Međuvreme

Dlaka

Naša policija je pokazala da je u stanju da reši i naizgled nerešive slučajeve, samo kad hoće, što pokazuje najnoviji primer. Pre bezmalo sedam meseci u sobi 1016 beogradskog hotela „Srbija“ pronađeno je telo ubijene devojke. Nisu pronađena nikakva dokumenta koja bi pomogla identifikaciji, niko od osoblja nije je poznavao niti se mogao setiti da li je došla u nečijem društvu, nikome, izgleda, nije ni nedostajala jer njen nestanak nije ni kasnije prijavljen… dovoljno elemenata da se zavede kao beznadežan slučaj. Načelnik Uprave kriminalističke policije SUP-a Beograd Jadranko Petković objavio je da je to ubistvo ipak uspešno rešeno i izneo i detalje: devojka je bila angažovana u jednoj od mnogih agencija za poslovnu pratnju, kako se organizovana prostitucija u novogovoru danas naziva, a kao počinilac označen je makro, odnosno vlasnik agencije. Od osumnjičenog se, po rečima načelnika, nije moglo mnogo saznati, ali njegovu krivicu nesumnjivo dokazuju biološki tragovi koje je za sobom ostavio. Analiza DNK pokazala je da nekoliko dlaka sa tela pronađenih na mestu zločina pripadaju baš njemu. Ovo je drugi put u novijoj istoriji naše policije da jedna dlaka određuje ishod istrage, ovog puta uspešno, za razliku od prethodnog kada je dlaka, krunski dokaz u slučaju otmice Miroslava Miškovića, predsednika Delta korporacije, jednostavno izgubljena na putu za laboratoriju.

Dedinje

Prošle nedelje, odlukom nadležnih, legalizovana su dva bespravno izgrađena objekta, oba na Dedinju, višegodišnji sinonimi za osionu gradnju mimo propisa važećih za sve. Četvorospratna zgrada u ulici Sanje Živanović 34a izgrađena je bez građevinske dozvole, koja i nije mogla biti izdata jer se već izgrađeno ni sa mnogo mašte nije uklapalo u regulacioni plan po kome je na tom mestu predviđen dvostruko manji objekat. Zbog toga je ta zgrada od petooktobarskog prevrata pa do pre neki dan bila na svim spiskovima za rušenje. Oko poslovne zgrade RTV Pinka koplja su se već poduže lomila što zbog samog arhitektonskog rešenja neprimerenog elitnom rezidencijalnom gradskom naselju što zbog neuklapanja u gorepomenuti regulacioni plan kojim je na tom mestu predviđen poslovno-stambeni objekat, što narečena građevina u svakom slučaju nije. Gradske vlasti su iskazale izvanrednu inventivnost i pronašle solomonsko rešenje: urbanistički uslovi za obe parcele, samim tim i objekte na njima, izmenjeni su i izdata su dokumenta koja su njihovim vlasnicima/investitorima nedostajala da bi mirno spavali. Kao u priči o Muhamedu i bregu: ako izgrađeno ne odgovara planu, odgovaraće plan izgrađenom. Nedostaje samo objašnjenje šta je uticalo na nadležne da izmene opšti dokument zarad interesa pojedinaca. To saznanje bilo bi dragoceno za mnoge druge bespravne graditelje koji bi, koristeći ovo iskustvo, mogli na isti način da spasu svoje građevine od rušenja.

Siromaštvo

U restoranu Radničkog prihvatilišta na Voždovcu, povodom Dana iskorenjivanja siromaštva, za istom trpezom za ovu priliku zastrvenom belim stolnjacima našli su se najsiromašniji stanovnici glavnog grada sa zvaničnicima Vlade Srbije, poznatim privrednicima, uglednim sportistima i predstavnicima nevladinih organizacija… Na meniju su bili pasulj sa slaninom, hleb i topla ljudska reč. Korisnici usluga Narodne kuhinje svedočili su o bezizlazu u kome su se našli, o sve lošijem kvalitetu hrane koja se „sprema samo na vodi, bez ikakvih masnoća“ i iskazali strah da će ostati i bez ovog ubogog obroka. Gosti su obećali da će svako pomoći koliko bude mogao i najavljene su akcije koje treba da potpomognu strategiju za smanjenje siromaštva. Bivši reprezentativac Predrag Danilović, kao predstavnik nevladine organizacije košarkaša Grupe 7, rekao je da je svaki komentar izlišan ali i da pomoć vrhunskih sportista neće izostati. Predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, koje su se onomad iz sve snage upinjale da o trošku budžeta u državnim školama šire svoje učenje i uprkos tome što sve, bez razlike, propovedaju ljubav prema bližnjem i milosrđe, izostali su sa ovog skupa.

Trotoari

Uprkos uveravanjima iz gradske skupštine da renoviranje glavne beogradske ulice samo što nije završeno, da do finala nedostaju samo četiri beskišna dana, o završetku radova nema ni govora. Sunca nije nedostajalo ovih dana, a na poslu je bilo svega nekoliko majstora koji su lagano, uz pivce, postavljali ploče, dok su na Terazijama tek počeli grubi radovi. Tako, s obzirom na tempo kojim su radovi dosad odmicali i da zima samo što nije počela, o ovome će se vrlo verovatno polemisati i na proleće kada će, ako ne sad, na red da dođe i kvalitet urađenog, odnosno razlika između plaćenog i dobijenog. Nevolje zbog renoviranja su, pored građana, mnogo opipljivije osetili trgovci. Raskopani trotoari i time otežan pristup prodavnicama uticali su na promet koji je više nego upola manji od uobičajenog. Iz Privredne komore grada potekla je inicijativa da se od Skupštine grada za oštećene trgovce zatraže povoljnije cene zakupa poslovnog prostora, smanje takse za isticanje firmi, naknade za građevinsko zemljište… sve ono što Grad od njih prihoduje. U gradsku kasu se ove godine nepredviđeno ulilo tri milijarde dinara više nego što je planirano, pa nema naročitog razloga da dobra gradska vlada ne izađe u susret ovakvom zahtevu/molbi, pogotovo što je širokogrudost već pokazana prema izvođačima radova kojima nisu naplaćeni penali zbog višestrukog probijanja rokova, ako su rokovi i penali nekim ugovorom uopšte predviđeni. Građanima ostaje samo da se raduju što će jednog dana, kad-tad, opet moći da prođu ovom ulicom a da ne ugaze u blato.

Kupanje

Letnja sezona je daleko za nama, ali to ne sprečava agilne srpske ministre da dodaju još malo bronzane boje svojoj koži. Tako je ministar Batić neko vreme opet bio na Kipru i tu nije ništa sporno. Vratio se, koliko je moglo da se vidi, osvežen i preplanuo, rekao je da se susreo s mnogim važnim ljudima iz kiparskog političkog establišmenta, vodio je važne razgovore, državni se poslovi našli na dnevnom redu. Ministar se vratio, saopštio domete posete i odmah su ga demantovali domaćini sa Kipra jer su, kako kažu glasovi sa ostrva, razgovori bili neformalni, poseta nije bila zvanična. Dogodilo se da kiparska štampa opet piše o lažnim zvaničnim posetama srpskih političara, kažemo opet jer se ranije dogodila slična stvar s gospodinom Veljom Ilićem, koji se na Kipru, prilikom neke posete, predstavljao kao potpredsednik Vlade. I dok je Batić skupljao D vitamin na Mediteranu, ministar Pitić kupao se na Tašmajdanu i tu ništa, takođe, ne bi bilo sporno da njegova rekreacija nije potrajala zbog čega su članovi Ronilačkog kluba izgubili termin. Da li zbog volje ministra da li zbog slugeranjstva obezbeđenja, nije poznato.