Tokom prve sedmice stvar je mogla da se okvalifikuje kao gaf, greška koja će uskoro biti ispravljena. Tokom sledeće, mogla je da se opravda finansijskim razlozima. Ali, treće sedmice konačno je postalo jasno da je pala i poslednja linija odbrane protiv pojave poznate pod nazivom „telešop“ iliti „kupovina iz fotelje“. Ukratko, posle raznih palmi, politika, pinkova, bekaova i inih dugogodišnjih prikazivača raznih čudesa koja „za samo petnaest dana mogu da vam promene život“, svoje gledalište je dotičnom pojavom počeo da mrcvari i TV B92. Zahvaljujući tome, sve ono što je do sada moglo da se izbegne pukom promenom kanala, leta gospodnjeg 2003. postalo je neumitno, neizbežno. Baš kao sudbina, pesnički rečeno.
I baš kao sudbina, to neizbežno, neumitno, stiglo je u trenutku kad mu vreme nije. Gledateljstvo osokoljeno novim serijama, novim obrazovnim programima i novim filmovima, pa dodatno osnaženo prijatnom temperaturom vazduha, još bi i moglo da se opusti i do suza se nasmeje i kupovini i foteljama. Ovako, napaćeni gledalački um, inače do krajnosti isceđen reprizom reprize serije viđene već šesnaest puta, istim vestima na svakih sat vremena, pevaljkama tradicionalno utegnutim u animal dezene ili nešto moderniju military varijantu, ne može bukvalno ništa. Na temperaturi koja se bliži tropskoj, uz bajate afere i još bajatije TV sadržaje, može zapravo samo da se preda i pokuša da uživa u onome što mu se nudi.
Za početak, potrebno je napraviti reviziju svega onoga što ste gledali ranije – prisetiti se svih mogućih shapera, powera, izuma koji otkočuju kičmu, otklanjaju bol u kolenu, pomada uz koje magično nestaju salo/celulit/pege/akne/strije/ fleke, sobnih trenažera, dušeka na naduvavanje, miksera, seckalica, uopšte svega onoga što vam je godinama olakšavalo (uspešno, podrazumeva se) ovozemaljske dane. Revizija će, naravno, pokazati da je toga bilo poprilično, što će naivne uveriti da ništa novo više ne mogu da vide. Oni manje naivni, skloni proveri već stečenog znanja, imaće ipak priliku da se uvere da je telešop filozofija uznapredovala, da se nudi mnogo nepoznatih „revolucionarnih dostignuća“… ukratko, da se, dok se još moglo pobeći u mirnu oazu Devedesetdvojke, kupovina iz fotelje obogatila novim sadržajima. Tako ćete, baš posle izuzetne serije o funkcionisanju ljudskog organizma, moći da se uverite da se neko dosetio kako da u samo nekoliko poteza uplete kosu u afro-pletenice; posle (istina reprizne, ali nema veze) serije o životu australijskih tridesetogodišnjaka postaće vam jasno da je nauka uznapredovala toliko da putem „specijalnog vakuumskog pakovanja“ u prosečan ormar možete da strpate tonu i po posteljine i još toliko zimskih džempera; posle vesti, pak, saznaćete da postoji neki kao mini usisivač koji usisava bukvalno sve. Što se tiče već viđenih revolucionarnih dostignuća, njihova prezentacija je u međuvremenu modernizovana: „proizvod koji je decenijama na domaćem tržištu“, a uz koji bolovi u kičmi „nestaju kao rukom odneseni“, nekad je, recimo, reklamirala starija gospođa koja prikazuje svoju zimnicu i kaže da bez magičnog proizvoda „ove zimnice ne bi bilo ovde“. Ovog puta isti proizvod prezentuje mlađa gospođa koja „nije verovala reklamama, ali je onda videla stariju gospođu koja pokazuje svoju zimnicu i kaže kako te zimnice ne bi bilo ovde…“, pa je poverovala. Za zaboravne, u kadru je opet starija gospođa koja prikazuje svoju zimnicu, pa tako ukrug.
Kad već niste bili pametni i odrekli se letnje programske šeme u korist nekih drugih aktivnosti, jedini moguć recept glasi: opružite se na svom neanatomskom dušeku (staromodni ste, ne pratite dostignuća), opustite svoje i inače opuštene stomačne/guzne/butne mišiće (niste koristili shapere, sram vas bilo), zagrizite voćku koju ste ogulili najobičnijim nožem (dobro, ima li kraja vašem konzervativizmu???) i iz prizora nekad ukočenih, nekad predebelih, nekad fizički zapuštenih, uopšte nekad faličnih osoba i pojava izvucite filozofske zaključke. Kao prvo, da u zemlji Srbiji možete da vratite osmeh na lice za samo 2900/1800/5000 dinara. Kao drugo, da za svaku boljku, falinku i problem postoji lek. Pored toga, da taj lek „možete da vratite u roku od 15 dana, a mi ćemo vam vratiti vaš novac“. I na kraju najvažnije, da od nekad predebelih i nekad fizički zapuštenih ljudi, od nekad pretrpanih, a sada sređenih ormana, od nekad jezivih, a sada nepostojećih bolova u kolenu i kičmi, od nekada ravne, a sada ukovrdžane kose – ne možete pobeći. Baš kao ni od sudbine.
