Pošto su italijanski partneri prestali da dolaze na sednice Upravnog odbora, nije postojao kvorum za njegov rad i odlučivanje, pa je Telekom Srbija praktično bio blokiran poslednje dve godine. Otkupom italijanskih akcija sve ovo se menja – deblokira se Upravni odbor i kompanija će moći normalno da radi
Javno preduzeće PTT Srbija zaključilo je 20. februara ove godine u Amsterdamu ugovor sa Telekomom Italija o kupovini 20 odsto akcija „Telekoma Srbija“, pa je tako steklo paket od 80% akcija u ovom preduzeću. Tim povodom razgovaramo sa Draškom Petrovićem gen. direktorom Telekoma Srbija.
Počinjem s pitanjem: „Zašto se PTT Srbija, koji u načelu nema dovoljno sredstava za investiranje, ipak odlučilo da ponovo poveća svoje učešće u vlasništvu nad Telekom Srbija?
DRAŠKO PETROVIĆ: Prodaja italijanskog dela akcija izvanredno je povoljan posao ne samo za PTT nego i za državu Srbiju, i to iz više razloga. Akcije su kupljene veoma jevtino jer su Italijani pristali na otpis 95 miliona eura koliko im je bio dužan Telekom, što znači da je 29 odsto akcija naše kompanije kupljeno za svega sto miliona eura. Ali, to nije sve. Za jednu kompaniju nije toliko važno ko ima koliki udeo vlasništva u njoj, već ko je kontroliše. PTT je i do sada, sa ulogom od 51 odsto, bio većinski vlasnik u Telekomu, ali je italijanska strana imala pravo veta na sve strateške odluke u Upravnom odboru. Čak se, prema akcionarskom sporazumu, nijedna sednica Upravnog odbora nije mogla održati bez Italijana. A pošto su italijanski partneri prestali da dolaze na sednice Upravnog odbora, nije postojao kvorum za njegov rad i odlučivanje, pa je Telekom Srbija praktično bio blokiran poslednje dve godine. Otkupom italijanskih akcija sve ovo se menja – deblokira se Upravni odbor i kompanija će moći normalno da radi.
„VREME„: Još od vremena kada je 49 odsto vlasništva nad Telekomom Srbija prodato Italijanima i Grcima za nešto više od jedne i po milijarde DM (italijanski deo 900 miliona DM), u našoj javnosti su se vodile polemike oko tada postignute cene. I sada, kada su italijanske akcije kupljene za više nego dvostruko nižu cenu od one koju su Italijani platili za njih, ima različitih mišljenja o ceni koja je sada ugovorena. Većina ističe da je povoljna, ali neki kažu da se na tržištu telekomunikacija sve promenilo i da su akcije Telekoma Srbija sada plaćene više nego što vrede. Kako komentarišete te primedbe?
Kao što ste i sami primetili, Italijani su 1997. godine za 29 odsto akcija platili dvostruko veću cenu od ove sa kojom danas izlaze iz Telekoma, a u međuvremenu je Telekom postao mnogo jača kompanija. Mobilna telefonija Srbije 1997. godine nije ni postojala, a danas ima više od milion i po korisnika. Od 1997. godine do danas broj fiksnih telefonskih priključaka porastao je sa 1,9 na oko 2,5 miliona, stepen digitalizacije povećan je sa 24 na 56 odsto, optički kablovi premašuju 6300 km itd. Bolja je situacija i kad je reč o drugim uslovima koji utiču na vrednost jedne kompanije – sada je mnogo manji tzv. country rizik, uspostavlja se regulatorni okvir za rad, tarifna politika je stabilna itd. Uz sve što sam već rekao, ove činjenice više nego ubedljivo pokazuju da je otkup italijanskih akcija bio pravi potez. Što se tiče mišljenja da ovo ipak nije bio dobar posao, voleo bih da čujem kako bi oni koji to tvrde odgovorili na sve argumente koje sam izneo.
Ističete da je sada stvorena situacija da se za budućnost Telekoma Srbija donesu adekvatne strateške odluke. Koja će biti strategija razvoja Telekoma Srbija i da li verujete da će Grci pratiti vaše ideje?
Strateški zadaci Telekoma Srbija ostaju dalje širenje i digitalizacija fiksne mreže, posebno u Beogradu i većim gradovima, kao i dalji razvoj naše mobilne telefonije (uvođenje novih usluga, poboljšanje pokrivenosti i kvaliteta). Planiramo i ubrzan razvoj interneta, proširenje kapaciteta međunarodnih centrala i prenosnih sistema i niz drugih razvojnih poteza. Samo u ovoj godini investiraćemo u ove svrhe 18 milijardi dinara. Ako se ovi planovi ostvare, može se očekivati da ne bude većih neslaganja s našim grčkim partnerima.
Javnost je obaveštena da je Mobilna telefonija Srbije 064 poslovala uspešno i da je ovih dana dostigla čak milion i po korisnika. Šta se sve prošle godine učinilo na tehničkom i komercijalnom polju da biste postigli ovaj uspeh i šta planirate da dalje preduzmete?
Naša Mobilna telefonija prošle godine je zaista imala odlične rezultate. Po broju korisnika, zabeležili smo rast od 115 odsto, što je najviši rast u Evropi. U ovoj godini očekujemo povećanje broja korisnika za još najmanje 400.000, tako da ćemo 2003. godinu završiti sa oko dva miliona korisnika. Izgradićemo još 150 novih baznih stanica, uvešćemo nove usluge (MMS, SMS WELCOME, međunarodni pripejd saobraćaj, GPRS, WAP itd.) i unaprediti već postojeće servise. Razvoj naše mobilne mreže najbolje se vidi po sledećim pokazateljima: u odnosu na 2000. godinu kapacitet naših centrala uvećan je više od pet puta, broj baznih stanica skoro tri puta, kapacitet SMS (poruke) povećan je čak 50, a govorne pošte 17 puta. Naša mobilna mreža danas je dostupna za 91 odsto stanovnika Srbije. Imamo blizu sto „roming ugovora“ koji pokrivaju čitavu Evropu, Indiju i Kinu, a uskoro ćemo imati i ugovore sa SAD, Brazilom, Argentinom…
Stalno se govori da se mobilna mreža kod nas širi na štetu fiksne telefonije, koja se u Srbiji ocenjuje kao veoma loša.
Možete li posle ulaganja u vlasništvo Telekoma Srbija istovremeno angažovati dovoljno sredstava za revitalizaciju i modernizaciju fiksne telefonije, posebno u velikim gradovima Srbije u kojima je, čini se, stanje najteže?
Zahvaljujući ugovorima sa Alkatelom i Simensom vrednim oko 42 miliona eura, fiksna telefonska mreža u Republici dobiće oko 450.000 ekvivalentnih linija, što će znatno unaprediti kvalitet veza i usluga. Lakše i brže će se rešavati problemi kao što su čekanje na telefonski priključak, razdvajanje dvojnika, unapređenje pristupne mreže, a pre svega zamena analognih digitalnim brojevima. Mi smo već počeli da uvodimo nove linije u velikim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš), gde je stanje fiksne telefonije najteže, tako da ćemo do kraja godine u Beogradu imati oko 100.000, a u Novom Sadu preko 45.000 novih linija. U Novom Sadu zamenićemo 43.000, a u Beogradu čak 160.000 analognih brojeva, što znači da će u Novom Sadu stepen digitalizacije biti povećan sa 18 na 63 odsto, a u Beogradu sa 28 odsto na preko 63 odsto. Na taj način će i fiksna telefonija najzad početi ozbiljno da se modernizuje.
Već duže od godinu dana svedoci smo raznoraznih sporova u Telekomu Srbija sa internet provajderima u privatnom vlasništvu. U čemu je suština ovog spora?
Suština spora je u novcu, odnosno u nelegalnom preuzimanju i distribuiranju međunarodnog telefonskog saobraćaja takozvanom bajpas metodom. U stvari, reč je o pružanju telefonskih usluga preko interneta, mimo međunarodne centrale Telekoma. Po postojećem Zakonu o sistemu veza i na osnovu akcionarskog ugovora, Telekom do 2005. godine ima monopol na pružanje takvih usluga i za to plaća državi licencu od dva odsto svog godišnjeg prihoda. Tzv. internet provajderi nanose štetu i Telekomu, koji zbog njih gubi oko 2,4 miliona eura mesečno, i državi, koja ne dobija ni dinar na ime licence i poreza.
Kakvo je to „evropsko“ rešenje na koje se ti privatnici stalno pozivaju protiv vas?
„Evropsko rešenje“ o kojem govore provajderi podrazumeva sasvim drukčiju zakonsku situaciju od one koja danas postoji u našoj zemlji. Evropa je već izvršila deregulaciju telekomunikacionog tržišta i ukinula monopol, dok u Srbiji to još nije slučaj. Naravno, kada i kod nas dođe do deregulacije, neće biti razloga da se ne dozvoli međunarodni telefonski saobraćaj preko interneta, ali ni tada to neće biti čisto zgrtanje novca kao u Miloševićevo vreme, kada je kod nas počeo telefonski „bajpas“. Za ovu vrstu posla dobijaće se licenca od države koja će morati da se plati; oni koji budu pružali te usluge plaćaće porez, biće propisan kvalitet tih usluga itd. Dakle, nikad više neće biti bogaćenja „na divlje“, za čime, sasvim razumljivo, čeznu tzv. internet provajderi. Kažem „takozvani“ jer to u stvari i nisu pravi internet provajderi, za koje svi znamo: Eunet, Beotel, Sezam pro. YUBC, PTT itd. Voleo bih da znam koliko građana „ide na internet“ preko provajdera kao što su Memodata, Absolut OK, Sveti Nikola, Visnet, Zig chemic, Sea Leader ili Gama electronics, a upravo vlasnici tih firmi izigravaju zaštitnike interneta da bi prikrili svoje bavljenje nelegalnim „bajpasom“
Kakvi su planovi Telekoma Srbija u oblasti internet usluga i može li se brzo nadoknaditi naše izvesno zaostajanje u ovoj oblasti i pod kojim uslovima?
Još u septembru prošle godine bili smo spremni da pustimo u komercijalni rad SMIN mrežu koja ima kapacitet za novih 100.000 korisnika interneta, obezbeđuje pristup internetu iz cele Srbije pod jednakim tarifnim uslovima i omogućava 50 puta brži prenos podataka. Koliko je tzv. internet provajderima zaista stalo do interneta najbolje pokazuje činjenica da oni neprekidno vode kampanju protiv SMIN mreže, služeći se pri tom ordinarnim lažima o njenom kvaliteti i uslovima njenog puštanja u rad. SMIN mreža uskoro će proraditi, a sredinom ove godine imaćemo i beogradsku Metro mrežu, koja će omogućiti svojim korisnicima da stalno budu na internetu, a da im pri tom telefon ne bude zauzet. Na taj način naše zaostajenje u oblasti interneta znatno će se smanjiti, a cene tih usluga biće pristupačne našim korisnicima.
Da li Telekom Srbija planira sopstvenu reorganizaciju i restrukturaciju kako bi povećao ekonomičnost poslovanja i istovremeno stekao sposobnost da učestvuje u tehnološkoj trci koja se u ovoj oblasti već duže vreme odvija u žestokom tempu?
Da bismo i dalje mogli da imamo odlične poslovne rezultate kao u poslednje dve godine, moraćemo da obavimo reorganizaciju koja će omogućiti brže donošenje odluka, efikasniju unutrašnju kontrolu i bolju koordinaciju među pojedinim delovima Telekoma. Tako ćemo postati konkurentniji na tržištu, jer ćemo moći da bolje komuniciramo s korisnicima i lakše zadovoljimo njihove zahteve.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
