Po uzoru na nedelju mode Pariza, Londona i Njujorka, u Beogradu je održana jedna od ukupno dve manifestacije tog sadržaja. Da li su Beograđani privilegovani procenom organizatora da su potrebe ovdašnje publike i tržišta srazmerne obimu ovog spektakla i koje su preporuke modne industrije
U organizaciji modne agencije Select od 13. do 19. oktobra prikazane su dve etape dvanaest revija domaćih i stranih modnih brendova i izložba fotografija Đorđa Grujice u prostoru KPGT-a i u Kristalnoj dvorani hotela Hajat.
Modna kuća „Tommy Hilfiger“, kao jedna od vodećih svetskih tekstilnih kompanija, otvorila je beogradsku Nedelju mode svojom kolekcijom za jesen–zimu 2003. Američki robni brend sa prodajnom mrežom u više od sedamdeset zemalja sveta – obojen skoro uvek u belo, plavo i crveno – plasira još od 1985. kao pozitivan životni stil mušku, žensku i odskora dečiju odeću i širok asortiman pratećeg programa namenjen svima koji žele da izgledaju elegantno, a da se istovremeno osećaju moderno i sportski. Takav pristup („klasika sa preokretom“) zaštitni je znak kompanije vidljiv i na prikazanoj reviji i može se opisati kao „retro 60-ih“ godina. Novina su odela koja ne simbolizuju establišment, već nešto ležerno i dobro skrojeno, uz uobičajen sportski i trikotažni program od teksasa, pamuka, vune i tvida – moderna tehnologija tretiranja tkanina s tradicionalnim motivima riblje kosti… Tommy Hilfiger je svojevremeno izjavio: „If it wasn’t for rock’n roll, I would never have been a designer.“ Njegova fascinacija nevinim vremenom engleskog roka, pre psihodelije, droga, Vudstoka i pojave Bitlsa i Tvigi, kao i Stonsima kasnije – i te kako je prisutna u izrazu ovog brenda: uske jakne i pantalone, tanke kravate, lakirane kožne čizme, izgled tanane, seksi i ženstvene žene sa stavom, na izvestan način uniseks moda nabijena elektricitetom, zvukom i pokretom.
Preporuke domaćih kuća koje izrađuju trikotažu kreću se od etno stila u formi i motivima (Igo trikotaža) do svedenih linija sa elementima savremenog (vanvremenog) odevanja. Modna kuća „St. George“, s višegodišnjom tradicijom uspešnog rada i plasiranja na domaćem i sve širem stranom tržištu, ovom prilikom se predstavila revijom kreatora uveliko afirmisanih u različitim oblastima likovne i primenjene umetnosti. Zoran Grkinić, Sofija Kuzmanović, Ana Đorđević i Sonja Krstić su u četiri različite priče svojim dizajnom oplemenili prediva, teksturu materijala, kolorit i ponudili niz mogućnosti za kombinovanje pristupačnih, udobnih i autentičnih odevnih komada za tekuću sezonu i celu porodicu.
Akcenat na stilu odevanja šezdesetih i pokoji glamurozan element osamdesetih godina prisutni su u gotovo svim porukama autora modnih tendencija za ovu i predstojeće sezone za svaku priliku i svako doba dana. Ili drukčije: od kancona, šansona i ostalih romansi, preko popevki, orijentalnog zvuka i ritma, ABBA, Madonne, Grace Jones, disco light showa, R’n’R, sve do obrada u tehno maniru, predstavili su se: Uppa Druppa (Tanja Aleksić), Kostadinov Ilija, Smilja Grujesković, Bojana Ilić, P…S fashion, Iana Kids, Sreća (Vladanka Celić), sveprisutniji Mango i Springfield. Poput sveprisutne ideje o globalizaciji, ukrštanju različitih kultura, simbola i potreba, pronađite se u štraftama i prugama, meliranom krznu, plisiranim suknjama, karnerima, resama, štras detaljima, šubarama, faltama, šiš-miš-rukavima, kontrastima boja, natkolenicama ili grejačima u aerobik stilu, balskim haljinama i odelima, zakrpama, natpisima i aplikacijama, maloj crnoj haljini, ekološkim materijalima u šarama na koži živih bića… I sve to sa što manje ili bez militari oznaka, a kamoli namera.
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
Sve ostale stanice na trasi ove pruge – Adaševci, Morović, Višnjićevo i Sremska Rača – zapuštene su, pune smeća, u nekima su ostavljeni delovi nameštaja, mape, signalizacija, a u jednoj čak i ceo (zaključani) sef
Kada se nekome jadate, to nije samo da „olakšate dušu“. Drugi ljudi su naše ogledalo, referenca. Ali u kukanju ne treba ni preterati
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
