Od 1990. godine do danas u Beogradu je ubijeno 30 političara, policajaca, ljudi na razne načine povezanih sa policijom, biznismena i pripadnika podzemlja. Neki od njih bili su sve od toga; većina je imala barem dve-tri veze tog tipa. Nijedno od tih ubistava nije rasvetljeno, a većina pokazuje iste taktičko-operativne karakteristike, tzv. rukopis počinilaca. Glavne karakteristike su: odlična obaveštajno-tehnička priprema; hladnokrvnost i drskost (verovatno uzrokovane obećanjima da neće biti ozbiljne istrage); logistika (mnogo novca, saučesnika, vozila, telekomunikacija, sigurnih stanova); planiranje i taktičko-bezbednosna zaštita posle izvršenja – dakle uspešna bekstva i skrivanja. Glavna karakteristika je upravo činjenica da su sva ta ubistva ostala nerasvetljena – uprkos velikim ljudskim, tehničkim, stručnim, političkim i finansijskim resursima MUP-a Srbije i njegovih nadležnih službi.
Devetnaest ubistava dogodilo se u vreme dok je šef Službe/Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije bio Jovica Stanišić, a jedanaest u vreme kada je na taj položaj došao gen. Rade Marković. Stanišić je za šefa Državne bezbednosti postavljen 1991. godine, a smenjen je 27. oktobra 1998, kada je na to mesto postavljen gen. Marković (smenjen februara 2001).
Hronologija karakterističnih ubistava
ANDRIJA LAKONIĆ LAKI – Ubijen u lokalu Nana na Senjaku 23. marta 1990. Za ubistvo je – u dogovoru s policijom i tužilaštvom – bio optužen Darko Ašanin (oslobođen oktobra 1990). Pravi ubica je – po svemu sudeći – Veselin Vukotić, i dalje na slobodi. Iako ne spada u ovu seriju, pominjemo ga zbog umešanosti SUP-a Beograd (Miroslav Bižić) i SDB SSUP-a Jugoslavije (Božidar Spasić i drugi). Lakonić je bio saradnička veza policije, kao i Vukotić i Ašanin.
Političke okolnosti: početak višestranačkog života u Srbiji, nemiri na Kosovu.
BRANISLAV MATIĆ BELI – Istaknuti član i finansijer Srpskog pokreta obnove (držao auto-otpade, umešan u organizaovane krađe motornih vozila), ubijen 3. avgusta 1991. godine dok je izlazio iz svog automobila u delu Beograda gde je stanovao. Zaseda, više počinilaca, automatsko oružje.
Političke okolnosti: rat u Hrvatskoj.
ISO LERO DŽAMBA – Poznati beogradski kriminalac. Nestao 23. septembra 1992. godine posle tuče u kockarnici na 6. spratu „Beograđanke“. Leš nije nađen; smatra se da je mrtav. Videti slučaj Vuleta Gojaka.
Političke okolnosti: rat u Hrvatskoj, premijer SR Jugoslavije Milan Panić, parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji.
ALEKSANDAR KNEŽEVIĆ KNELE – Sa 21 godinom bio je najmlađa „zvezda“ beogradskog podzemlja. Imao jake policijske veze. Pronađen je mrtav 28. oktobra 1992. godine u sobi beogradskog hotela Hajat. Upad, pištolj malog kalibra s prigušivačem, jedan počinilac.
Političke okolnosti: rat u Hrvatskoj, parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji.
GEORG STANKOVIĆ ŽORŽ – Ubijen kod Merkatora 1. oktobra 1993. Čuveni beogradski gangster starije generacije. Zaseda, jedan počinilac, automat s prigušivačem.
Političke okolnosti: sankcije međunarodne zajednice, rat u Bosni i Hercegovini, hiperinflacija, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji.
RADOJICA NIKČEVIĆ – Biznismen, za koga se kaže da je imao bliske veze sa Službom državne bezbednosti, ali i sa Arkanom, ubijen je 7. oktobra 1993. godine ispred svoje kancelarije na Dedinju. Njegove poslove preuzima Arkanov kum Đovani di Stefano. Zaseda, dva počinioca, revolver velikog kalibra.
Političke okolnosti: rat u Bosni i Hercegovini, sankcije međunarodne zajednice, hiperinflacija, vanredni parlamentarni izbori u Hrvatskoj.
GORAN VUKOVIĆ MAJMUN – Ubica Ljube Magaša Zemunca, šef jednog ogranka beogradskog podzemlja, ubijen je 12. decembra 1994. godine dok je ulazio u svoja kola u centru Beograda. Zaseda, dva počinioca, automatsko oružje.
Političke okolnosti: rat u Bosni i Hercegovini, sankcije međunarodne zajednice, sukob Beograd – Pale, urušavanje ekonomskog programa Dragoslava Avramovića.
DRAGAN POPOVIĆ DADILJA – Ubica Ranka Rubežića (1985) i poznati gangster. Ubijen 17. jula 1995. usred bela dana, na Topličinom vencu. Devojka koja je bila u društvu lakše je ranjena i uspela je da pobegne. Jedan počinilac, automatsko oružje.
Političke okolnosti: slom Krajine u zapadnoj Slavoniji, rat u BiH, sankcije međunarodne zajednice, priprema Dejtonskog sporazuma.
DRAGAN RADIŠIĆ – Inspektor Odeljenja za krvne i seksualne delikte SUP-a Beograd. Ubijen 1. februara 1996. u ulazu svoje kuće. Zaseda, jedan počinilac, automat s prigušivačem.
Političke okolnosti: ublažene sankcije međunarodne zajednice, pred formiranje koalicije Zajedno, redovna izborna godina, Milošević „garant mira i bezbednosti u bivšoj Jugoslaviji“.
MIROSLAV BIŽIĆ BIŽA – Privatni detektiv i bivši policajac, umešan u slučaj Lakonić (Nana, 1990), ali i u niz drugih poslova, ubijen je 21. maja 1996. godine ispred Merkatora u Novom Beogradu. Zaseda, jedan počinilac, automat s prigušivačem.
Političke okolnosti: ublažene sankcije međunarodne zajednice, koalicija Zajedno, izborna godina, Milošević „garant mira i stabilnosti“.
BOŽIDAR STANKOVIĆ BATICA – Sin Žorža Stankovića. Ubijen u Novom Beogradu 23. juna 1996, sa Branislavom Milutinovićem. Zaseda, jedan počinilac, automatsko oružje.
Političke okolnosti: koalicija Zajedno, izborna godina, ublažene sankcije međunarodne zajednice, Milošević „garant mira i stabilnosti“.
ZORAN STEVANOVIĆ – „Major“ Srpske dobrovoljačke garde koju je osnovao Željko Ražnatović Arkan, ubijen je 30. avgusta 1996. ispred hotela Metropol u Beogradu. Hrvatske vlasti uhapsile su ga na Baniji krajem 1990. zajedno s Ražnatovićem i još dvojicom kada je u njihovom džipu pronađena veća količina oružja. Zaseda, jedan počinilac, automat s prigušivačem.
Političke okolnosti: koalicija Zajedno, izborna godina, Milošević „garant mira i stabilnosti“, ublažene sankcije međunarodne zajednice.
ZORAN DIMITROV ŽUĆA – Viđeni pripadnik voždovačke ekipe, više puta meta atentata. Ubijen 6. oktobra 1996. na Konjarniku. Zaseda, jedan počinilac, automatsko oružje.
Političke okolnosti: izborna kampanja, ublažene sankcije međunarodne zajednice.
RADE ĆALDOVIĆ ĆENTA – Poznata ličnost beogradskog podzemlja, ubijen je 14. februara 1997. godine u svojim kolima blizu Kluba književnika u Beogradu. Uz njega je stradala i Maja Pavić, kao „kolateralna šteta“. Zaseda, dva počinioca, automatsko oružje.
Političke okolnosti: kraj građanskih protesta, koalicija Zajedno formira vlast u gotovo svim velikim gradovima u Srbiji uključujući i Beograd, pomoć međunarodne zajednice opozicionim opštinama.
VLADA KOVAČEVIĆ TREF – Biznismen i blizak prijatelj Marka Miloševića, sina bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana
Miloševića, ubijen je 20. februara 1997. godine ispred beogradskog Centra „Sava“. Zaseda, jedan počinilac, pištolj.
Političke okolnosti: kraj građanskih protesta, koalicija Zajedno formira vlast u gotovo svim velikim gradovima u Srbiji uključujući i Beograd, pomoć međunarodne zajednice opozicionim opštinama.
RADOVAN STOJIČIĆ BADŽA – Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Srbije, načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a, ubijen je 10. aprila 1997. godine u beogradskom restoranu Mamma mia. Upad, jedan počinilac, automat s prigušivačem.
Političke okolnosti: koalicija Zajedno formira vlast u gotovo svim velikim gradovima u Srbiji uključujući i Beograd, pomoć međunarodne zajednice opozicionim opštinama.
VUKAŠIN VULE GOJAK – „Major“ Srpske dobrovoljačke garde, ubijen je 6. septembra 1997. ispred svoje diskoteke Ric u Beogradu, na Košutnjaku. Bio je šef obezbeđenja kockarnice u palati „Beograđanka“ kada se u septembru 1992. izgubio svaki trag Isi Leru Džambi, vođi dorćolskih prestupnika. Zaseda, snajperska puška.
Političke okolnosti: predsednički izbori u Srbiji.
ZORAN TODOROVIĆ KUNDAK – Generalni sekretar Jugoslovenske levice, ubijen je 24. oktobra 1997. godine u Novom Beogadu, ispred sedišta kompanije Beopetrol, čiji je bio direktor. U atentatu je ranjen njegov službenik. Zaseda, dva počinioca, pištolj.
Političke okolnosti: predsednički izbori u Srbiji.
JUSUF JUSA BULIĆ – Vlasnik više kladionica i fudbalskog kluba „Železnik“, ubijen je 1998. godine dok je izlazio iz jednog beogradskog kafića. Za njega se veruje da je bio blizak Željku Ražnatoviću Arkanu. Zaseda.
Političke okolnosti: sukobi na Kosovu.
DARKO AŠANIN – Beogradski gangster čije je ime vezivano za afere u podzemlju, trgovinu narkoticima i ubistvo Andrije Lakonića u beogradskoj diskoteci Nana marta 1990, ubijen je 30. juna 1998. u svom kafiću Koloseum na Dedinju. Upad, jedan počinilac, automatsko oružje.
Političke okolnosti: sukobi na Kosovu.
DRAGAN SIMIĆ – Mladi i ambiciozni policijski pukovnik, načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova opštine Savski venac, najznačajnije opštine u gradu, ubijen je 8. jula 1999. u ulici Save Kovačevića u Beogradu. Zaseda.
Političke okolnosti: sukobi na Kosovu.
MILORAD VLAHOVIĆ – Policijski pukovnik, pomoćnik načelnika kriminalističke službe (UZSK) SUP-a Beograd, ubijen je 11. marta 1999. godine ispred Sportskog centra „Košutnjak“. Zaseda, snajperska puška.
Političke okolnosti: sukobi na Kosovu.
SLAVKO ĆURUVIJA – Vlasnik beogradskog dnevnika „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“, ubijen je 11. aprila 1999. ispred svog stana u Svetogorskoj ulici 35, u centru Beograda, za vreme vazdušnih napada
NATO-a na Jugoslaviju. Atentatu je prethodio napad na Ćuruviju u državnim medijima. Državna bezbednost pratila ga je celog dana, do pred samo ubistvo. Zaseda, dva ili tri počinioca, pištolj.
Političke okolnosti: NATO bombardovanje.
ZORAN ŠIJAN – Bivši šampion Evrope u kik-boksu, vođa tzv. surčinskog klana kriminalaca, ubijen je 27. novembra 1999. godine na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovića u Beogradu. Zaseda.
Političke okolnosti: mitinzi Saveza za promene, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
ŽELJKO RAŽNATOVIĆ ARKAN – Biznismen, saradnik SDB-a, bivši komandant Srpske dobrovoljačke garde i predsednik Stranke srpskog jedinstva, optužen u Hagu za ratne zločine, ubijen je 15. januara 2000. u holu beogradskog hotela Interkontinental. Upad, više počinilaca, pištolji; suđenje u toku, do sada ali bez rezultata.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
PAVLE BULATOVIĆ – Savezni ministar odbrane, ubijen je 7. februara 2000. u restoranu fudbalskog kluba Rad. Tom prilikom lakše su ranjeni direktor YU Garant banke iz Beograda Vuk Obradović i upravnik restorana Rad Mirko Knežević. Upad, jedan počinilac, automatsko oružje.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
RADOSLAV TRLAJIĆ – Jedan od najpoznatijih predstavnika beogradskog podzemlja, pripadnik tzv. novobeogradskog ganga, ubijen je 26. februara 2000. ispred ulaza u zgradu broj 142 u ulici Ivana Ribara na Novom Beogradu. Zaseda.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
BRANISLAV LAINOVIĆ DUGI – Novosadski biznismen i bivši komandant paravojne Srpske garde, ubijen je 21. marta 2000. u Ustaničkoj ulici ispred parkinga kod hotela „Srbija“ u Beogradu. Zaseda, jedan počinilac, pištolj.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
ZORAN DAVIDOVIĆ ĆANDA – Biznismen i tzv. žestoki momak sa beogradskih ulica, ubijen je 23. marta 2000. po povratku iz Novog Sada sa sahrane Branislava Lainovića Dugog. Ubijen je na uključenju na autoput Zagreb–Beograd kod fabrike „Grmeč“. S njim je poginuo i njegov saputnik Ivan Stojanović. Bili su u automobilu u kome je trebalo da bude Zoran Uskoković Skole. Zaseda, dva počinioca, automatsko oružje.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
ŽIKA PETROVIĆ – Generalni direktor JAT-a, ubijen je 25. aprila 2000. ispred svoje kuće u ulici Jaše Prodanovića broj 20 u Beogradu. Zaseda, jedan počinilac, pištolj.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
ZORAN USKOKOVIĆ SKOLE – Beogradski biznismen, čije je ime pominjano u vezi s ubistvom Željka Ražnatovića Arkana, ubijen je 27. aprila 2000. u vatrenom okršaju u beogradskom naselju Vidikovac.
S njim je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović. Jurnjava automobilima, dva počinioca, automatsko oružje.
Političke okolnosti: izborna godina, potpuna međunarodna izolacija tadašnjeg režima.
MILUTIN ŠĆEPANOVIĆ (31) zvani Mića Križan i telohranitelj Gradimir Pakalović (36), iz Obrenovca: 15. februar 2001, oko 22.10, ubijeni u mercedesu 600 u pokretu, Kneza Miloša 70. Automatska puška, praćeni.
Političke okolnosti: formirana vlada DOS-a.
MIODRAG STOJANOVIĆ GIDRA (51), „najjači Srbin“: ubijen 18. februara 2001. usred bela dana, ulazeći u Audi 4 kod stadiona JNA. Sačekuša, pištolj.
Političke okolnosti: formirana vlada DOS-a.
MILAN ĐORĐEVIĆ BOMBONA (50), Arkanov kum: ubijen 11. marta 2001. u sačekuši, u autu blizu kuće (još dve žrtve kolateralno). Sačekuša, automatsko oružje.
Političke okolnosti: formirana vlada DOS-a
LUKA MIRKOVIĆ (39), „biznismen“: ubijen 24. aprila 2001. u kući, Medaković 3, kroz prozor. Prepad, „škorpion M-84“.
Političke okolnosti: uhapšen Slobodan Milošević.
MILAN RAJKOVIĆ, radnik MUP-a Crne Gore: ubijen na ulici 30. aprila 2001. Pištolj.
Političke okolnosti: uhapšen Slobodan Milošević.
ZORAN RISTOVIĆ PRIKA, pripadnik JSO-a, krajiški Srbin od početka sa JSO-om, zverski mučen i ubijen juna 2001. Prati ga reputacija hladnokrvnog ubice. Hladno oružje.
Političke okolnosti: prvi javni sukobi u DOS-u.
BRANISLAV TROJANOVIĆ TROJKE (48), vlasnik FK „Zvezdara“: ubijen 21. jula 2001. u automobilu ispred kuće, kad je kretao na aerodrom. Sačekuša, pištolj s prigušivačem.
Političke okolnosti: prvi javni sukobi u DOS-u.
VLADAN VIDOVIĆ SIDA (29), poznati kriminalac: ubijen 26. jula 2001. u vikendici, selo Guberevac.
Političke okolnosti: prvi javni sukobi u DOS-u, pred izručenje Miloševića.
MOMIR GAVRILOVIĆ GAVRA, a.k.a. „pukovnik Jović“, radnik RDB-a sa dugom istorijom u JSO-u i krajinama: ubijen 3. avgusta 2001. oko 22.15 u Džona Kenedija, dok je išao kući iz dućana. Sačekuša, 7,65 mm s prigušivačem. Istoga dana bio u kabinetu predsednika SRJ Koštunice i vodio razgovore s Ljijanom Nedeljković, šefom kabineta i savetnicima predsednika SRJ Radom Bulatovićem i Gradimirom Nalićem o „kriminalu u Vladi Srbije“.
SLAVKO MIJOVIĆ (50), zvani Mija Pijuk, blizak Arkanov prijatelj: ubijen 18. oktobra 2001. Nema detalja.
MIROSLAV SEKULIĆ SEKULA (39), „biznismen“: ubijen 10. novembra 2001. na Obrenovačkom putu. Auto u pokretu, automatska puška.
VELJKO CEROVIĆ CERKA (43) i RANKO VASILjEVIĆ RUSTIKAL, pripadnici „bosanske ekipe“ u Beogradu: ubijeni 23. decembra 2001. u kafiću Plavi jahač u Beogradu. Automatska puška, prepad.
BOŠKO BUHA, general policije, bivši načelnik SUP-a Beograd i pomoćnik načelnika Javne bezbednosti MUP-a Srbije: ubijen 10. jula 2002. kad je oko 02.40 ulazio u vozilo na Dunavskom keju kod hotela „Jugoslavija“. Sačekuša, automatska puška.
SREDOJE ŠLjUKIĆ ŠLjUKA (30), zvezdarski gangster: ubijen 27. septembra 2002. oko 23.45 na autoputu u visini Centra „Sava“. Auto u pokretu, sustignut i presretnut. Automatska puška. S njim stradao i mlađi brat Zoran Šljukić.
JOVAN GUZIJAN CUNER (30), zemunski gangster: ubijen 5. oktobra 2002. uveče na novosadskom autoputu, raskrsnica sa Solunskom. Auto u pokretu, automatska puška, praćen. Dva saputnika ranjena.
Bez obzira na taktičke sličnosti u načinu izvršenja, motivacije ovih ubistava su – kako se čini – različite. Deo spada u obračune zločinačkih organizacija na koje je policija žmurila jer je to bilo praktičnije (ili ih je podsticala); deo spada u „ostavinske rasprave“ tj. deobe monopola posle smrti velikih igrača; deo spada u bezobzirne osvete; neki su ubijeni greškom (Ćanda i Stanković, kada se ciljalo na Skoleta). Ali – što je najvažnije – deo ovih ubistava politički je motivisan. To su slučajevi Belog Matića, Radojice Nikčevića (njegove poslove nasleđuju Arkan i njegov kum Đovani di Stefano), inspektora Radišića, Miroslava Bižića, Zorana Stevanovića, Vlade Kovačevića Trefa, gen. Stojičića Badže, Zorana Todorovića, Darka Ašanina, puk. Simića, puk. Vlahovića, Slavka Ćuruvije, Željka Ražnatovića Arkana, Pavla Bulatovića i Žike Petrovića. Dakle, petnaest slučajeva u kojima postoji osnovana sumnja da imaju političku pozadinu, s obzirom na značaj, veze, prošlost i službene položaje žrtava; izvesno je da su raspolagali informacijama od kritične važnosti. Naime, u Srbiji se glava gubi najčešće zbog informacija, a ne zbog novca ili osvete.
U ovoj analizi izuzimamo tri slučaja: atentat na Ibarskoj magistrali 1999. u kome su smrtno stradali četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove i ranjen Vuk Drašković; otmicu Ivana Stambolića 25. avgusta 2000. i smrt (dosad službeno nerasvetljenu) istražnog sudije Nebojše Simeunovića krajem 2000. Ta tri slučaja atipična su za dosadašnji uobičajeni „rukopis“ zločinačkih organizacija, ili organizacije, o kome je reč, što ne znači da nisu skandalozna, da ne potiču iz istog izvora i da ne vapiju za rasvetljavanjem. U slučaju Ibarske magistrale reč je o osnovanoj sumnji za ubistvo s umišljajem putem ugrožavanja opšte bezbednosti u javnom saobraćaju. Dosadašnje indicije ukazuju na saučesništvo – u najmanju ruku – Savezne uprave carina i određenih organa unutrašnjih poslova MUP-a Srbije. Trenutno je u toku suđenje bivšem načelniku RDB-a Radomiru Markoviću, koji je optužen za organizovanje atentata na Ibarskoj magistrali.
U slučaju Ivana Stambolića reč je, za sada, o protivpravnom lišavanju slobode, za koje je Okružno javno tužilaštvo tek 15. februara 2001. našlo za shodno da podnese zahtev za sprovođenje istražnih radnji. Slučaj Ivana Stambolića nije prvi: u leto 1993. došlo je do epidemije otmica u Beogradu, kada je bio otet i novinar „Vremena“ Dušan Reljić; ali tada su sva oteta lica bila puštena posle vremenskog perioda od tridesetak sati do desetak dana i posle temeljitih ispitivanja na razne teme. Sve karakteristike tadašnjih otmica (obaveštajna priprema, logistika, telekomunikacije, transport, stručnost ispitivača, lokacije zatočenja i opšta taktika) ukazuju na dobro strukturisanu organizaciju sa definitivnom državnom podrškom, bila ona civilna (DB) ili vojna (što je mnogo manje verovatno). Sama činjenica da Ivan Stambolić još nije pronađen ukazuje na to da bi se njegov slučaj uskoro mogao pribrojati gorenavedenim slučajevima.
Sudija Simeunović nestao je, da bi leš bio pronađen u reci Savi. Sudsko-medicinski nalazi nekonkluzivni su, mada kriminalistička analiza upućuje na mogućnost ubistva pre nego samoubistva.
Autori dodatka MUP SRBIJE 1987-2002: Miloš Vasić, Filip Švarm, Dragoslav Grujić, Dokumentacioni centar „Vremena“ i ekipa saradnika „Vremena“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
