Rozalija Letić,
žiteljka Titela, jedna je od potpisnica peticije protiv podizanja 36 metara visoke antene koja bi omogućila prijem 064 mreže mobilne telefonije. U Nemačkoj, gde je živela, „kulturan svet se izborio sa zračenjem“ pa ona upozorava na opasnosti: „Tamo su svi stanari dobili upozorenje da antenski zraci, i kad je mnogo manja antena u pitanju, izazivaju rane na ruke, izraslice raka, deca od njih ne možedu da spavaju, pa pobolu na živce. Nervozitet jedan se javi. Ne boli u početku, ali kad zaboli, kasno je… Taman jedna čvoruga prođe, s druge strane odmah druga iziđe“. („Glas javnosti“)
Ksenija Pavlović,
novinarka više ovdašnjih magazina i pevačica u usponu, u kolumni u „Dugi“ otkriva da voli čoveka koji između izlaska s njom i posla bira posao (u ovom slučaju, to je „briga o narodu“). Usamljena kolumnistkinja zbog toga počinje da razmišlja o prljavštinama domaće javne scene da bi zaključila: „I tako sam odlučila da odrastem. Preko noći. Uz novovekovnu političku misao Hobsa, Loka, Makijavelija. Činilo se, neću više tražiti krivca za restrikcije struje, Zakon o javnom informisanju i sve popularniji seks na brzinu. Činilo se, neće me više zanimati zbog čega se sklapaju instant veze i u bezalkoholno piće ubacuje ekstazi. Činilo se, sasvim izvesnim se činilo, da neću više želeti da znam ko je kriv što su generacije pre mene izginule zbog politike gospodina koji je tvrdio da niko ne sme da nas bije. Činilo se, moći ću živeti mimo sveta, a u njemu. I ne znam zbog čega sam se onda noćas, potpuno neočekivano, dečije, naivno, protivno pravilima zrelog života, upitala ko je kriv što me muškarac koga volim zapostavlja zbog dobrobiti srpskog naroda, kada bi bilo gde u svetu bilo najnormalnije da mi izlazak otkaže zbog druge žene“.
Snežana Dakić,
modna novinarka, opet o cipelama i koječemu drugom: „Mislim da je jako važno da ljudi znaju da ja uopšte ne zamišljam da živim na Beverli Hilsu, mada moj život jeste onakav kakvim se vidi u javnosti. Znači, da, ja putujem po svetu, viđam ljude, odsedam u svim tim hotelima koje sam prikazala. Ali, jako dobro znam gde živim, i nekoliko godina unazad, svaki put kada bih videla koliko je tamo sto maraka malo, a ovde mnogo, grizla bi me savest za svaku paru koju tamo potrošim, iz bojazni da će mi one ovde biti od životne važnosti. To je veliki konflikt koji sam ozbiljno preživljavala. Ali, kao i svaka žena, ja bih uvek kupila po neki par papuča koje neću stići da iznosim pre nego što izađu iz mode, a posle bi me grizla savest kad pomislim da će ovde da nastupe gora vremena u kojima je zaista nevažno kakve cipele imaš“. („Duga“)
Petar Sekulović,
predavač na katedri za sociologiju novosadskog Filozofskog fakulteta, o Novom Sadu: „Činjenica je da su ovde ljudi više izloženi uticajima Zapada nego oni na jugu Srbije. Dakle, mnogo su liberalniji nego u ostalim delovima zemlje. Takođe, Novosađani su mnogo tolerantniji nego drugi. Sad, reagovali bi kad bi neki par vodio ljubav nasred ulice, ali sve ostalo je dozvoljeno. Možda je to stvar mentalnog sklopa, ni meni se, pošto sam tradicionalista, ne sviđa baš mnogo činjenica da ljudi sa strane misle da je Novi Sad leglo bluda i razvrata, ali evidentno je da čak i ljudi iz Beograda, koji je megalopolis, dolaze ovde da se bave tajnim, golicavim stvarima“. („Nedeljni telegraf“)
NN,
Novosađanka u mlađim godinama: „Boli me uvo. Živim 300 na sat, j… se sa onim ko mi se svidi. Znam da ću se dobro udati, jer danas nevinost nije na ceni. I bolje ovde prolaze one koje su u prometu nego takozvane dobre devojke“. („Nedeljni telegraf“)
Tijana Dapčević,
pevačica, odgovara na pitanje (ingeniozno, mora se priznati – prim. ur.) da li je vanzemaljac: „Neki kažu da jesam, ali mislim da sam na neki način okružena vanzemaljcima“. („Ekskluziv“)
Dragan Knežević,
kompozitor, najavljuje tužbu protiv Gorana Bregovića zbog krađe jedne pesme, a sebe smatra „pojedincem u ratu protiv Bregovića“: „Goran bi, kad uzima romske pesme, mogao da proveri šta znače, pa mu se ne bi omaklo da se pesma zove ‘Te kuravle’, što znači ‘Da te j…’“. („Ekskluziv“)
Duška Jovanić,
novinarka, u ulozi kolumniste magazina „Ekskluziv“ piše o gastronomskom hedonizmu na domaćoj političkoj sceni: „Gospodin predsednik u čitalačko uživanje ubraja Sitničarnicu Kod srećne ruke i deluje kao da ga, osim na funkciji, uporno drže i na suvoj ‘rani, a premijer izgleda toliko fit kao da na banalnosti ne gubi vreme (ili to tako brzo radi da ga niko ne vidi) i često pominje Makijavelija. Kao promoter folklornog hedonizma ostao je još jedino srpski ministar policije od koga očekujem da iz zadnjeg džepa, umesto đilkoškog češlja ili maramice (mnogo se u poslednje vreme znoji), izvuče jednu od lokalnih spajsica – otrovnih leskovačkih papričica koje su ovaj narod predugo razlikovale od ostatka, ma koliko poremećenog, sveta“.
Bebi Dol,
pevačica, o muzici nekih svojih kolega: „U svim sintisajzerima ja čujem harmoniku. Pokupili su sve spoljne atribute koje savremena muzika nosi, a zvuče kao neka Češka iz ’52. U bilo kojoj normalnoj zemlji ljudi ne bi znali šta je to. Takva muzika nigde ne postoji. Žao mi je što mlad, popularan muškarac može da nađe zadovoljstvo pevajući ‘Bekrijo’ ili ‘Telo, vreteno’. To je komponovano da bi lakše deca padala u trans i dizala ruke, i to vređa omladinu“. („Ekskluziv“)
Neša Milošević,
pariski bokser i izbacivač, priča kako zabavlja domaće zvezde kad se nađu u gradu svetlosti: „Kada je nedavno, u okviru svoje turneje, Ceca nastupala u Parizu, pomagao sam drugarima iz njenog obezbeđenja i vozio ih ulicama Pariza. Jednom, dok smo rano ujutro sedeli u bašti restorana i pili kafu, neka pospana žena u kolima je čekala da se upali zeleno na semaforu. Pošto volim da se šalim, priđem joj polako krišom, otvorim vrata i dreknem na nju iz sve snage: ‘Baa-aa-aa!!!’ A žena skoči, uplaši se i vrisne: ‘Aaaaa!!!’ Ceca se smejala, kaže: ‘Ti nisi normalan!’“. („Ekskluziv“)
Andriana Jovanović,
pevačica u usponu, o sebi: „Smatram sebe sveticom XXI veka, a to obrazlažem sledećim argumentima: ne pijem, ne pušim, ne jedem meso i ove godine sam još nevina. Ponavljam, nevina sam ove godine!!!“
I još o sebi, ali nešto detaljnije: „Frizeri me svakodnevno saleću kako bi gledali moju bujnu kosu pošto pojedine koleginice od njih traže da im naprave istu frizuru. Mom profilu dive se i mnogi reditelji. Da se ne lažemo, pouzdano znam da neke moje koleginice, kada krenu na operaciju nosa, ponesu moju sliku i od hirurga traže da im naprave takav lep, mali, prćast nos. Za razliku od mnogih plastificiranih koleginica, nemam čak ni veštačke zube!“ („Ekskluziv“)
„Puls„,
„prvi srpski magazin namenjen modernom urbanom muškarcu“. Direktor, glavni i odgovorni urednik Milan Stokić u svom uvodniku kaže:
„Ne treba trošiti previše reči da bi se obrazložio razlog zašto je pokrenut jedan ovakav magazin – dovoljno je da prošetate do kioska i da pokušate da pronađete nešto slično za čitanje. Teško da ćete uspeti“.
Ksenija Pajčin,
pevačica i aktuelni skandal majstor, objašnjava zašto se uvek vraća kući:
„Ipak, meni treba Srbin. Ja mislim da smo mi Srpkinje specifične po tome. Mora da bude tvoja krv. I to je nešto jako bitno kod nas. Ne verujem da to i jedna druga žena ima. Npr., Ruskinje i ako one imaju tu neku energiju one su potpuno drugačije, one se mogu udati za nekog drugog i uopšte nije bitno.
(„Puls“)
Jovan Ćirilov,
nekadašnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, selektor i umetnički direktor Bitefa u intervjuu novosadskom „Svetu“, priča o „razumevanju za seksualne manjine u doba komunizma“:
„Na nekoj sednici Komunističke parije izneo sam na dnevni red temu homoseksualizma. Ja sam sebi dao pravo da pričam o tome zbog jednog događaja koji je u to vreme uzdrmao javnost. To je bilo kada su na Kosovu gurnuli flašu onom našem nesrećniku. I bio je veliki apsurd da se to toleriše, i da se taj proces ne tera do kraja, a da se kada se dvojica vole, istopolna ljubav progoni zakonom“.
Sani,
frontmen igračke grupe Trik FX, kaže da će svojoj ženi Nataliji „kupiti još veće silikone“, poručuje muškarcima da ne treba da ih se boje jer:
„Kontakt je super, nema nikakve razlike. Možda samo po ožiljku može da se primeti da je izvršena operacija, a silikonske grudi su samo malo hladnije od prirodnih. Meni lično su mnogo lepše“.
(„Svet“)
