Jedan od retkih ljudi koje prošlonedeljni kompjuterski „crv“, MyDoom, nije ugrozio jeste bivši američki predsednik Bil Klinton. Ako ste pomislili da je to zato što američka specijalna služba, zadužena da doživotno obezbeđuje bivše predsednike, poseduje neke specijalne programe za zaštitu računara, grdno se varate. Bil Klinton, predsednik SAD u vreme najvećeg buma interneta, jednostavno ne koristi kompjuter i za svog mandata poslao je ukupno dve i-mejl poruke. Jedna je bila „test“, čisto da proveri radi li to čudo, a drugu je uputio nekadašnjem astronautu a današnjem političaru Džonu Glenu. U oba slučaja asistiralo mu je osoblje, a ljudi iz njegovog okruženja bolećivo govore da bivši predsednik jednostavno nije „kompjuterski tip“.
Ako nije njihov bivši i prilično omiljeni predsednik, gotovo 60 odsto njegovih sugrađana jeste i oni su mnogo živaca potrošili na dosad najrasprostranjeniji kompjuterski virus koji, doduše, nije pravio štetu na računarima, samo je zakrčio internet saobraćaj. Kako i ne bi kada se smatra da je svaka dvanaesta poruka poslata internetom poslednjih dana sadržavala ovaj virus tj. crv, odnosno da je promet ovog virusa zauzeo 30 odsto celokupne internet razmene. Udar se osetio i 1. februara, kada su svi zaraženi kompjuteri po svetu bombardovali sajtove Majkrosofta i kompanije SCO (i još neke), sprečavajući mnoge korisnike da im pristupe.
MyDoom, prevedeno Moja propast, stizao je kao „atačment“ uz lukavo objašnjenje da se radi o odgovoru na vašu poruku koju izvesni korisnik nije mogao da primi iz nepoznatog razloga. Budući da ne znate o čemu je reč, naivno biste kliknuli da vidite kakvu ste to poruku ikada slali nekome koga i ne znate. Dovitljivi autor virusa smestio ga je u zipovani fajl, pa niste mogli znati o kakvoj se prevari radi sve dok ga ne anzipujete, odnosno dearhivirate (tj. otpakujete, za one koji uopšte ne razumeju ovu terminologiju). Ništa se na vaše oči ne bi dogodilo, sem što bi virus pokupio adrese iz vašeg adresara i otvorio „vrata“ autoru virusa da sa vašeg računara udari na MS i SCO.
Zašto napada Majkrosoft, niko ne pita, nego šta je skrivila ova druga firma (SCO)? Pa, pre izvesnog vremena oni su korisnike Linuxa, besplatnog operativnog sistema, obavestili da je izvestan deo tog softvera baziran na njihovom UNIX-u, te da to mora da se plati. Tu pretnju potkrepili su značajnom sumom pripremljenom za potrebe tužbi, ali za sada traže da se korisnici Linuxa, pre svega firme, licenciraju. Naravno da su navukli gnev, za sada, nepoznatog autora kompjuterskog crva. Koliko dugo će moći da se krije, ne zna se, tek i Majkrosoft i SCO ponudili su izdašne nagrade za „hvatanje“ inkriminisanog i tu pre svega računaju na lakomost drugih hakera koji bi mogli da ocinkare koleginicu ili kolegu.
Dakle, jeste li zapatili virus i kako možete da ga se rešite? Objašnjenje, i to na srpskom jeziku, naći ćete na www.microsoft.co.yu, kao udarnu stvar na naslovnoj strani. Ovako brza reakcija za svaku je pohvalu i govori o tome koliko je važno da najveća softverska firma na svetu ima svoje predstavništvo u SCG. Ono što im treba prigovoriti jeste da su čitavo objašnjenje napravili naprosto prevodeći ono što je objavljeno na osnovnom Majkrosoftovom sajtu bez pokušaja da makar dopišu prevode naredbi iz verzije Windows XP-a na srpskom jeziku. A onoliko su ga reklamirali pre samo pola godine.
