Razočarani i rezignirani birači SDP-a najčešće izriču optužbu da se osećaju prevarenima: Račanova koalicija nije započela suštinske reforme, nezaposlenost je velika. Nije revidirana pretvorba i privatizacija, vinovnicima "pljačke stoljeća" nije pala ni dlaka s glave
NEIZVESNOST: Stipe Mesić i Ivica Račan
„Odluka na izborima suverena je odluka hrvatskog naroda, ali ja ne krijem za koga kuca moje srce“, reči su kojima je nemački kancelar Gerhard Šreder za vreme posete Hrvatskoj, tri nedelje pre parlamentarnih izbora, otvoreno podržao SDP i poželeo premijeru Ivici Račanu još jedan izborni mandat izražavajući nedvosmisleno želju i nadu da će Račanov brod nastaviti sa svojom „demokratskom reformskom politikom“.
Bilo je to veliko ohrabrenje za Račanov SDP. Za vreme ove verovatno najvažnije državničke posete Hrvatskoj od njene nezavisnosti, kancelar je izrazio uverenje da je Hrvatskoj mesto u Evropskoj zajednici i obećao pomoć da do ovog značajnog događaja dođe u što kraćem roku. Šreder je čak spomenuo i najosetljivije pitanje – izručenje generala Ante Gotovine: kancelar je gotovo doslovce prihvatio Račanove argumente istakavši urbi et orbi da nema nikakvih dokaza da je begunac na području koje je pod hrvatskom jurisdikcijom.
BISKUPI: Račanu i njegovim socijaldemokratima, kao i koalicionim partnerima, nije pružena prilika da dugo uživaju u ovoj „čaši meda“: nekako istovremeno hrvatski biskupi su objavili Pastirsko pismo, zapravo predizbornu crkvenu poruku koja, sasvim je izvesno, ne ide u prilog Ivici Račanu i SDP-u, nego opoziciji, prvenstveno HDZ-u i Ivi Sanaderu.
„Ne glasajte za one koji su za pobačaj, eutanaziju i homoseksualne brakove!“, poručuju biskupi i ističu da treba glasati za stranke koje žele da jačaju „narodno gospodarstvo, tradicijske vrijednosti i demografsku obnovu“, smatrajući da se tako štiti nacionalni identitet dok Hrvatska ulazi u EU. Tu je i direktna pouka političarima „da ne ulaze u političke kompromise koji se protive volji onih koji su ih izabrali“.
Dakle, nema više sofisticiranih alegorija, dvosmislenih metafora, navođenja, ali se ostavlja izvesna sloboda da vernici sami odluče kako će birati u ovozemljaskim poslovima. Propovedaonica je postala politička govornica, Crkva je prstom ukazala na stranke (stranku) koje jedino dolaze u obzir, pa maltene izbori nisu ni potrebni. Neki lucidni hrvatski komentatori jetko zaključuju da Crkva „u Hrvata“ čini ono što je uvek činila.
HDZ se pored toga diči da i on ima podršku Evrope, naravno, ona dolazi od desnih snaga, ali, kažu, i hrvatskih građana duboko razočaranih učinkom Račanove koalicije. Danas u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, štrajkuju lekari, nezadovoljni su penzioneri, nezaposlenost je visoka, ima mnogo primedbi na tok privatizacije, enormno bogatstvo jednog sloja, a blok branitelja domovinskog rata je izrazito glasan i organizovan…
Kako HDZ namerava da rešava nagomilane probleme koje sada sa zadovoljstvom na sav glas nabraja? Jedan od bizarnih detalja predizbornih zbivanja jeste da najjača opoziciona stranka svoj program drži u tajnosti do zvaničnog početka kampanje (5. novembar) „da ga SDP ne bi kopirao“!?
Poslednjih dana iz Račanovog štaba artikulisanije i jače kritikuju HDZ nego što su to činili ranijih godina i poručuju da je nedopustivo da se HDZ ponaša kao da je sve u Hrvatskoj zahvatila kolektivna amnezija i kao da se ama baš niko ne seća šta je HDZ uradio u periodu 1990–2000. Vlast sada otvoreno tvrdi da je „HDZ napravio više štete nego srpska agresija“.
Na ova neprijatna podsećanja, uz koje ide i Sanaderovo priznanje da je „izbore 2000. godine HDZ izgubio zbog vlastitih slabosti“, Jadranka Kosor, zamenica predsednika HDZ-a, kratko odgovara: „Za vrijeme HDZ-a Hrvatska je stvorena, odbranjena i oslobođena.“
Neki bi rekli da cinizam tuđmanoidne desnice može da bude krajnje iritantan. Sanader egzaltirano poručuje da će postati premijer, a njegov „vrhovni stožer“ čine ljudi koji se razbacuju bogatstvom i koji su postali bogataši „zahvaljujući služenju jednom devijantnom poretku“. Neki analitičari ukazuju da HDZ ne može da funkcioniše bez velikih svađa, skidanja glava, strasti da Hrvatsku treba „očistiti od unutrašnjih neprijatelja i izdajnika“ i da je to ono što najviše plaši.
GENERALI: Domoljublje i otadžbinski rat još su jaki aduti HDZ-a; međutim, na ovom krilu je početkom nedelje došlo do značajnih potresa: kontroverzni geral Ljubo Ćesić Rojs, kome je rukovodstvo HDZ-a reklo da se uopšte ne može kandidovati na ovim izborima jer se nalazi na crnoj listi SAD i EU-a (zabranjen mu je ulazak u ove zemlje), odlučio je da ipak ide na izbore. Uprkos upozorenjima iz samog vrha HDZ-a, posebno potpredsednika Andrije Hebranga, da se time politička desnica usitnjava, Rojs je odlučio da ide sa svojom braniteljskom listom kandidata u 11. izbornoj jedinici za dijasporu.
NOVI ANGAŽMANI: Severina
Tim činom Rojs je okončao svoje političke dileme: jedno vreme je zbog upozorenja iz HDZ-a nagoveštavao da će privremeno napustiti političke vode jer se ne slaže s velikim brojem ljudi iz HDZ-a zbog kojih mu se sve smučilo. Onda je rekao da odustaje od političkih ambicija, da ne bi naškodio HDZ-u u trci s komunistima. Hebrang, podsetimo, ne krije da o Rojsu misli kao o „heroju domovinskog rata koji je izmislio doktrinu obrane od tehnički snažnijeg neprijatelja, gradeći ceste duboko u neprijateljsko zaleđe“.
Sada je Rojs očigledno ponovo okrenuo list i kreće protiv volje HDZ-a u izbornu trku: listu je, kaže, sastavio zajedno s umirovljenim generalima, jedino je neizvesno da li se do poslednjeg trenutka konsultovao s haškim beguncem generalom Antom Gotovinom, kao što je pompezno najavljivao. Bilo kako bilo, na njegovoj „generalskoj listi“ našao se i Ivo Andrić Lužanski, kome je 2001. Volfgang Petrič, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, zabranio političko delovanje.
Kako statut HDZ-a propisuje da se nijedan njegov član ne može kandidovati mimo odluke stranke, očekuje se još jedno „zvučno“ izbacivanje.
ESTRADA: Veliki izborni cirkus već je počeo, iako predizborna trka zvanično počinje 5. novembra: mediji su zabeležili da je listu predao i izvesni Braco Ciganin, čiji je predizborni moto „Pokaži zube!“. U to ime je izvadio svoju veštačku vilicu i time započeo predizbornu kampanju. Na listi SDP-a kao nestranačka ličnost našao se i Mirko Filipović, najpoznatiji hrvatski gladijator, čuvena zvezda borilačkih veština (SDP je najavio da će imati oko 30 odsto nestranačkih ličnosti, ali da li su birači ove stranke očekivali baš ovakav profil?). Dobri poznavaoci prilika kažu da se po svom političkom profilu i svetonazoru Filipović više uklapa u grupni portret HDZ-a nego u SDP.
Uz gladijatorske idu i druge igre i – pesme. Na prošloj predizbrnoj kampanji Parni valjak je uspešno utirao put koaliciji SDP–HSLS, dajući joj moderan, urbano-rokerski imidž. E pa, u razočarane Račanovim učinkom spada i Parni valjak. Frontmen parnog valjka Husein Hasanefendić Hus objašnjava da je odbio basnoslovnu ponudu SDP-a da sviraju na njihovim predizbornim skupovima jer su „neka obećanja ispunili, ali mnoga nisu“.
Obećanja, obećanja… nešto je ispunjeno: basista Parnog valjka Zorislav Preksavec imenovan je za kulturnog atašea u Sloveniji, a kvalifikacija za takvu funkciju nije imao, tvrde upućeni. Kuloari kažu da je ova grupa razočarana verovatno i zato što nije dobila dozvolu za božićnje koncerte u Zagrebu.
Glavna zvezda Račanovih predizbornih priredbi biće Severina!
Ova vest je u Hrvatskoj odjeknula kao svojevrsna medijska bomba. Naime, Seve nacionale je svojevremeno izjavljivala da joj je srce pozicionirano više udesno. Hadezeovci su bili presrećni što je na grudima nosila Tuđmanovu sliku, a vrh stranke joj je skidao kapu što je generalima izražavala podršku. Da Seve bude zvezda HDZ kampanje nekako je normalno, ali da bude vedeta socijaldemokratskih predizbornih skupova iznenađujuće je čak i za okorele preofesionalce. Navodno, SDP je pristao na cenu: 20.000 evra po nastupu, deset nastupa – 200 tisuća evra, molim lepo.
Komentatorka riječkog „Novog lista“ Jelena Lovrić ne krije da je tim potezom veoma iritirana: angažovanjem Severine, SDP na svoju zastavu ističe malograđanštinu, duh palanke, mala-je-dala opciju. Pored toga, SDP je izgubio orijentaciju u vremenu i prostoru: pokazuje da ne zna u kako siromašnoj zemlji živi. Možda su u SDP-u samo hteli da se narod pred izbore malo razgali i razigra? Ali, to onda znači, misli komentatorka, da SDP nema ideju, da ne zna šta hoće. Za sada tako i izgleda predizborno ponašanje i retorika SDP-a.
OKLEVALA: Razočarani i rezignirani birači SDP-a manje brinu o pesmi i igri, a više o hlebu. Najčešće izriču optužbu da se osećaju prevarenima: Račanova koalicija nije započela suštinske reforme, nezaposlenost je velika, nije revidirana pretvorba i privatizacija, vinovnicima „pljačke stoljeća“ nije pala ni dlaka s glave, a ni ratni zločinci nisu kažnjeni. Ovo poslednje, istina, iznose samo najhrabriji, malobrojni, ali ugledni pojedinci.
Konsenzus je da je Račanovoj vladi u svim potezima nedostajalo i odlučnosti i političke volje. U intervjuu „Slobodnoj Dalmaciji“ Željka Antunović, potpredsednica SDP-a, Vlade i ministrica odbrane, kako se to ovde kaže politički korektno, odgovara pomirljivo da su svi pomalo u pravu: i oni koji kažu da su učinjeni veliki koraci i oni koji kritikuju. Ipak, ona ističe da su pošteno vladali i da je rezultat takav kakav je ipak „rezultat prosječnih hrvatskih sposobnosti“. Ona u ovom intervjuu govori da su u kritici ove vlade najglasniji ljudi koji su odgovorni za devastaciju hrvatske privrede, koji su ovoj vladi ostavili desetak milijardi neplaćenih računa i bezbroj neizvršenih zakonskih obaveza.
Posle bezbroj mlakih, oklevajućih poteza i izjava u stilu dobro-jutro-čaršijo-na-sve-četiri-strane, u jednom delu hrvatske javnosti osvežavajuće je delovala izjava ministrice Antunović „da u SDP-u vjeruju da je narod prepametan da bi na vlast vratio lopove“.
Da li je? Istraživanja javnog mnjenja kažu: mrtva trka.
Račan u bolnici
Premijer Ivica Račan podvrgnut je u ponedeljak u bolnici „Magdalena“ u Krapinskim Toplicama koronarografiji (snimanje arterija i srca), javili su nezvanično u utorak hrvatski mediji. Noć je proveo u bolnici i rezultati ispitivanja su navodno dobri. Predsednik SDP-a se u ponedeljak nije pojavio na predaji izbornih lista svoje stranke u Državnom izbornom povjerenstvu. Račanu je pozlilo u četvrtak uveče, kada je došao na sednicu rukovodstva SDP-a na kojoj su utvrđivane konačne stranačke liste socijaldemokrata na predstojećim parlamentarnim izborima. Bio je to za premijera kraj izuzetno napornog dana, kada je Hrvatsku posetio kancelar Šreder.
Navodno je te večeri Račan bio pod izuzetnim stresom i pritiskom nezadovoljnih partijskih drugova koji su izostavljeni sa liste. Sutradan rano ujutro bio je gost na radiju, imao je duel sa Sanaderom i pokazao se u dobroj formi. Posle mu je pozlilo, za vikend se odmarao, a u ponedeljak otišao u bolnicu.
Račan, kažu njegovi saradnici, ima izuzetno dugačak radni dan: nedavno je jednom novinaru zakazao intervju za ponoć.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!