„Gluva“ glasačka kutija

U blokovima za politički marketing na domaćim televizijskim kanalima odnedavno se vrti spot u kojem Dušan Mihajlović, obraćajući se gluvim i nagluvim osobama na gestovnom jeziku, poručuje hendikepiranim glasačima: „Glasajući za Liberale Srbije, vi glasate za sebe i svoje pravo“. Ovo je prvi takav „gluvi“ spot, a ova stranka jedina koja na svojoj listi ima tri mesta za predstavnike gluvih i nagluvih osoba.

CRNE OVCE: „Želimo da omogućimo osobama s oštećenim sluhom da se njihov glas čuje u parlamentu, i zato smo se obratili saveznom, republičkom i beogradskom udruženju gluvih i nagluvih da predlože svoje predstavnike. Napravili smo televizijski spot a planiramo da i dalje, u sklopu kampanje Liberala Srbije, omogućimo razumevanje licima s oštećenim sluhom – na svakoj predizbornoj tribini ili skupu biće prisutna osoba koja poznaje gestovni jezik“, govori Dragana Jovanović, portparol Liberala Srbije za „Vreme“, ističući da je osnovni cilj ostvarivanje prava lica za oštećenim sluhom. „Biće im zagarantovano jedno poslaničko mesto, a ako Bog da, imaće i dva ili tri poslanička mesta sa kojih će oni sami moći da se izbore za svoja prava.“

Ideja za „gluvi“ spot i kampanju potekla je iz same stranke i uz pomoć stručnjaka za marketing iz redova evropskih liberala, a po uzoru na političku strategiju i kampanju hrvatskih liberala. „Oko sebe smo okupili ljude koji su takođe na neki način ‘crne ovce’ (seksualne manjine, ljude s posebnim potrebama….), i sutra u parlamentu insistiraćemo na tome da se ostvaruju njihova prava, od prava na različitost do prava na zapošljavanje, školovanje i izjašnjavanje“, kaže portparol Liberala Srbije.

KljUČ ZA GLUVE: U Srbiji ima oko 30.000 osoba sa oštećenim sluhom, odnosno 100.000 gluvih i nagluvih osoba. Predstavnici ove kategorije invalida pozdravljaju akciju Liberala Srbiji ocenjujući je kao „pozitivan gest“, budući da do sada nisu imali svog predstavnika u parlamentu, vladi ili ministarstvu. „Liberali Srbije su sami ponudili saradnju, ne uslovljavajući naše predstavnike članstvom u stranci“, kaže za „Vreme“ Radoje Kujović, sekretar Saveza gluvih i nagluvih Srbije. On ističe da su oni nestranačka organizacija i da ne zastupaju interese nijedne stranke, pa tako ni Liberala Srbije.

„Ukoliko naši predstavnici uđu u parlament (mi smo dali dva kandidata), borićemo se za donošenje zakona o invalidima, zakona protiv diskriminacije invalida u okviru opšteg zakona, zakona o zapošljavanju invalida i zaštitnim radionicama i zakona o invalidnim organizacijama.“ Naročito je važno da se gestovni govor zakonski prizna kao maternji jezik. „To je nama bitno zato što bi, po donošenju tog zakona, službenici iz organa javnih službi bili u obavezi da nauče jezik znakova“, kaže Kujović uz objašnjenje da je nedavno završen kurs gestovnog govora koji su pohađali službenici državne administracije, pretežno iz MUP-a.

Dušan Mihajlović je u neposrednom (policijskom) kontaktu s narodom prepoznao potrebu da se obrati i osobama sa oštećenim sluhom; na listi Socijaldemokratije takođe postoji jedan predstavnik invalidnih lica. „Treba poći od toga da neće doći do zloupotrebe lica sa posebnim potrebama od strane političkih stranaka, jer bi im se to vratilo kao bumerang“, iskreno se nada sekretar Saveza. Radi izbegavanja manipulacije invalidima, u većini evropskih zemalja pitanje predstavnika lica s posebnim potrebama rešeno je u parlamentu po principu „ključa za manjinske grupe“.

I pored apela invalidnih lica, sama procedura glasanja još nije u potpunosti prilagođena svim kategorijama: nepokretnim licima i dalje nije omogućeno glasanje kod kuće, nisu svuda postavljene rampe da bi lica u invalidskim kolicima mogla lako da pristupe biračkom mestu i ne postoje glasački listići za slepe (omogućen im je pratilac, ali ne i tajnost glasanja). Razoračan što se političari retko obraćaju osobama sa oštećenim sluhom, Kujović kaže: „Kad je Klinton mogao dva puta da ima prevodioca za gluve u svojim predizbornim kampanjama, zašto ne bi mogli i ovi naši?“