Kraljičina ružičasta svita

Stvarno smo lider na Balkanu. To je inače omiljena fraza, kako našeg premijera, tako i gospodina G17 Labusa. Oduvek mi je parala uši zbog ružnih asocijacija na poslednje ratove na Balkanu, gde smo se na osnovu brojnosti i slavne Istorije stalno trtili da budemo najprvi. Na kraju smo vraćeni u red, jer nema preko reda, u međuvremenu smo se malo popravili, ali ne da nam đavo mira. OK, shvatam ja da više niko ne bi da ratuje, ali među susedima smo (to misli svaki naš građanin, ali i političar), nekako – najbolji. Ako ne možemo da budemo vodnik, daj da budemo desetar, ali redov – to nikako. E, onda sam video na TV Politici emisiju gde su gospodin Bogoljub Karić i gospodin Ljuba Mihajlović pričali kako su putovali u Tiranu. Doček sjajan, primili ih ko careve, jedva čekaju da čuju oće l’bit’ šta od biznisa. Došli i sa Kosova, stari drugari, šta je bilo bilo je, daj da se radi. Videli smo i snimke, njihov Pink je duplo bolji od našeg, centar grada uređeniji nego u Beogradu, čoveče, shvatio sam – i oni ‘oće da budu lider na Balkanu. Pošto od politike nema vajde, da vidimo šta Karići mogu da urade. Video sam lepo, bilo na Utisku nedelje, na prijemu im bio i premijer – za njih Centar sveta. Samo da se dogovorimo – šta ćemo da proizvodimo i u čemu smo najbolji. Jedva čekam da vidim taj albanski Pink, kako im izgleda Željko Mitrović (taj njihov se navodno obogatio trgujući kafom) i kako im izgleda Boško.

Na BK televiziji je gost jutarnjeg programa bio urednik lista „Kafane“. Neosporno je da su odigrale važnu ulogu (da ne kažem lidersku), ali ne slažem se sa autorima u jednom detalju. Kažu, ima sve u tim novinama, osim politike. Pa gotovo sve ovdašnje dnevne novine šire miris beskrajnih kafanskih diskusija, tu je baza podataka i debatni klub. Svim imenima novina, čisto radi probe dodajte – kafana (u odgovarajućem padežu) i videćete da skladno zvuči. Pa čak su i Lideri na Balkanu svirali po kafanama.

Što se RTS-a tiče, nekako se primirio pa ne talasa, jer je narod dobio novogodišnje čestitke od gospodina direktora Crkvenjakova. Umesto paketića, oni oće 210 dinara za pretplatu, po domaćinstvu, uz velikodušni bonus, da možeš da koristiš bezbroj televizora. Jeste zakon prošao na Skupštini, al’ čini mi se da je malo mnogo. Pitanje je samo uz šta će se račun naplaćivati, možda uz struju – to je najsigurnije, ali mnogo liči na Slobin zeman. U pozdravnoj čestitki ne piše šta ćemo da dobijemo za te pare, što malo zbunjuje gledaoce. Prema dosadašnjim saznanjima, sigurno je samo da će oni što plate, dogodine moći da vide snimak koncerta Miroslava Ilića u Centru „Sava“. Trideset godina rada, 52 godine života, samo hitovi, čujem da je bio malo prehlađen, ali još može da izmami suzu iz oka. Ko voli – platiće, ko krade – nagrabusiće, jer ovoga puta zaista ima da vas provale putem švedskih detektora.

Ravnogorska čitanka pokazala se kao izuzetno inspirativna za ovdašnje TV pregaoce. Na Pinku je obavljen izbor za Kraljicu lepote, jer bez Kralja ne valja. Bio je tamo i neki uparađen penzioner u belom, ko biva Kralj (garant Nemanjić, ko Dolgorukov) sa svitom. E, tu je suština kompletne ružičaste televizije, čoveče, glavno je da si u Sviti. Tu su intrige, podmetanja, skandali, milost i nemilost Vladara. Tražila se lepotica kojom će Kralj (pun ko brod) oženiti sina i ostaviti im pare. Ne da su se primile pepeljuge po Srbiji već su ih motkama terali. Javilo se 600, u finale se probilo 50-tak i konačno šest finalistkinja podelilo je nagrade Sponzora. E pošto smo u savremenoj Srbiji, moraš biti u Sviti i moraš imati Sponzora. One su mučene deklamovale bisere mudrosti, pogađale da je grad svetlosti – Pariz (sledi koreografija), znači imale su puškice. Pobedila je Ilinka, najduže se smejala, do granice facijalnog grča, ali istini za volju jedina je odgovarala „iz glave“. Ako su u Nigeriji izbili nemiri zbog izbora za Miss sveta, ovaj izbor meni izgleda kao šamarčina. Zato se po Srbiji blesani klibere na noge Nataše Mićić i Biljanu Plavšić smatraju izdajnicom, a devojčice sanjaju da bar na par dana budu deo ružičaste svite.