Stranci u noći

Ovako stoje stvari: Itan Edvards se okrenuo i otišao da „luta sa vetrovima“, Korto Malteze glumi za nevidljivu publiku na verandi nekog pansiona u Paramaribu, čovek sa najvećim kvocijentom inteligencije, koji su dokoni psiholozi premerili, peva: I’m sick and tired, and my cock is sore. Može i drugačije: Stejsi Kič u izgužvanim velurskim pantalonama izlazi iz petorazrednog hotela, pogleda levo-desno, shvati da nema kuda da ode i vrati se nazad, dok Kris Kristoferson peva Help Me Make It Through The Night. Za to vreme Konradov Kurc ludi od zla pronađenog u „srcu tame“, a neki čovek, u jednoj pesmi, razume da je potrebno lot of medicine da bi savladao osećanje krivice.

Navedeni prizori su deo aperceptivne mase u glavama određene socijalne grupacije koja je pokušala da istraži oblasti koje se nalaze s one strane granica zadatih života. Njeni pripadnici u ovo postapokaliptičko vreme, u kome su ksenofobične nacionaliste zamenili nemilosrdni plutokrati japijevske provenijencije, lutaju kao „stranci u noći“ i osećaju se kao da su pali na ono ostrvo zatvor iz Karpenterovog filma Bekstvo iz Njujorka.

Pokretanje časopisa koji bi se bavio mitologijom imaginarnog univerzuma skrivenog u ezoteričnim konotacijama rokenrol napeva, filmskih scena, stripova, određene literature, ulične umetnosti, a koji je dobrovoljni azil spomenute fele, bio bi dobar potez. Da li postoji mogućnost individualnog iskaza i dokle se stiglo u pokušajima da se pronađe davno izgubljeni dom – Nikolas Rej je ovo drugo postulirao kao glavnu temu popularne umetnosti –pitanja su na koje bi tekstovi trebalo da daju odgovor. Britanski magazini „Mojo“ i „Uncut“ su dobri uzori. Podsećanje na „Ritam“ takođe ima smisla.

Medijski prostor, kada su u pitanju štampana izdanja, podeljen je između onih koji su obojeni žutom bojom i onih koji su u službi politike. Pojavljivanje ovakvog časopisa omogućilo bi povratak na društvenu scenu autonomne ličnosti koja svoje uporište nema u nametnutim vrednostima i stavovima, niti u onima za koje je plaćena, već u autentičnom doživljaju sveta i sebe u njemu. Tako mi se bar čini.