Izlog – mart

Džon Maksvel Kuci: Fo
Prevod: Arijana Božović
Izdavač: Paideia,
Beograd, 2003.

„Novi ljudi Evrope su oni koji veruju u nove početke, nova poglavlja, nove stranice; ja se i dalje borim sa starom pričom, nadajući se da će mi, pre nego što se završi, otkriti zašto sam mislio da je to vredno truda.“ U ovim rečima aktuelnog nobelovca Džona Maksvela Kucija krije se jezgro njegove poetike, ali i razlog zbog kojeg je Brodski svojevremeno rekao da je ovaj Južnoafrikanac „jedini koji ima pravo da piše prozu posle Beketa“.

„Fo je remek delo bez preteče i uzora. Ne možemo ga prepričati, a da time ne ozledimo njegovu misteriju. Recimo tek toliko da je pripovedač žena. Suzan Barton, brodolomnica koja na pustom ostrvu upoznaje Robinsona i njegovog nemog slugu Petka. Priču o gospodaru i sluzi Suzan prenosi engleskom piscu Fou, čije potonje književno izdajstvo nije samo metafora za surovost i gordost umetnika, koji služi nekoj višoj istini, nego i otelovljena dilema Petko–Robinzon: naše senke – da li nas vole?“, nepogrešivo je o knjizi zapisao Karlos Fuentes. A Suzan Barton: „No, šta god ja govorila, priča o ostrvu nije bila sva od dosade i čekanja. Imali smo, zar ne, i poneku misteriju?“ I za kraj, najviše što se o jednoj knjizi može reći: čitanje Foa nije gubljenje vremena.

Svetozar Tomić: Do visina Olimpa
Izdavač: Marketprint
Novi Sad, 2003.

Umetnost stripa je neke od svojih vrhunaca imala na samom početku svoje istorije. Vinzor Mek Kej je tada kreirao lik zanosnog Malog Nema i njegovu Zemlju snova, Bad Fišer svog Mata i Džefa, Džordž Mak Manus je iscrtavao dogodovštine porodice Tarana, a veliki majstor Džordž Heriman iz nedelje u nedelju opisivao ljubavne jade mačke po imenu Krejzi Ket i nepodopštine njoj nevernog miša Ignjaca. Svetozar Tomić je dve decenije nakon svog strip-bukvara Poreklo i značaj stripa napisao i Do visina Olimpa, knjigu posvećenu upravo pomenutoj četvorici strip autora, svojevrsnu strip hrestomatiju sa „remek tablama“ njegovih najvećih stvaralaca. Znalački i posvećeno Tomić upućuje u delo i poetiku Mek Keja, Fišera, Mak Manusa i Herimana, otvarajući svojom odlično opremljenom knjigom prostor u ovdašnjoj kulturnoj sredini, koja vapi za ovakvim naslovima, za konačno potvrđivanje i priznavanje „ozbiljnosti“ devete umetnosti. Nije tek tako, kako beleži Tomić u svojoj knjizi, Gertruda Štajn svake nedelje iz Amerike telefonirala u Pariz Pablu Pikasu samo da bi mu pročitala najnoviju sekvencu Herimanove „Mace Šize“, koju je ovaj obožavao. Ima tu nešto…

Franz Ferdinand: Franz Ferdinand
Izdavač: Domino, 2004.

Izgleda da je pomalo neprimećeno prošao podatak koji nam kazuje kako je – zahvaljujući talasu novih snaga – prodaja rok albuma u Velikoj Britaniji još 2003. premašila prodaju pop albuma, i to prvi put posle dvadesetak godina. To naravno nema direktne veze sa tinejdžersko-frenetičnim kvalitetom istoimenog debi albuma grupe Franz Ferdinand, ali mnogo govori o velikim očekivanjima koja muzička industrija ima od ovog sastava. Radi se o škotskoj postavi koja se delimično oslanja na lokalnu tradiciju lucidne i delikatne gitarske pop muzike koju su upražnjavali Orange Juice, Joseph K i sastavi sa nezavisne etikete Postcard pre dvadesetak godina, a čiji su današnji pravoverni nastavljači Belle and Sebastian. S druge strane, iza svega se daju naslutiti muzički obrisi Talking Headsa ili Joy Division, pa se Franz Ferdinand pojavljuju kao nešto što smo svojevremeno mislili da je nemoguće, pošto new wave nikad nije bio žanr, nego stil oblačenja i jedna uopštena ideja muzičke slobode: ipak, danas je neo new wave naša stvarnost, pošto je vreme da se osvoje nove muzičke i odevne slobode.

Mina D. Todorović: Vir svetova
Čigoja štampa, Beograd, 2003.

Nakon planetarne pomame za dogodovštinama Harija Potera i Tolkinovim epovima, Mina Todorović je napisala ovaj simpatičan roman koji po atmosferi podseća i na Hobita i na Roulingovu, ali se primećuje i balkanski i slovenski mitološki kolorit. Dva penzionisana profesora dospevaju u jedan svet sa one strane realnosti u kome obitavaju izvesni Nosati Pisovi, zatim Čarobnjaci, Patuljci, Vilenjaci, Vešci, Demoni i, podmlađeni za pola veka, kreću u avanturu, naravno na strani Dobra i, naravno, sa hepiendom. Klinci će uživati i u sočnom jeziku i u bajkolikosti priče.

Milutin Čolić: Od polarnog kruga do Hirošime
Izdavač: Art plus, Užice, 2003.

Zbirka putopisa po Norveškoj, Nemačkoj i Japanu Od polarnog kruga do Hirošime poznatog filmskog kritičara, publiciste i jednog od osnivača FEST-a Milutina Čolića predstavlja dopunjeno i prošireno izdanje knjige Maska smrti je cvet, objavljene 1982. godine. Pisani od šezdesetih do devedesetih, tekstovi se geografski kreću od Norveške, gde je Čolić za vreme Drugog svetskog rada bio u koncentracionom logoru, preko opisa nekadašnje DR Nemačke, japanskog pozorišta Kabuki i Kosova s početka osamdesetih, pri čemu su sagovornici autora i obični, anonimni ljudi i poznatije ličnosti poput japanskog reditelja Nagisa Ošime.