Portparoli političkih stranaka morali bi imati beneficirani staž, zar ne? Prisetimo se šta udarnici našeg doba moraju da prevale preko usana ne bi li zaradili koru hleba i šturu pohvalu na Glavnom odboru, Direkciji ili Otadžbinskoj upravi: „Sigurna sam da naša predsednica nema ništa sa naručenim ubistvima, nečasno je i nedrugarski takve glasine širiti o nekome ko nije u prilici da se brani jer je trenutno i van zgrade koju protivzakonito pokušava da prisvoji gospodin Đorđević i van naše napaćene zemlje kojoj je želela samo dobro!“
Drugi porptarol mora da utera u laž protivnike koji su kao corpus delicti novinarima pokazali avionske karte, na konferenciju za štampu dolazi sa ubogom kovertom koja glumi protivotrov, ljuti utuk na neprijateljsku propagandu! Šta ako je u koverti samo njegov račun od Mobtela?! Koliki je to stres?!
Kako je portparolki čijeg je šefa oklevetalo da se na tajnoj večeri u Rotari klubu domunđavao o rušenju visokog republičkog funkcionera: „Lider naše stranke nikada nije večerao u Rotari klubu! On ne jede ništa posle sedam, to se zna, drugo, u Rotari klubu predsednik nije bio od 30. aprila 1976. godine, a nije bio ni te večeri! Te večeri kamere JRT-a uhvatile su ga kako se probija kroz masu koja je pred Skupštinom SFRJ pratila Pozdrav prazniku, koncert beogradskih horova sa združenim orkestrima Garde i Filharmonije…“
&
OljA: Mostarci podižu spomenik Brusu Liju, kome biste vi, ako bi to zavisilo od vas lično, podigli spomenik?
PORTPAROL br. 1: To se, uveren sam, i zna i podrazumeva, mada… Naš vođa živi kroz nas, on je u gestikulaciji i retorici koju je rukovodstvo naše stranke skinulo još za njegovog života, tako da za nekim klasičnim spomenikom i nema potrebe, barem dok smo mi živi i zdravi, a kasnije, neka se video-kasete sa naših konferencija za štampu daju vajaru koji pobedi na tenderu odnosno konkursu za Spomenik zahvalnosti našoj stranci koju, kažem, činimo mi koji smo sada na sceni…
OljA: Kome biste vi podigli spomenik?
PORTPAROLKA: Hm, iako je teško reći bez istorijske distance, gospodin Labus je u najužem krugu, uza svu stručnost izuzetno je fotogeničan, gospodin Dinkić bi mogao da bude izliven sa gitarom, onako jedar bio bi trajni dokaz da rokenrol i droga nisu isto…
OljA: Hvala vam, da čujemo i preostalog portparola, kome biste vi podigli spomenik…
PORTPAROL br. 2: Mi smo na vaše pitanje odgovorili pre sedam godina, podigli smo spomenik đeneralu Dragoljubu Mihailoviću, prvom antifašisti i gerilcu u okupiranoj Evropi…
OljA: To je stav SPO-a, ja sam pitala za vaš lični stav…
PORTPAROL br.2: Ja želim ono što želi moja partija!
OljA: Dobro, dobro, idemo na blok reklama, pa nastavljamo. (EPP) Evo nas opet, ko su dakle najpametniji ljudi današnjice?
PORTPAROL br.1: Već sam odgovorio odgovarajući na prethodno pitanje: svi mi koji smo u stranci od njenih dečijih bolesti do njenog evo zenita puno smo učili od našeg vođe, pošto njega, nažalost, više nema, Srbiji smo preostali mi, njegovi apostoli…
PORTPAROL br. 2: Ja bih da vam zahvalim, dok još imamo vremena, što ste me pozvali u emisiju, prijatno sam iznenađen…
PORTPAROL br. 1: I vi i gospođica uskočili ste kao zamene, ako niko drugi neće da vam kaže, ja ću! A vama, Olja, moram isto tako reći da mi nije pravo što sedim u društvu u kojem sedim! Kad su me vaši saradnici pozvali u emisiju pominjali su druge – bez uvrede, molim vas – pominjali su mi mnogo značajnije i prijatnije sagovornike nego što su dva portparola vanparlamentarnih stranaka! Kad sam u novinama video s kim ste me uparili, došlo mi bilo da ne dođem, i ne bih ni došao da naša stranka ne želi stalan dijalog sa građanima…
OljA: Imamo gledaoca na vezi, izgubili su strpljenje i evo ih već zovu… Izvolite!
GLEDALAC br. 1: Veliki pozdrav svima u studiju, šta gospodin Dačić ovaj… Radosavljević misli da smo mi – obdanište?
OljA: Zašto bi vam moj gost odgovorio kad ste ga najpre pecnuli sa onim Dačić… Hvalalakunoć! (klik) Da se vratimo najumnijim glavama današnjice, ko bi po vama, ušao u najuži izbor, a? Evo, da vas neko sada saleti sa pomalo možda i detinjastim pitanjem ko je pametniji, Labus ili Dinkić, šta biste rekli?
PORTPAROLKA: To su izuzetne, neuporedive inteligencije koje ne isključuju jedna drugu, naravno, tu je i gospodin Predrag Marković koji ni u čemu ne zaostaje za gospodom Labusom i Dinkićem, mada naravno i ne prednjači, u svakom slučaju izdvojila bih ta tri imena, koja su samo vrh ledenog brega, čarobnog zapravo brega zvanog G17 plus…
OljA: Izvinite, evo novog gledaoca…
GLEDALAC br. 2 (ili GLEDALAC br. 1, ko bi ga znao): Uh, Olja, jedva sam vas dobio, gospodin Radosavljević izgleda misli da smo mi obdaniš…
OljA: Hvalalakunoć! (gostima) Ovo će mi biti nova mušterija, umesto onog Ravna gora pobediti mora… Evo i novog gledaoca, izvolite!
GLEDALAC br. 3 (ili GLEDALAC br.2, ne zna se): Dobro veče, Ivica ovde, pozdravljam sve u studiju, ali pitam voditeljku zašto bi lapsus sa prezimenom toga kako beše, Dačića, zašto bi to bilo peckanje, je li to nešto uvredljivo i kako se u krugu porodice oseća gospodin Dačić ako gleda vašu emisiju, hvala!
OljA: Čekajte, nije lako zaštititi i goste i svakog gledaoca ponaosob, alo, jeste li još na vezi, da? Šta je vaš utisak nedelje?
GLEDALAC br. 3 (možda i GLEDALAC br. 2, svejedno): Kako šta? Pa ovo zbog čega sam zvao!
OljA: Razumem to, nego šta je vaš utisak, za šta dajete glas?
(klik) Gledalac Ivica spustio slušalicu tačno u pola jedanaest, kao pravi profesionalac, hvalavamsvimalakunoć.
