Jadran do Beograda

Konačno je stavljena tačka na višemesečnu, pa i višegodišnju polemiku o (ne)opravdanosti učešća naših timova u Jadranskoj ligi. Pod pritiskom zainteresovanih klubova, koji imaju većinu u Predsedništvu KSJ-a, donesena je odluka o učešću četiri naša tima u ovom regionalnom takmičenju koje ulazi u treću sezonu. U prethodna dva, svako iz svojih razloga ali oba puta pojedinačno, ucestvovali su Budućnost (2001/02) i Crvena zvezda (2002/03). U narednoj sezoni punopravni članovi Lige, odlukom KSJ-a, postali su Partizan, Železnik, Budućnost i Crvena zvezda. Pokušaj eventualnog uguravanja Hemofarma preko dodatnog kvalifikacionog turnira nije prošao, u dilemi izmedju „uzmi“ ili „ostavi“ klubovi su se odlučili za prvu varijantu, žrtvujući Hemofarm koji je bio peti u Ligi i ostao van polufinala plejofa…

Sa stanovišta interesa, sportskog i ekonomskog, donesena je jedina logična odluka. Problem je u tome što logika na Balkanu ne uspeva baš najbolje i što se umesto argumenata koji idu u prilog odluci, kod mnogih prvo traže oni koji treba da dokažu suprotno. Kao jedan od najjačih argumenata poteže se činjenica da nas „zovu zato što smo im potrebni“. Kao da je tu nešto sporno, kao da „oni“ (tj. organizatori, inicijatori Lige) to taje. Pa jasno je da su Jadranskoj ligi neophodni naši klubovi, ali mnogima ovde i dalje nije jasno da je i Jadranska liga potrebna našim ekipama. Ne sporim da je YUBA liga u globalu najkvalitetnija na prostorima bivše SFRJ, ali s druge strane ko može da ospori činjenicu da su Olimpija i Cibona igrali drugu fazu Evrolige, da je Krka finalist ULEB kupa (i gotovo siguran učesnik Evrolige u narednoj sezoni jer će se pobednik Pamesa plasirati i preko španske ACB lige), da je Zadar bio četvrtfinalist ULEB kupa…

U narednoj sezoni četiri naša predstavnika igraće subotom i nedeljom protiv četiri tima koja se takmiče u Evroligi (računajući i našeg prvaka) i protiv tri ili četiri tima (računajući i Crvenu zvezdu ) koji će se takmičiti u ULEB kupu. Preostali timovi, poput Splita (koji može biti prvak Hrvatske!), Laškog, Širokog Brijega, Slovana ili Borca iz Banjaluke, takodje zaslužuju respekt. Liga je dobro organizovana, klubovi imaju plaćene sve troškove puta i boravka (u najboljim hotelima), televizijsko pokriće je obezbedjeno u sve četiri zemlje iz kojih će biti klubovi. Ne bi trebalo da bude dileme po pitanju da li je bolje igrati, recimo, Crvena zvezda–Cibona pred 7000 ljudi u „Pioniru“ ili Crvena zvezda–Lavovi pred 700… Isto važi i za pitanje da li će neki talentovani klinac pre postati igrač ako prodje kroz, recimo, „pakao“ Jazina ili ako igra u kamernoj atmosferi pred par stotina gledalaca. Liga će biti jaka, čak vrlo jaka, sa sedam-osam učesnika Evrolige i ULEB kupa, i isključivo je tako treba gledati. Biće, uz špansku i italijansku, sigurno najjača u Evropi, kao što je i nekad bila.

Da li će naša liga biti siromašnija bez Zvezde, Partizana, Železnika i Budućnosti? Pa naravno da hoće, ali ne toliko koliko bi neki hteli da prikazu. Prvo, ova četiri tima neće igrati samo PRVU fazu ligaškog takmičenja, ali će se uključiti u drugu, zajedno sa četiri najuspešnija iz tog prvog dela. Sledi mini liga sa 14 kola, što je za osam manje od dosadašnjeg sistema. Drugo, nije tačno da Partizan i Zvezda neće igrati u Vršcu, Leskovcu ili Novom Sadu. Igraće, ali prethodno Hemofarm, Zdravlje i Vojvodina treba da budu medju četiri domaća najbolja tima. Posle svega sledi još plejof. Nema spora da će prva faza biti manje zanimljiva bez Partizana, Železnika, Zvezde i Budućnosti, ali će sigurno biti izjednačenija i neizvesnija jer su ova četiri tima pobedjivala u 80 ili 90 odsto utakmica… Za „male“ timove veliki cilj treba da bude ulazak u mini ligu, još veći eventualan ulazak u Jadransku ligu.

U suštini, sve se svodi na kvalitet. Nikada nije bilo moguće, niti će biti, da „svi igraju sve“. Zašto postoje opstinske, regionalne, medjuregionalne, savezne lige? Naš fudbalski prvak još nije zaigrao u Ligi šampiona jednostavno zato što nije (bio) dovoljno kvalitetan. Ove godine će pokušati opet, bez garancija da će uspeti. Isto važi za Zdravlje, Hemofarm, Lovćen ili Vojvodinu. Treba da teže da sutra budu tamo gde su danas Partizan, Zvezda, Buducnost i Železnik. Selekcija kvaliteta, ništa više.

Šta neće valjati u Jadranskoj ligi? Ako je prisustvo samo jednog srpskog tima (Crvene zvezde) izazvalo nekoliko incidenata u Zagrebu, Beogradu i naročito Ljubljani tokom Fajnal fora, učetvorostručeno prisustvo timova iz YUBA lige srazmerno toliko povećava opasnost od incidenata, „tamo“ i „ovamo“. Da li onda uopšte ima smisla insistirati na tom takmičenju, ako se još nisu stekli uslovi? Ima, jer suprotna logika predstavlja kapitulaciju pred nasilništvom, netolerancijom, nekulturom, nacionalizmom… Ono što mora biti jasno, po cenu rigoroznih kazni, jeste da fizički integritet učesnika mora biti garantovan. Nikome nigde ne sme da fali dlaka s glave, a to se može postići. Klubovi i policija u stanju su da, ako žele, iskontrolišu tribine. Na ostale „prateće manifestacije“, tipa paljenja zastava druge države, arsenala psovki i uvreda ili repertoara provokativnih pesama, ne treba previše obraćati pažnju, što ne znači da ih ne treba konstatovati i osuditi. Toga je bilo i biće, nadamo se vremenom sve manje jer kad dolazak Zvezde u Zadar ili Cibone u Beograd bude čest, motivi onih koji će na utakmicu otići ne da bi navijali za svoj tim, već da bi mrzeli protivnički biće sve slabiji…

Košarkaška integracija na prostoru ex-Yu, bez trunke jugonostalgije, logična je posledica novih vetrova na prostoru bivše zajedničke države. Političari se svakodnevno sastaju, trgovinska i kulturna saradnja se obnavlja, vize su pred ukidanjem, ljudi sve više putuju… Zašto bi onda sport bio zabranjena zona, tim pre što su košarkaši bili inicijatori i vizionari u vremenu kada je sve što je „mirisalo“ na jugonostalgiju bilo opasno, utopistički i politički nepoželjno (vidi „Vreme“ br. 467 od 18. decembra 1999. i tekst pod naslovom „Košarkaši Ex-Yu, ujedinite se“).