatra da su mobilni telefoni posledica napretka tehnike i da se protiv toga ne vredi boriti jer je besmisleno, a nema ni potrebe.

„Mora se reći da su mobilni telefoni stvar ovog vremena. Možda u nekim trenucima kod pojedinaca ima i pomodarstva, ali način života postaje takav da su mobilni telefoni postali neodvojiv deo naše stvarnosti. Što se tiče fakulteta jasno je da postoje i nezgode koje mobilni telefoni mogu da izazovu, ali ne bih rekao da je to neki poseban problem. Kada sam pre četiri godine, kada sam bio dekan, od Fakulteta dobio mobilni telefon, to je bilo više zbog toga da bi dekan ETF-a imao mobilni, nego što sam ja zaista osećao da mi je potreban. Međutim, sad ne bih mogao nikako normalno da funkcionišem bez njega jer su ljudi navikli da tako mogu da me dobiju. Tehnika napreduje i tu oblast samo treba urediti određenim propisima. A naravno, imaju i studenti svoje potrebe, imaju s kim da razgovaraju u tim godinama, a pomalo je i pitanje statusa…“

Neki profesori traže od studenata da isključe svoje mobilne telefone na početku predavanja, a neki jednostavno ne obraćaju pažnju. Određena kultura korišćenja mobilnog telefona i pravila ponašanja postoje.

„Ne tražim da studenti isključe mobilne telefone na mojim predavanjima. Ako zazvoni – šta da se radi… Ja držim predavanja u ‘petici’ u kojoj ima 1500 studenata i ne možete ni da osetite da li zvoni telefon ili se studenti meškolje zbog nečeg drugog… tako da meni to ne smeta. Imam određenu koncentraciju dok predajem i sasvim mi je svejedno da li će neko da razgovara, čita novine ili telefonira“, kaže profesor Dragoljub Stojanović.

Profesor Lazić kaže da nije bilo formalnih pritužbi na korišćenje mobilnih telefona i da on smatra da su studenti Elektrotehničkog fakulteta dovoljno disciplinovani da sami isključe telefon na predavanju. Verovatno zato „niko nije ni postavio pitanje da mi to formalno ograničimo na neki način, u smislu da propišemo da moraju biti isključeni telefoni na predavanjima ili nešto slično“.

KO IMA, NEKA MISLI: A da li studentima smeta kada kolegi zazvoni telefon? Različiti fakulteti imaju različite potrebe, predavanja, način rada, pa ni reakcija nije identična.

„Nije se dešavalo da zvoni telefon na predavanju. Malo nas je u grupi pa svi pazimo. Zamisli da ti zazvoni telefon usred predavanja?! Ružno je. Odraz nekulture. Time samo pokazuješ da ne poštuješ ni profesora ni svoje kolege!“ reči su Marije Mitrović, studenta Fizičkog fakulteta u Beogradu, koja dodaje: „Nema tu slučajno, zaboravio sam da isključim… odgovornost mora da postoji! Ako možeš da imaš mobilni, onda moraš i da razmišljaš o tome da ga isključiš kad treba.“

O ponašanju na PMF-u u Novom Sadu, Jelena Farkić, student ovog fakulteta, kaže:

„Reakcija mase je najnormalnija! Kao kad čuju ‘mob’ u busu. Uglavnom se smeju kad zvonjava iritira profesore. Naravno da faks i bus nisu jedno te isto, ali studenti se ponašaju onako kako im se dozvoli. E sad, ima kod nas i strogih profesora gde ‘nema zeze’…“

Priča se dosta i o zloupotrebama mobilnih telefona prilikom polaganja ispita. Ipak, iz razgovora sa studentima zaključili smo da to i nije tako čest slučaj. „Puškice“ su još uvek u prednosti. Prof. Stojanović kaže da je čuo za te priče, ali da on ne veruje u njih, a na svojim ispitima pored sebe ima asistenta pa ne savetuje studentima takav rizik. A prof. Lazić kaže da su „naši zadaci komplikovani, pa ne može telefonom baš mnogo da se profitira“.