Hokej i izborna kampanja

Za većinu Čeha uveliko traje prava olimpijsko-hokejaška groznica nespavanja i potpune promene bioritma, a potrajaće sve do pred kraj februara – onoliko, koliko i 19. Zimske olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju. Zbog vremenske razlike, većina utakmica najboljih olimpijaca sveta u hokeju na ledu (inače, sport broj 1 u Češkoj) počinju u tri sata ujutro po srednjoevropskom vremenu, a TV prenosi se završavaju uglavnom u vreme kada bi svaki pošteni i zaposleni Čeh trebalo da ustane i krene na posao.

I sada, šta da se radi – posao ili hokej? U češkom slučaju dileme nema – velik broj obožavalaca hokeja pohranio je ostatke godišnjih odmora baš za ove februarske dane, drugi su blagovremeno posetili svoje lekare i iskamčili neka bolovanja, treći uporno pokušavaju da tokom popodneva akumuliraju nešto sna za noćno bdenje. U većini krčmi po Češkoj, u kojima se tradicionalno „najbolje na svetu gleda hokej i pije pivo“, više nema slobodnih mesta, nacionalna televizija priželjkuje da se ponovi ono što se dogodilo u Naganu, Japan, pre četiri godine – češki hokejaši su osvojili zlatnu medalju, a direktan TV prenos je pratilo 4,7 miliona Čeha starijih od 15 godina. U Češkoj živi deset miliona stanovnika.

A, ukoliko hokejaškoj reprezentaciji Češke zaista krene onako kako svi očekuju – mirni ljudi, sasvim neagresivni i ni nalik onima nešto južnije na kontinentu, postaće najsličniji, recimo, Brazilcima ili Italijanima u vreme fešti, karnevala i proslava.

GLAVNI I OSTALI: Pa, kada je već sve to tako kako jeste, što se Čeha i hokeja tiče, kako se dogodilo da najuticajniji češki političari (predsednik Republike Vaclav Havel, predsednici Senata i Parlamenta Petar Pithart i Vaclav Klaus) sasvim mirno odbiju poziv hokejaša i dođu u Solt Lejk Siti na završnicu Olimpijade?

Razlog je zaista krajnje prozaičan na političarsko-ovozemaljski način – tačno za četiri meseca, 14. i 15. juna, održaće se redovni parlamentarni izbori u Češkoj, pripreme su već odmakle, predizborna kampanja se zahuktava… Dok se nacija odmara i oporavlja od napora hokejaša da ponovo osvoje zlato, ljude na ulicama već sačekuju bilbordi s nasmejanim likovima koji obećavaju bolje sutra ili aktivisti s mnoštvom reklamnih poruka svojih partija. To će biti peti parlamentarni izbori u postkomunističkoj Češkoj.

Pažljiviji analitičari češke političke scene misle da će najverovatnije i ovi izbori proteći pre u izboru „protiv“, nego u izboru „za“, pa podsećaju da su, recimo, 1990. kada se odlučivalo kakva će biti buduća Čehoslovačka, građani izabrali demokratiju, sve glasajući protiv komunizma. Potom je došlo do rascepa sa Slovačkom, a od tada do danas, politička scena u Češkoj poprilično se profilisala i sada je sve manje-više poznato: male su šanse da se pojavi neki nov, svež partijski program (programe ionako retko ko čita) ili da se neka nova partija probije do Parlamenta.

Glavni igrači ostaju konzervativci Vaclava Klausa, socijaldemokrate Miloša Zemana, komunisti i nekoliko manjih partija centra i umerene desnice, koje su sve do pre nekoliko nedelja činile ozbiljnu četvoročlanu koaliciju, čak toliko ozbiljnu da su još u januarskom ispitivanju javnog mnjenja imali najviše šansi na izborima, ali onda se otkrilo da jedna od članica te koalicije ima neke poveće dugove još od prošlih izbora, a poverilac se javno obratio toj nevelikoj partiji baš ovih dana, tražeći da mu se vrati novac. Česi su veoma osteljivi na sve nejasne puteve novca, pa se bezmalo polovina simpatizera te koalicije odmah raspršila – što u neodlučne građane, što u navijače ostalih stranaka. I sama koalicija se raspala na dva dela, ali svaka od tih partija već sada, pre izbora, merka novog koalicionog partnera tražeći ga u socijaldemokratama ili među konzervativcima, s komunistima niko neće.

POZIV HAVELA: U ovom trenutku nije jasno kako će politička javnost u Češkoj reagovati na stav Vaclava Havela, po kome će sledeći izbori znatno i na duži rok uticati na budućnost zemlje, ali posmatračima je jasno da je to poziv biračima da u što većem broju iskoriste svoje pravo da biraju i da svoje nezadovoljstvo neispunjenim obećanjima političara, kojima su pre četiri godine dali svoj glas, kanališu, možda drugačijim, pažljivijim izborom ovoga puta. Vaclav Havel, koji će se početkom sledeće godine iseliti iz predsedničkih odaja na Hradčanima, jer mu ističe i drugi petogodišnji mandat i on se po Ustavu više ne može kandidovati za tu funkciju, svakako ima šta da zameri nekim političkim čelnicima zbog, recimo, nejasnog odnosa prema integrisanoj Evropi, tačnije prema EU-u.

Češka očekuje da će 2004. godine postati deo te Evrope, znači u vreme mandata nove vlade i parlamenta, pa je važno podsetiti, smatra Havel, da o svim, eventualno spornim situacijama prilikom prijema u EU treba razgovarati, a ne konfrontirati se, ili čak tražiti od EU-a da se prilagođava Češkoj. Činjenica da trenutno 57 odsto uglavnom mlađih Čeha podržava ulazak u ovakvu EU i pragmatični razlozi bili bi dovoljni nekim isturenim češkim političarima za trezveniji odnos, ali u žaru političkih nadmetanja, opasnost od populističkih izleta nije mala i na to već nekoliko godina upozoravaju ovdašnji analitičari.

OBEĆANJA: Razumno je pretpostaviti da se takav poziv Havela neće svideti ni Zemanu ni Klausu, jer najviše zamerki građana zbog neispunjenih obećanja i ide na njihovu adresu. I zaista, posmatrajući ponekad i apsurdne poteze njih dvojice, teško bi se razlučilo ko je od njih levičar, a koji desničar. A još je čudnije i ostatku Evrope nepoznato stanje neformalne koalicije takve levice i takve desnice koje traje već tri i po godine i koje omogućava Zemanu da ima stabilnu manjinsku vladu, kojoj Klaus u Parlamentu budno čuva leđa, a za uzvrat ima pravo da direktno utiče na sve važnije odluke vlade.

Recimo, u vreme kada je desničar Klaus bio predsednik vlade, neprikosnoveni su bili bankari i preduzetnici. „Tržište je svetinja“, govorio je Klaus, ali u njegovom mandatu ni jedna jedina državna ili poludržavna banka nije prodata. To je učinio Zeman, koji je pred poslednje izbore obećavao da tako nešto nikada neće učiniti.

Dalje, Zeman je pred izbore govorio da je on za društvo u kome će „lokalna škola imati veći ugled od bilo koje banke“, a otkako je premijer, za prosvetu se iz budžeta odvaja manje novca nego u vreme Klausa. „Socijalna pravda i posao za sve“, grmeo je socijaldemokrata Zeman pre četiri godine, a stopa nezaposlenosti se od tada povećala sa 3,4 na sadašnjih 9,4 odsto.

I opet, iako je Klaus za tržište i otvorenu utakmicu, dolaskom Zemana inostrane investicije su desetostruko veće nego ranije…

Inače, predizborni karneval je već počeo – prvi je u trku krenuo premijer Zeman. Njegov najnoviji izum je sledeći – sednice vlade održavaju se širom Češke. Svi ministri putuju od jednog do drugog regionalnog centra i na licu mesta, obećavaju izgradnju autoputa, rekultivisanje poljoprivrednog zemljišta, izgradnju ovog ili onog objekta – sve zavisi od toga kome se obraćaju. Što reče jedan posmatrač – sada obećavaju sve ono što nisu stigli u poslednje tri i po godine. Zanimljivo je da Zeman javno i već nekoliko meseci govori da će na jesen otići u penziju, da napušta politiku i da ga ne zanima ko će biti novi predsednik države, ali na pitanje da li će se i sam kandidovati za naslednika Vaclava Havela odgovara – „Jedino ako to od mene zatraže ljudi iz socijaldemokratije“.

Samo nekoliko dana kasnije startovao je i Vaclav Klaus – dao je za sedam dana tri novinska i dva TV intervjua, slikao se na skijanju, napisao tekst za novine o tome kako samo čisto tržišni i jedino tržišni odnosi mogu da reše sve ekološke probleme grada i sela, a pojavio se i na koncertu jedne poznate pevačice. Ni Klaus se do sada nije odrekao trke za novog stanovnika Hradčana.

Komunisti još nisu krenuli u predizbornu kampanju, ali kažu da su spremni, a preostali dvojac, od nekadašnje četvoročlane koalicije, za sada ima samo slogan koji glasi „Sredićemo stvari, počeli smo od sebe“. Svi zajedno, u međuvremenu, gledaju hokej…

Iz Praga, specijalno za „Vreme“: