Tržišni krvotok

Moderan ekonomski sistem ne može se zamisliti bez finansijskog tržišta. Ono predstavlja krvotok putem koga se obavljaju mobilizacija i alokacija novčanog kapitala između različitih ekonomskih subjekata. Ukoliko je taj krvotok nerazvijen ili zakrčen, nedovoljan protok vitalnog kapitalnog resursa – novca – ograničava funkcionisanje i razvoj ekonomskog sistema baš kao što i slaba cirkulacija ometa rad ljudskog organizma.

Iz tog razloga, uporedo s reformama koje su u Srbiji započete u realnom i bankarskom sektoru užurbano teče i proces kreiranja pravne i institucionalne infrastrukture domaćeg finansijskog tržišta.

Pojam „finansijsko tržište“ većinu ljudi automatski asocira na berzu i nervozno tiskanje i dovikivanje brokera po sali za trgovinu. Međutim, berza, kao mesto gde se sučeljavaju ponuda i potražnja novca, odnosno hartija od vrednosti, samo je finalna karika u lancu institucija koje čine finansijsko tržište. Da bi do razmene uopšte moglo da dođe, učesnicima na tržištu mora se obezbediti precizan i transparentan set pravila po kojima će se „igra“ odvijati s jedne strane, a s druge apsolutna sigurnost i neprikosnovenost imovine tj. hartija od vrednosti koje stiču plasirajući svoj novac na finansijsko tržište.

Prvi od prethodno spomenutih kriterijuma biće ispunjen po usvajanju novog zakona o hartijama od vrednosti čiji su nacrt upravo priveli kraju republičko i savezno ministarstvo finansija zajedno sa NBJ-om. Ovaj zajednički zakonski projekat, koji se oslanja na međunarodno prihvaćene standarde, kao i na dosadašnja iskustva tranzicionih ekonomija, obezbeđuje punu zaštitu investitora, transparentnost tržišta i strogo reguliše prava i obaveze institucionalnih učesnika na finansijskom tržištu.

Do kraja ove godine predstoji još priprema nacrta Zakona o investicionim fondovima čime će se zaokružiti osnovni zakonodavni okvir našeg budućeg tržišta.

Uporedo s radom na zakonodavstvu, NBJ i ZOP su tokom prethodnih nekoliko meseci pripremili projekat „Beokliring“ – institucije koja će centralizovati depo, kliring i saldiranje hartija od vrednosti. Šta se krije iza ovog pomalo glomaznog tehničkog opisa?

Hartije od vrednosti na modernim tržištima odavno su prestale da se izdaju i egzistiraju u vidu papirnih certifikata ili potvrda. One, u modernom smislu reči, predstavljaju elektronski zapis u registru računa hartija od vrednosti koji se vodi kod ovlašćene depozitne institucije – nešto slično kao i novac na bankarskom računu. Ovako „dematerijalizovane“ hartije od vrednosti ulivaju mnogo veće poverenje učesnicima na tržištu s obzirom na to da ih evidentira i o njima brigu vodi ovlašćena, manje ili više centralizovana, depozitna institucija.

Štaviše, promena vlasništva nad njima po obavljenoj trgovini vrši se u centralnom kompjuteru jednostavnim transferom sa računa prodavca na račun kupca dok se novčana sredstva istovremeno prenose sa novčanog računa kupca na račun prodavca. Ovaj metod, tzv. DVP, ne samo da dramatično ubrzava saldiranje transakcija po obavljenoj trgovini već i u potpunosti uklanja bilo kakvu neizvesnost kod kupca da može doći u situaciju da plati za nešto što nikada neće biti isporučeno, odnosno kod prodavca da će isporučene obveznice ili akcije ostati neplaćene. Beokliring je, dakle, koncipiran tako da u potpunosti zadovolji drugi od gore pomenutih preduslova za uspešan razvoj finansijskog tržišta.

Ipak, da li je za unapređenje tržišta kapitala dovoljno imati samo usavršeno zakonodavstvo i institucionalne mehanizme ili prethodno mora da postoji i ono što se u ekonomskoj teoriji naziva „koincidencija volje“ na strani ponude i potražnje. I zaista, ako govorimo o tzv. primarnom tržištu putem koga se mobiliše svež kapital, odgovor bi verovatno bio odrečan, barem kratkoročno gledano.

Međutim, kad je reč o sekundarnoj trgovini, kod nas već postoji tržišni materijal koji može podstaći trgovinu kao i razvoj kulture posedovanja hartija od vrednosti uopšte – obveznice stare devizne štednje. Da bi tržište ovih obveznica dobilo očekivani zamah, potrebno je da se što pre usvoji već pripremljena nova verzija Zakona o staroj deviznoj štednji koji, za razliku od postojećeg, ne samo da obveznicama obuhvata celokupan dug po osnovu zamrznute štednje već i uvažava sve prethodno pomenute principe.

Aktivno tržište obveznica omogućiće našim građanima da do gotovine dođu prodajom svojih obveznica pre roka dospeća uz prihvatljive diskonte, a Srbija dobija jednu referentnu hartiju od vrednosti koja počinje da privlači pažnju stranih investitora. U prilog tome ide i činjenica da je jedna od najvećih londonskih brokerskih kuća protekle nedelje počela da kupuje obveznice stare štednje uprkos manjkavostima koje one u očima investitora trenutno imaju. Međutim, radi stabilnosti i likvidnosti tržišta nama je potrebno prisustvo više ozbiljnih međunarodnih investitora. Oni se za sada, do usvajanja novog zakona, drže po strani.