Milenko Varagić,
žitelj Tometinog Polja, sela ispod Divčibara, gde je za dve i po godine nepoznata životinja preklala 200 ovaca: „Samo što smo ti te jade pregrmeli, dođe neka sila i kroz noć uništi nam 23 ara pšenice, sve sravni sa zemljom… Pogledamo tragove, izgleda, divlje svinje… Ne bi malo, upadoše i u kukuruz, čudesa jedna. Šta je ovo ove godine na nas najalo, ja ne znam… Napravio ja strašilo, ponio u kukuruz, da se branim od svinja, da spašavam išta, snaja mi veli, s tijem ćeš samo ‘tice poplašiti… Raspitamo se malo, te ti prebacimo u kukuruz radio, po svu noć, čitave jeseni treštala Dženarika, onaj radio iz Čačka… I on nas spasi nevolje…“
(„Glas javnosti“)
Gojko Savić,
rektor Prištinskog univerziteta, na pitanje koliko im pomaže međunarodna zajednica: „Od međunarodne zajednice nije stigla nikakva pomoć. Jedino što smo dobili to su kontejneri, kada su nas izbacili iz adaptiranih prostorija sa obrazloženjem da se u blizini nalazi zatvor.“
(„Glas javnosti“)
Branka Lalić,
o dogodovštinama zaposlenih u matičarskoj službi Skupštine opštine Kruševac kaže da je nekima problem da se potpišu. Jedan mladoženja tražio da trese i drma knjigu venčanih, uz objašnjenje:
„Ne umem drugačije, ja sam celog života bio kondukter i karte ispisivao u autobusu!“ Dešava se i da mobilni telefon zazvoni na venčanju usred ceremonije i to baš mladoženji, koji kaže prvo matičaru pa sagovorniku: „Čekaj! Ej, ne mogu sad, ženim se. Važi, važi. Posle ti se javljam.“ Po završenom razgovoru tajac, pa odgovara: „Šta je, šta se ljutiš?“ Matičarska služba pored sklapanja brakova obavlja još niz drugih poslova. Tako saznajemo da očevi obično ne znaju datum rođenja dece, a kada su se venčali, po pravilu ne pamte. Matičarke pokušavaju da pomognu, pa nam prepričavaju jednu situaciju: „Koliko je veliko?“, pitaju oca, koji je došao po izvod iz knjige rođenih za sina. „Toliko“, odgovara čovek i pokazuje visinu u predelu svog ramena. „Da li ide u školu?“ pomažu službenice. „A ne, završio je!“ odgovara čovek, prosto uvređen. „Šta je završio?“ trude se one da pronađu podatak koji bi omogućio da saznaju godinu rođenja deteta. „Stomatologiju.“
(„Glas javnosti“)
Miki Manojlović,
glumac, o odnosu umetnika i vlasti: „Ljudi koji traže dotacije, odnosno finansije, uvek su u podređenom položaju. I oni moraju, manje ili više, biti čankolisci. Kad je to morao jedan Molijer, šta da očekuju oni koji nisu Molijer.“
(„Blic“)
Kemal Monteno,
pevač, pošto je boravio u beogradskom kafiću „Ke paso“: „Ja sam odmah pitao šta mu to znači ‘Ke paso’ i preveli su mi: ‘Đe s’ ba, šta ima?’.“
(„Blic“)
Jasmina Adamović,
PR seks-šopa „Love story“, o starosti kupaca: „Naša najstarija mušterija imala je 103, a najmlađa dvanaest godina. Ona je došla u pratnji oca kako bi bratu kupili ‘vaginu’, kao poklon-suvenir za rođendan.“
Josip Starik,
vlasnik seks-šopa „Intim“ u Subotici, o najprodavanijim artiklima: „Dobro idu i ‘vagine’ koje muškarci zajedno sa prezervativima kupuju prilikom odlaska u vojsku i na njima dobro zarađuju…“
(„Blic“)
Ruška Jakić,
novinar, o sebi: „Da, ja jesam najveći mangup na ovim prostorima, jer sam uspešna žena, a iza sebe nemam ni uspešnog muškarca ni, hvala bogu, uspešnog političara. Sve što sam uradila, uradila sam sama… Ja i dan-danas živim kao i sav ostali svet, ujutru kad ustanem prvo založim svoju peć, pa prionem na posao.“
(„Blic zabava“)
Zvonko Marković,
modni kreator, na pitanje koju bi ženu iz javnog života voleo da oblači, a koju da svlači, kaže: „Uopšte nemam problema sa oblačenjem žena. Čim bi trebalo da ih obučem, one se preda mnom skinu!“
(„Blic njus“)
Predrag Novaković,
jedan od „vukovaca“, radnika koji kod Vukovog spomenika u Beogradu čekaju da im neko priđe i ponudi posao, priča o dobrim i lošim stranama takvog načina rada:
„Dođoše neke dve gospođe u crnini i ugledaše mene, bradatog. Uđem u BMW, pa na Dedinje. Da li ste vi, gospodine, kršteni, pita me u kolima jedna žena, saznao sam da se zove Divna. Kažem da jesam. Šta je bilo? Veliko dvorište, iskopana raka, mali beli sanduk, sakupilo se dvadesetak žena i muškaraca. Pravo da vam kažem, secnuo sam se. Mislim neka sekta. Traže od mene da pročitam opelo i dadoše mi ispisan list. Otvoriše gornji deo mrtvačkog sanduka i – samo što se nisam šlogirao!“
Pošto je video veliku crno-belu glavu psa, Novaković je čitao: „Dragi bože, primi Čarlija, plemenitu životinju, koja je zaslužila mir božji…“
Mile Cvrgulović,
takođe „vukovac“:
„Mi poslu ne gledamo u zube. Dođe jedan čovek iz Kaluđerice, odmeri nas i mene odabra. Reče, dnevnica hiljadu dinara da mu iscepam pet metara drva… Znaš, čoveče, poče taj gazda. Vidim, neprijatno mu. Čovek reče da drva može i sam da iscepa, ali ne može… Malo sam se uplašio. Popnem se na sprat, tamo u sobu žena pod čaršavom, ni lepa ni ružna, ni mlada ni stara. Reče da se istuširam. Uvučem se u krevet, onda ustanem, zaključam sobu, šta ga ja znam. Poče ona mene da miluje, ja je ljubim oko ušiju. Gola, meka, topla. Kako se ta uvijala, grebala me po leđima ko mačka, vrištala, uživala. Ko zna koliko je to trajalo, ali čujem onaj gazda počeo da cepa drva u dvorištu, cepa li cepa. Brzo, jako… Šta da vam kažem. Iznenada više nisam mogao, pao mi… Gazda me posle nudio pićem, oborio pogled kada mi je dao čitave 2000 dinara.“
(„Večernje novosti“)
Emir Kusturica,
režiser, o propasti srpskih bioskopa: „Nije problem u tome što ćemo ovde, umesto dobrih domaćih, gledati strane filmove. Problem je što ćemo gledati loše strane filmove. Za mene, nije problem što je za guvernera Kalifornije izabran Švarceneger. Problem je u tome što je Švarceneger glup.“
(„Večernje novosti“)
Jezdimir Vasiljević,
vlasnik propale štedionice Jugoskandik, u svom igrano-dokumentarnom filmu Svedok strave koji je prikazao pred nekolicinom prijatelja i novinara odgovara na pitanje da li su tačne tvrdnje da je nekim političarima iz sadašnje vlasti a nekadašnje opozicije dao silan novac na ruke: „Apsolutno su tačne. Vuku Draškoviću sam dao 540.000 maraka i za to postoje priznanice, iako je on na televiziji izjavio da je to nameštaljka DB-a. Dragoljubu Mićunoviću dao sam u hotelu Interkontinental 100.000 švajcarskih franaka na ruke. Sutradan me je zvao Jovica Stanišić, koji je tačno znao koje novčanice sam mu dao. Ljudima iz tadašnje opozicije davao sam jer su mi govorili: ‘Pomažeš SPS, daj i nama, inače ćemo se žaliti Amerikancima.’“
(„Svet“)
„Zoni sumraka“
anonimna osoba poslala je audio zapis o Mijailu Mijailoviću, osumnjičenom za ubistvo švedske ministarke inostranih poslova Ane Lind: „Mali je samo marioneta u većoj i ozbiljnijoj igri… Pre nego što započnem priču o Mijailoviću, kodno ime Lenjivac, moram da objasnim neke stvari o ustrojstvu naše obaveštajne službe krajem devedesetih godina. Porast misticizma među određenim krugovima naše vojske i česti dolasci kojekakvih ruskih ‘eksperata’ za psihotronično ratovanje, kod jednog broja obaveštajaca najvišeg ranga stvorilo je uverenje kako se ratovi ne dobijaju obaveštajnim radom i nadmoćnom vojnom silom, već uz pomoć nekakvih natprirodnih sila. Ljudi ovog uverenja okupili su se, preusmerili određene fondove nekadašnjeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu i oformili poluzvanični kolegijum pri resoru za moral i informisanje. Resor je dobio i ime – Grupa 69, a na njegovo čelo seo je budući portparol Vojske Jugoslavije Svetozar Radišić, u to vreme zadužen za moral. Sve se to događalo pod budnim okom Mirjane Marković, koja je u to vreme, sredinom devedesetih, već planirala osnivanje Komiteta za koherenciju i nepobedivost, koji je, eto, spojio umeće jogi letenja sa panslovenskim misticizmom, a sve u cilju donošenja dobra Srbiji… U okviru delatnosti grupe osmišljeno je i da se napravi program ‘spavača’, ljudi koji će biti hipnozom indukovani da na određeni znak ubiju, naoko nasumično, ministre spoljnih poslova zemalja NATO-a i Evropske zajednice. Obaveštajci su se rastrčali po terenu i uskoro je pronađeno dovoljno žrtava – naročito iz redova, kako se to govorilo, ‘ekstremne emigracije’. Uspostavljeni su tajni stanovi gde su ljudi izlagani hipnozi. Po mojim saznanjima, tokom 1998. i 1999. godine ‘pripremljeno’ je oko 40 ‘spavača’. Jedan od njih bio je i Mijailo Mijailović, koji je želeo da se vrati u Srbiju da bi ratovao protiv NATO-a! Ljudi koji su ga kontaktirali rekli su mu da bi bio korisniji u Švedskoj… Od četrdeset ‘spavača’ nijedan se nije probudio na vreme. Zapravo, posao je bio izveden toliko amaterski da se probudio samo nesrećni Mijailo, uradivši posao koji više nema nikakvog smisla.“
(„Zona sumraka“)
Deset najboljih tračeva o političarima:
„Vest da je vlasnica najlepših nogu Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije Nataša Mićić zatrudnela dok je boravila u fotelji prvog čoveka Srbije obradovala je mnoge.“
„Cela Srbija uzduž i popreko brujala je kako su se na niškim filmskim svečanostima ‘smuvali’ naš premijer Nišlija Zoran Živković i trenuto jedna od najpopularnijih mladih glumica Katarina Radivojević, prva zvezda filma Zona Zamfirova.“
„…Po prestonici je krenuo trač da premijer Zoran Živković ‘švrlja sa strane’ sa jednom od mladih službenica u zgradi Vlade Srbije. Trač je bio toliko potkovan da je premijer toj ‘dami’ sa jednog od službenih putovanja po Evropi doneo na poklon masku za mobilni telefon ‘nokia’ od čuvenog kristala ‘svarovski’ vredan nekoliko desetina hiljada evra.“
„Osim ljubavnih afera sa zanosnom plavušom, koju mu je tokom sukoba vlasti i Mlađana Dinkića ‘namestio’ DB, gotovo godinu dana je bio aktuelan trač da se Đelić razveo od supruge i napustio porodicu jer je u vezi s Aleksandrom Drecun, jednom od njegovih najbližih saradnika.“
„Posle ‘tuče’ sa Vladanom Batićem i njegovim obezbeđenjem i Slobodanom Orlićem na sednici DOS-a, krenula je priča da se Čedomir Jovanović u Nišu potukao sa ministrom odbrane Borisom Tadićem i to u nekom vojnom objektu, a sve zbog prevlasti u DS-u.“
„Upućeni izvori iz srpskog parlamenta prepričavali su kako su Nataši Mićić popustili živci jer nije mogla da izbegne raspravu o poverenju u Skupštini. Po kancelariji su letele piksle, stolice, urlalo se, plakalo… Nije pomoglo ni što premijer Živković drži njenu sliku u kabinetu.“
„Jedan od najnovijih tračeva otprilike glasi da je čitava ova frka oko pada Vlade u stvari nameštaljka DOS-a, koji pokušava da svog glavnog konkurenta DSS natera u koaliciju sa socijalistima i radikalima.“
„Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica pregovara sa ministrom policije i liderom Liberala Dušanom Mihajlovićem oko podrške za obaranje Vlade Srbije…“
„Milorad Luković Legija, osumnjičen kao glavni organizator ubistva Zorana Đinđića, snimio je ‘negde u Evropi’ sam sebe na video traci, spakovao je u koverat i uputio ministru policije Dušanu Mihajloviću.“
„Najredovniji gosti mafijaškog centra zemunskog klana u Šilerovoj, prema brojnim tračevima koji su čak ‘potkrepljeni i fotografijama (?!)’, bili su Nebojša Čović i najčešći gost političkih trač-partija Čedomir Jovanović. Oni su, maltene, bili domaći u Šilerovoj. Najbolji trač je onaj koji nas uverava da postoji i fotografija kako se Čeda Jovanović brčka u toploj vodi bazena zajedno sa Dušanom Spasojevićem, ispijajući čuveni šampanjac „kristal“. Verovatno su se posle kupanja samo premestili kod masera, pedikira i manikira, a potom razišli. A posle gledali preko nišana“.
(„Kurir“)
