Međuvreme

Povratak

Od očekivanih rezultata UNHCR-a o povratku raseljenih Srba na područje Kosova i Metohije u 2003. godini, koja je proglašena ključnom za ovaj proces, nema skoro ništa, budući da se na Kosmet do sada vratilo manje od jedan odsto građana srpske nacionalnosti. Ukoliko se nastavi ovakvim tempom, povratak u pravom smislu reči može se očekivati tek posle jednog veka, ističe se u izveštaju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice. Na Kosmet se do sada vratilo 4115 raseljenih Srba, od toga 644 u poslednjih osam meseci. Zvanični srpski izvori ukazali su na to da se u sela Osojane, Bičak, Grabac, Dolac i Belo Polje u Metohiji vratilo 850 Srba, u selo Novake kod Prizrena tridesetak, dok je nekoliko desetina povratnika registrovano u Kosovskom pomoravlju i centralnom Kosovu. Sa Kosova je, prema podacima UNHCR-a, proterano ukupno 238.000 osoba, od čega 180.000 Srba. U zvaničnoj evidenciji beogradskog Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, pak, navodi se da je proterano više od 300.000 žitelja Pokrajine, među kojima je oko 250.000 Srba.

Pančevac

U petak 5. septembra svečano je proslavljen izlazak 4000. broja najstarijeg lokalnog lista na srpskom jeziku „Pančevac“, koji svakog petka čita u proseku 14.500 žitelja grada na Tamišu. „Začet opštom svešću i težnjom za svekolikim napretkom, izlazi ‘Pančevac’ ovim brojem na videlo i oglašavajući svima i svakome svoje rođenje, pozdravlja sve i svakog srdačnim pozdravljem.“ Ovako počinje prvi tekst prvog broja nedeljnog lista „Pančevac“, koji je pre 135 godina osnovao Jovan Pavlović, 26-godišnji profesor Trgovačke škole u Pančevu. Uz Srpsko crkveno pevačko društvo, pančevačku Gimnaziju i Streljačku družinu, „Pančevac“ je najstarija aktivna institucija ovog grada. Kako uredništvo „Pančevca“ piše, kroz tri veka postojanja list je preživeo mnoge vlade, politička previranja, direktore i uređivačke politike, ali je uvek ostajao pre svega list koji zastupa interese građana, uživajući njihovo veliko poverenje. Da će tako biti i ubuduće, obećavaju sadašnji direktor mr Edvard Jukić i glavni urednik Nenad Živković, koji je na čelu podmlađene ekipe novinara zaslužne za sve moderniji koncept i izgled „Pančevca“, uključujući i njegovo redizajnirano internet izdanje.

Nadgradnja

Nastavljaju se protesti stanovnika beogradskog naselja Konjarnik zbog namere preduzeća Prima stan da nadzida deo zgrada u tom delu grada. Samoudruženi građani čitavo leto blokiraju deo Ustaničke ulice pokušavajući da spreče privatnog preduzetnika da izgradi nove stanove na postojećim zgradama. Problem je nastao jer pomenuta firma pokušava da zida bez saglasnosti stanara koji ne žele da se bilo šta dodaje na njihove zgrade jer se one, kako kažu, nalaze na klizištu i plafoni i zidovi su davno napukli. Prima stan je dobio dozvolu po propisu iz 1994. godine, kada su zajedničke prostorije oduzete stanarima i dodeljivane investitorima koji su zidali nove kvadrate. Predstavnici građana koji se okupljaju da bi blokirali Ustaničku ulicu ogorčeni su zbog ponašanja gradske i opštinske uprave koja je ostala nema za sve njihove zahteve da se investitoru oduzme dozvola pozivajući se pri tom na pravo privatne svojine jer svi imaju stanove u vlasništvu. U otvorenom pismu javnosti David Babić, koordinator Odbora za zaštitu od ilegalnog nadziđivanja naselja Konjarnik, kaže da se sa protesti neće prestati i da će biti žešći i učestaliji. Potpredsednik IO Skupštine Beograda i u svakoj graditeljskoj čorbi mirođija Ljubomir Anđelković predlaže građanima da se obrate sudu jer je to mesto gde se rešavaju ovakve stvari. Valjda kao prošle godine na Karaburmi, kada se digla prašina zbog slične situacije pa je docnije pronađen modus da se nadzidano legalizuje.

Afera

Afera vezana za trgovinu ženama u Crnoj Gori još nije okončana. Pošto je osnovni tužilac u Podgorici Zoran Radonjić krajem maja objavio da nema elemenata za podizanje optužnice protiv okrivljene „četvorice“, ostavljena je mogućnost da oštećena Moldavka S.Č. podnese privatnu tužbu protiv Zorana Piperovića, Irfana Kurpejovića, Ekrema Jasovića i Bajrama Orahovca. Prošle nedelje istekao je zakonski rok da ona to učini preko svojih pravnih zastupnika u Crnoj Gori, što se moglo pretpostaviti, ali slučaj još nije zatvoren. Dve stvari su uslovile nastavak priče: najpre je posebna komisija OEBS-a počela da analizira čitav slučaj i njen izveštaj bi trebalo da bude prezentovan sredinom ovog meseca, a potom je Vesna Medenica, novi državni tužilac Crne Gore, zatražila da pregleda sva dokumenta u vezi s ovim slučajem, jer postoji mogućnost da se postupak ponovi i da dobije ishodište na sudu. Prema postojećim propisima, postupak je moguće obnoviti ukoliko se pojave novi dokazi ili ako se pokaže da je tužilac zloupotrebio položaj odustajući od podizanja optužnice. Upravnica podgoričke Sigurne kuće Ljiljana Raičević kaže da se od početka znalo da će slučaj biti zatvoren čim je došao u ruke tužioca Radonjića. Tužilac Radonjić je izjavio da ne vidi svrhu „pretresanja“ čitavog slučaja, ali da je to pravo državnog tužioca. Advokati okrivljene četvorice najavili su da će tužiti državu zbog toga što su njihovi klijenti dugo držani u pritvoru i što im je ukaljana čast.

Čisto

Nije bilo sklapanja štetnih ugovora između EPS-a NIS-a i engleskih kompanija Interfejs i EFT, saopštila je komisija koju je formirao UO EPS-a da bi se ispitao čitav slučaj. Na prošlonedeljnoj sednici UO EPS-a ocenjeno je da prilikom realizacije u uslužnoj preradi mazuta nije pričinjena nikakva šteta i da su poslovi bili čisti. Nedostatak je jedino u tome, ocenjuje komisija, što naknada za ovaj posao nije bila izražena finansijski nego robno, a nije bilo ni precizno određena dinamika isporuke. Sem ovih finesa prilikom sklapanja ugovora sve je proteklo kako treba, pa će se i ubuduće sarađivati s pomenutim kompanijama.

Gest

Evo, premijer Živković se pokazao. Iako mu po funkciji pripada kuća u beogradskom naselju Dedinje, Lackovićeva 10, premijer je odbio da se tamo preseli kada je saznao da postoje živi naslednici. Kuća beogradskog arhitekte Konstantina Stankovića podignuta 1940. godine u porodične svrhe, konfiskovana je posle Drugog svetskog rata kada je ovaj Beograđanin proglašen narodnim neprijateljem. Kabinet premijera Živkovića uspostavio je kontakt s naslednicom Ivankom Miljački, jednom od kćeri Stankovića, i saopštio im odluku da predsednik srpske vlade ne želi da stanuje u tuđoj kući. U prošlosti je kuća bila dom Džemala Bijedića, Milke Planinc, Branka Mikulića, a njen poslednji stanar bio je Momir Bulatović. Nasslednicima još ostaje da se nadaju da će dugo očekivani zakon o nacionalizaciji biti uskoro donet i da će im oduzeta imovina biti vraćena.

Impotencija

Još malo o trgovcima ženama. U Okružnom sudu u Beogradu nastavljeno je suđenje gupi Milivoja Zarubice zvanog Puja za krivično delo primoravanja na prostituciju i zasnivanje ropskog odnosa za 11 devojaka iz Moldavije i dve devojke iz SCG. Jedan od optuženih, Stanko Savanović, optužen i za krivično delo silovanja, na ranije održanom pretresu tvrdio je da je impotentan, pa je u međuvremenu obavljeno veštačenje. Na novom pretresu Branimir Aleksandrić, medicinski sudski veštak, opovrgao je ovakve tvrdnje Savanovića, saopštivši da je „njegova obljubna moć potpuna“ i priložio je fotografije koje dokazuju tu tvdnju. Tokom pregleda-veštačenja od optuženog je traženo da masturbira. Savanović je rekao da ne zna kako se to radi, pa je veštak bio primoran da mu ubrizga injekciju za izazivanje potencije. Doktor Aleksandrić je objasnio da je posle ubrizgavanja injekcije Savanovićev polni organ doživeo punu erekciju posle deset minuta i da je ona trajala punih 45 minuta, čime se valjda dokazuje da optuženi nije impotentan i da je njegova metodologija odbrane pogrešna. Sudija je u ovom slučaju zakazao nastavak pretresa za 29. septembar.

Pelinkovac

Pelinkovac gorki je na svoj pedeseti rodjendan dobio novo ime – „gorki list“. Si&Si Company iz Subotice je, uoči nastupa na svetskom tržištu, odlučila da prepoznatljiv ukus „jedinog pravog“ i imenom učini drugačijim od ostalih. U fabrici u Subotici brojnim novinarima i gostima prikazan je proces proizvodnje „gorkog lista“, zahvaljujući kome je Si&Si Company, prema podacima strukovne organizacije Poslovna zajednica Vrenje, postala apsolutni lider u kategoriji gorkih likera i alkoholnih pića na domaćem tržištu. Stari kvalitet sa novim imenom biće „upakovan“ u novu ambalažu. Tako osavremenjen, „gorki list“ biće ponosno predstavljen na Međunarodnom sajmu hrane i pića Anuga, u Kelnu, od 11. do 15. oktobra.

Astronomija

Početkom septembra izašao je prvi broj časopisa „Astronomija“. Čitaocima ovog mesečnika će, pored tekstova koji na popularan način obrađuju opšte astronomske teme i najnovija dostignuća u svim oblastima astronomije i srodnih nauka, uz izbor dobrih fotografija biti predstavljena i uputstva za posmatranja, vesti iz naših astronomskih organizacija, kao i efemeride za sve pojave za nastupajući mesec. Ideju su podržali i neki od naših najistaknutijih naučnika: prof. dr Ivan Anicin, dr Zoran Knežević, prof. dr Dragoslav Petrović, dr Zoran Živković i dr Milan M. Ćirković. Kako ovaj časopis, koji je našao uzore u najrespektabilnijim svetskim magazinima iste tematike, pokriva celo područje eks-YU, u njemu će biti zastupljeni i posmatrački izveštaji iz Višnjana, Zagreba, Skoplja… Uzimajući u obzir epohalni značaj astronomije za savremenu civilizaciju, od Kopernika preko Ajnštajna do naših dana, ovo je nešto što je na srpskom govornom području odavno nedostajalo.

Pranje

GSP „Beograd“ kupio je ovih dana, što svojim, što sredstvima Evropske banke za rekonstrukciju četiri mašine za spoljašnje pranje vozila. Tri linije za pranje autobusa biće instalirane u pogonima „Karaburma“, „Kosmaj“ i „Novi Beograd“, a četvrta ide trolejbuskom depou na Dorćolu, koji ovo „čudo tehnike“ prvi put ima u svom posedu. Vozila GSP-a neće, nažalost, odmah da zablistaju. Za instaliranje ovih mašina potrebno je, prema rečima nadležnih, četiri do pet meseci, a isti period biće iskorišćen za angažovanje privatnih firmi, čiji će radnici biti zaduženi za unutrašnje pranje vozila. Dodatan podstrek za uvođenje ovih noviteta bilo je, izgleda, i insistiranje predsednika gradske vlade Nenada Bogdanovića da vozila budu čistija. Da bi bio siguran da je ozbiljno shvaćen, Bogdanović je zapretio kaznama. Vozila javnog prevoza, dakle, ipak mogu biti čista, koliko god to sumnjičavim korisnicima usluga GSP-a neverovatno zvučalo. Dokaz za to je stotinak autobusa iz donacije japanske vlade, koji se svakodnevno peru spolja i iznutra.