Klima
Ledeni breg veličine 10 Beograda, ponovo se pokrenuo
A23a, najveći ledeni breg na svetu koji se pre skoro 40 godina otkinuo od Antarktika, krenuo je ka Atlanskom okeanu
Neki profesori traže od studenata da isključe svoje mobilne telefone na početku predavanja, a neki jednostavno ne obraćaju pažnju. Određena kultura korišćenja mobilnog telefona i pravila ponašanja postoje
Ispit uveliko traje. Profesor po ko zna koji put izlazi i razgovara mobilnim telefonom. Vraća se. Spušta telefon na sto ispred sebe. Proziva sledećeg „kandidata“.
„Profesore, ovaj… zvoni Vam telefon…“, stidljivo pokazuje studentkinja iz prve klupe na malu spravicu koja se doduše ne čuje (eh, šta ti je tehnika), ali zaista zvoni: svetluca, trepće, svićka… Uz osmeh profesor prihvata sugestiju dok studenti proklinju u sebi i profesora i sagovornika i „ko mu dade slušalicu…“
Događaj je istinit, mesto – Fakultet političkih nauka, vreme – junski ispitni rok. Da se razumemo: nije ni prvi ni jedini put, niti se to događa samo na FPN-u. Daleko od toga.
Studenti su, kao akademski građani dabome, morali da idu u korak sa svetom – širimo ponudu, pratimo trendove, uklapamo se… Mobilni telefoni narušavaju privatnost, ali mogu biti i više nego korisni, na primer kada treba javiti cimeru da „dolazi jedna koleginica, pa ne bi bilo loše da skokne malo do bioskopa“… I tako su svi bili srećni i zadovoljni sve dok jednog dana nekome nije zazvonio telefon na predavanju.
„Kad se to meni desilo, bila sam u prvoj klupi… profesor je rekao da će tako da mi odzvoni na kolokvijumu“, priča Jelena Farkić, student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
SUVIŠE DOSTUPNI: A svega ovoga ne bi bilo da svi „mobilni pretplatnici trenutno nisu bili dostupni“ i da je neko „pokušao malo kasnije“ (po mogućstvu posle predavanja, vežbi, ispita…). Postoji li problem?
„Nošenje mobilnih telefona je pre moda nego potreba. Ja razumem poslovnog čoveka koji se neprekidno kreće, putuje, trguje i koga treba naći u svakom momentu – naravno da treba da ima mobilni telefon jer mnoge korisne poslove može i usput da završi. Međutim, ovo što imaju studenti, pa sve više i đaci u osnovnim i srednjim školama, to je već postao statusni simbol. Ko nema mobilni taj je praktično niko i ništa – mišljenje je prof. dr Dragoljuba Stojanovića, profesora građanskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. „Neki profesori imaju mobilne telefone, neki ne, iako bi s obzirom na posao koji rade njima bio potrebniji nego studentima. Meni lično su ukrali mobilni telefon, ali posle toga mi nije palo na pamet da ga ponovo kupim, mada to više i nije neki problem. Jednostavno, to je sprava za uznemiravanje jer u svako doba, na ispitima ili predavanjima, zvoni ako ga nisam isključio, jednostavno mi je preseo telefon i ta spravica me ne interesuje.“
Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. dr Borivoj Lazić smatra da su mobilni telefoni posledica napretka tehnike i da se protiv toga ne vredi boriti jer je besmisleno, a nema ni potrebe.
„Mora se reći da su mobilni telefoni stvar ovog vremena. Možda u nekim trenucima kod pojedinaca ima i pomodarstva, ali način života postaje takav da su mobilni telefoni postali neodvojiv deo naše stvarnosti. Što se tiče fakulteta jasno je da postoje i nezgode koje mobilni telefoni mogu da izazovu, ali ne bih rekao da je to neki poseban problem. Kada sam pre četiri godine, kada sam bio dekan, od Fakulteta dobio mobilni telefon, to je bilo više zbog toga da bi dekan ETF-a imao mobilni, nego što sam ja zaista osećao da mi je potreban. Međutim, sad ne bih mogao nikako normalno da funkcionišem bez njega jer su ljudi navikli da tako mogu da me dobiju. Tehnika napreduje i tu oblast samo treba urediti određenim propisima. A naravno, imaju i studenti svoje potrebe, imaju s kim da razgovaraju u tim godinama, a pomalo je i pitanje statusa…“
Neki profesori traže od studenata da isključe svoje mobilne telefone na početku predavanja, a neki jednostavno ne obraćaju pažnju. Određena kultura korišćenja mobilnog telefona i pravila ponašanja postoje.
„Ne tražim da studenti isključe mobilne telefone na mojim predavanjima. Ako zazvoni – šta da se radi… Ja držim predavanja u ‘petici’ u kojoj ima 1500 studenata i ne možete ni da osetite da li zvoni telefon ili se studenti meškolje zbog nečeg drugog… tako da meni to ne smeta. Imam određenu koncentraciju dok predajem i sasvim mi je svejedno da li će neko da razgovara, čita novine ili telefonira“, kaže profesor Dragoljub Stojanović.
Profesor Lazić kaže da nije bilo formalnih pritužbi na korišćenje mobilnih telefona i da on smatra da su studenti Elektrotehničkog fakulteta dovoljno disciplinovani da sami isključe telefon na predavanju. Verovatno zato „niko nije ni postavio pitanje da mi to formalno ograničimo na neki način, u smislu da propišemo da moraju biti isključeni telefoni na predavanjima ili nešto slično“.
KO IMA, NEKA MISLI: A da li studentima smeta kada kolegi zazvoni telefon? Različiti fakulteti imaju različite potrebe, predavanja, način rada, pa ni reakcija nije identična.
„Nije se dešavalo da zvoni telefon na predavanju. Malo nas je u grupi pa svi pazimo. Zamisli da ti zazvoni telefon usred predavanja?! Ružno je. Odraz nekulture. Time samo pokazuješ da ne poštuješ ni profesora ni svoje kolege!“ reči su Marije Mitrović, studenta Fizičkog fakulteta u Beogradu, koja dodaje: „Nema tu slučajno, zaboravio sam da isključim… odgovornost mora da postoji! Ako možeš da imaš mobilni, onda moraš i da razmišljaš o tome da ga isključiš kad treba.“
O ponašanju na PMF-u u Novom Sadu, Jelena Farkić, student ovog fakulteta, kaže:
„Reakcija mase je najnormalnija! Kao kad čuju ‘mob’ u busu. Uglavnom se smeju kad zvonjava iritira profesore. Naravno da faks i bus nisu jedno te isto, ali studenti se ponašaju onako kako im se dozvoli. E sad, ima kod nas i strogih profesora gde ‘nema zeze’…“
Priča se dosta i o zloupotrebama mobilnih telefona prilikom polaganja ispita. Ipak, iz razgovora sa studentima zaključili smo da to i nije tako čest slučaj. „Puškice“ su još uvek u prednosti. Prof. Stojanović kaže da je čuo za te priče, ali da on ne veruje u njih, a na svojim ispitima pored sebe ima asistenta pa ne savetuje studentima takav rizik. A prof. Lazić kaže da su „naši zadaci komplikovani, pa ne može telefonom baš mnogo da se profitira“.
Masovna upotreba mobilnih telefona posebno je uticala na mlade. Telefona su se najpre dohvatili srednjoškolci, a u novije vreme ova manija sve više se širi i u osnovnim školama. Doskora, u škole su se od „čuda tehnike“ donosili samo kalkulatori, a deca su se zabavljala fudbalom, spomenarima, lastišom. Danas, u skladu sa vremenom u kome živimo, ispod klupa se kriju nokia, ericsson, motorola, alcatel…
„Hoću da nosim telefon u školu jer mogu uvek da se javim roditeljima, da im kažem da dođu po mene tačno kad treba. Obično ga ne koristim na časovima, ali mi se desilo nekoliko puta da zaboravim da ga isključim i on zazvoni“, priča nam Marija, učenik sedmog razreda.
Godinu dana stariji Petar (VIII razred) kaže: „Samo ja u društvu nisam imao telefon. Osećao sam se bezveze i zamolio sam roditelje da mi kupe. Uslov je bio da završim šesti razred vrlo dobrim uspehom. Znate, to vam je isto kao što su pre nekoliko godina svi imali ribok ili najk patike – sada svi imaju telefon.“
Aleksandar, maturant, razmišlja malo „zrelije“: „Potreba za mobilnim telefonom ista je kao i za fiksnim. Na času ih ne treba koristiti ako se profesori bune, ali je sasvim u redu nositi ih u školu. I profesori često izlaze sa časa da odgovore na telefonske pozive.“
IPAK PROBLEM: Budući da mnogi učenici dolaze kolima u školu, kao zanimaciju na odmorima slušaju mini-diskove i ručne računare, postavlja se pitanje da li je donošenje mobilnih telefona u škole uopšte problem.
„Jeste problem, i to veliki“, smatra direktorka XII beogradske gimnazije „Dimitrije Tucović“ Svetlana Miljenović i nastavlja: „Ovo je vreme kada tehnika napreduje i svedoci smo ekspanzije mobilnih telefona koja je zahvatila upravo mlade. Oni donose telefone u školu i tu se javljaju dva problema. Prvi se odnosi na veliki broj nestalih, ukradenih mobilnih telefona pri čemu učenici traže odštetu od škole, a drugi problem je taj što ih učenici koriste na časovima.“
Po njenim rečima dešava se da telefon zazvoni na času, za vreme predavanja. To je upravo ono što treba zabraniti. Međutim, to je teško izvesti bez obzira na pravilnik o ponašanju učenika koji se đacima čita na početku svake godine i u koji je uneta i novina, zabrana korišćenja telefona na času (ne i u školi).
„Nepoštovanje ove odredbe mi teško možemo da sprečimo jer pravo je svakoga da nosi u torbi šta želi“, nastavlja za „Vreme“ direktorka Miljenović. „Što se tiče roditelja i tu postoje dva načina ponašanja. Dešava se da, pošto predmetni profesor oduzme učeniku telefon koji je koristio na času, roditelj dođe potpuno neobavešten da je dete uopšte i donelo telefon u školu. Drugi slučaj je kada roditelj dođe i kaže da je njihovo privatno pravo da kupe detetu telefon. S obzirom na sve okolnosti mi ostajemo, maltene, nemi sve do onog trenutka dok to ne ugrozi nastavu. Kada se to desi, jedini način je da se učenik kazni smanjenom ocenom iz vladanja.“
Nije retkost da deca „bare“ roditelje obećavajući odličan uspeh, redovno posećivanje zubara ili sportskih treninga, a roditelji na to pristaju.
„Milici sam kupila telefon kada je završila osmi razred. Htela sam da to bude poklon za njen 15. rođendan. Hoću u svakom trenutku da je čujem i da vidim da li je sve u redu. Naravno da sam joj skrenula pažnju da ga ni slučajno ne sme koristiti na času“, kaže Ljiljana, roditelj.
Tata Radoš ima drugačije mišljenje: „Moje dete ima 12 god. i nema telefon. To je više pomodarstvo nego potreba. Kada se dete zaposli i samo zaradi novac, neka ga kupi.“
POMOĆ, POMOĆ!: Igranje igrica i dopisivanje SMS porukama nije jedina zanimacija dece. često se dešava da (naročito na kvalifikacionim ispitima) „stigne“ rezultat, važna formula ili čak čitave rečenice. Postoji nekoliko tehničkih rešenja koja omogućuju gotovo neprimetno korišćenje telefona, kao što su slušalice i mikrofon, tako da nema potrebe za držanjem sprave prislonjene na uvo. Nastavnici smatraju da su u toj situaciji nemoćni jer ne mogu da kontrolišu svakog učenika u svakom trenutku.
Isto tako postoje i dobre strane nošenja telefona u škole.
„Eventualne povrede, kašnjenje sa časova ili dolazak ranije, dogovaranje sa roditeljima itd. samo su neke od situacija koje pokazuju neophodnost posedovanja te sprave i kod dece“, smatra Slobodan Malušić, pedagog u OŠ „Karađorđe“. On takođe naglašava da se od dece očekuje neophodan stepen zrelosti i kulture prilikom korišćenja telefona. Međutim, ono što ne valja, po rečima pedagoga Malušića, je činjenica da je u psihu deteta usađena potreba za telefonom. „Pre nekoliko dana imao sam slučaj kada devojčica kaže da je njen najveći problem to što nema telefon – jer ga imaju mama, tata i stariji brat. A ona je tek u šestom razredu“, nastavlja Malušić, i kaže da se na sastancima sa roditeljima stalno insistira na suzbijanju ove sve masovnije pojave.
U nekim evropskim zemljama doneti su zakoni o zabrani upotrebe mobilnih telefona na mnogim javnim mestima. Rigorozne novčane kazne gotovo u potpunosti obezbeđuju poštovanje tih odredbi. Kod nas još nema takvih zakona, čak ni posebnih pravila ponašanja. A najbolje mesto za učenje lepog ponašanja je upravo škola.
Vera Vuković
A23a, najveći ledeni breg na svetu koji se pre skoro 40 godina otkinuo od Antarktika, krenuo je ka Atlanskom okeanu
Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve