„Pucajte!“

Dragana Mirković,

estradna zvezda, priseća se svog učešća u umetničkom hepeningu slikarke Milice Tomić u Beču:

„Te ovacije uvek ću pamtiti. Nikada se nisam osećala većom zvezdom kao tada. Stvarno sam bila počastvovana. Bila je to Bečka nedelja festivala. Trebalo je da otpevam samo jednu pesmu, a na molbu direktora festivala to se pretvorilo u mini koncert. Milica Tomić je prisustvovala predstavljanju mog albuma u Beogradu.“

(„Politika“)

Jasmina Ana,

pisac, na pitanje da li je terorizam na Kosovu opomena iz Hilandara:

„Kosovo nema veze sa Hilandarom. Hilandar je zapalio sam Bog, kao odgovor na ono što rade popovi po Srbiji. Kipteći terorizam na Kosovu koji se iznenada strahovito uskovitlao nije ništa drugo do ono što sam navela iz Jevanđelja u svom romanu Molitva za Magdalenu. Narod je dobio Božju zapovest da se ne meša sa mnogobošcima, da ne pominje imena njihovih Bogova, da se ne kune njima, niti da im se klanja. Zapoveđeno im je da se drže Gospoda Boga svoga, da se ne žene onima koji ne priznaju jedinog Boga jer ih onda Gospod neće goniti ispred njih, nego će im oni postaviti klopke i mreže i bič leđima njihovim, i trnje očima njihovim, dok ne izginu na toj dobroj zemlji. Kao što je rekao vladika Njegoš: ‘Bog se dragi na Srbe naljuti, za velika naša sagrešenja’.“

(„Večernje novosti“)

Aleksandar Tijanić,

novi direktor Radio-televizije Srbije, o prvim koracima u toj kući:

„Bacio sam kroz prozor neki studio koji je napravljen od plastike, kao da ga je lično pravila Jelena Karleuša sa svojim grudima. Neki otisak, neka jaja, neke grudi, ne znam na šta je ličio taj studio.“

(„Balkan“)

Goran Gluhalović,

pevač OK benda, o šminkanju:

„Kada smo snimili ploču krajem 1999. godine, počeli su da nas snimaju pred nastupe na televiziji. Mi, kao mladi fazani, tek došli na televiziju, pristajali smo na to. Ali, ubrzo su počele na licu da mi izlaze crvene fleke. Počeo sam da razmišljam kako je sunđerčić kojim se tečni puder nanosi ko zna kome sve stavljan na lice pre mene. Tako da smo ubrzo prestali da pristajemo na takvo ulepšavanje. Nikad se ne šminkamo, ni na televiziji ni na nastupima, samo sredimo frizure i obrijemo se ponekad. Mislim da ne treba da se šminkamo, mi nismo neki tinejdž bendić za decu niti smo homoseksualna varijanta. Mi smo muzičari koji sviraju.“

(„Balkan“)

Vesna Šoškić,

pevačica, o friziranju u salonu Mikija Panjkovića :

„Ušla sam u 11 pre podne i sela da mi operu kosu. Međutim, dečko koji mi ju je prao toliko je umrsio da do pola sata pred ponoć još uvek nisu mogli da je raščešljaju. Nisam mogla da verujem da tako nešto može da se dogodi. Na kraju sam bila primorana da isečem te umršene pramenove… Moj advokat je podneo tužbu i sada je sve u njegovim rukama. Ne želim previše da pričam o ovome, jer se osećam kao da mu pravim reklamu koju nije zaslužio.“

(„Internacional“)

Nebojša Šofranac,

fudbalski komentator, na pauzi nastupa Seke Aleksić u podgoričkim „Verigama“, prišao je pevačici kako bi joj saopštio da ga je razočarala, a nakon toga komentarisao:

„Ne mogu da kažem da nije popunjena. Nijesu joj loše, ali su daleko od prave veličine. Moja koleginica Milena Bugarin ima mnogo veće i ljepše grudi. Sekin nastup mi se inače dopao, vrlo je provokativan, lijepo je ‘uslikala’ publiku ispod bine, ali grudi bi joj mogle biti veće. Zaustavio sam je u pauzi da joj to kažem i mislim da sam je naljutio.““

(„Svet“)

Vesna Šokčić,

pevačica, o novim trendovima u estetici:

„Čula sam da je trenutno u modi spavanje sa štapićem u ustima jer će se dama koja se odluči na takav korak probuditi sa napućenim usnama koje će takve ostati tokom celog dana.“

O slikama u toplesu:

„Ako se Lečić nije bunio kada su objavili fotke na kojima je golišav, što bi ti pravila frku. Ako ništa drugo, lepša si i zgodnija od ministra kulture!“

(„Svet“)

Bora Đorđević,

pevač, o PGP-u RTS-a i konkursu za mesto direktora:

„Konkurs za mesto direktora PGP-a još nisam video, iskren da budem. Kada bude objavljen, verovatno ću konkurisati. Apsolvirao sam, to mnogi ne znaju, organizaciju kulturno-umetničkih događaja na Akademiji, što je najuža kvalifikacija upravo za takvo radno mesto. Doduše, večiti sam apsolvent, tako da mi je, ukoliko zaista prihvatim taj položaj, to jedinstvena prilika da konačno i diplomiram… PGP je glomazan aparat, pun tehnoloških viškova i jedino može da se dovede u red krupnim rezovima. Kako bi drugačije i bilo kada većina zaposlenih tamo spada u grupu ljudi ‘topli obrok’, kojih već u jedan sat po podne nema na radnom mestu. Potrebno je biti umetnik pa usrati novi Bajagin album i ne prodati ga u dobrom tiražu. Na jednoj promociji jedan od zaposlenih, odgovornih lica, toliko se napio da je najpre popio sve zalihe viskija, a potom, kada je toga nestalo, počeo je da siluje novinarke. I sad, kako tog čoveka zadržati uprkos svim njegovim samoupravljačkim pravima? Noga u dupe – i napolje. To je jedini način. Zbog svega toga će me mnogi mrzeti, ali šta da radim.“

O daljem političkom angažmanu:

„Odlučio sam, na kraju, da sam sebe zajebavam. Svaka glupost mora da bude izvrgnuta podsmehu, bez obzira sa koje strane došla. Svi misle da mogu da budu predsednik države i selektor fudbalske reprezentacije. To nam je nacionalna karakteristika, kao što je svaki Crnogorac, u najmanju ruku, Njegoš. Zbog toga smo svojevremeno i napravili zajebanciju izborima za kralja, kada je to bilo aktuelno, pri čemu su svi kandidati imali jednu zajedničku osobinu – niko nije govorio srpski jezik. Tek kasnije sam ja na izborima za predsednika kandidovao crnca Patrika pod sloganom ‘Ima i crnjih kandidata od mene’. Jednostavno, satira ne štedi nikog. Ja sam član DSS-a, ali i kada moji budu pravili gluposti, naći će se na tapetu.“

(„Svet“)

„Dobro obavešteni izvor ‘Zone sumraka’„,

koji je želeo da ostane anoniman, o Legiji:

„Najtraženiji balkanski begunac, Milorad Luković Legija, već mesec dana nalazi se u Beogradu gde je stigao kako bi prisustvovao sahrani svoga oca Milana, i to prerušen u pravoslavnog sveštenika… Legija se nalazi u Srbiji i koliko god nas iz MUP-a ‘bombardovali’ informacijama da su mu na tragu, gotovo je izvesno da se on vratio i da se krije u blizini Beograda. Kada mu je umro otac, rešio je da pošto-poto dođe i prisustvuje sahrani, iako je znao da će mu biti postavljena zamka i da će mere obezbeđenja biti pojačane kao nikad do tada. Pošto je majstor za prerušavanje, a trenutno je zarastao u bradu i kosu, rešio je da se maskira u popa.“

Isti izvor navodi kako je došlo do toga da se Legija toliko približi Srbiji:

„On je rešio da se vrati u zemlju još kada mu je propala kombinacija i nagodba sa Haškim tribunalom.“

(„Zona sumraka“)

Otac Kiril,

monah iz Sjedinjenih Američkih Država, „koji po poslušanju provodi puno vremena u manastiru Hilandar, o nameri princa Čarlsa da se tu i zamonaši:

„Princ Čarls pao je u ono što mi zovemo ‘uninije’ – neku tešku, čemernu tugu od koje se ne vidi prolaz do Boga, a svet deluje preteće i tužno. Pričao je ljudima u manastiru da mu je dosta svetovnog života i da na Svetoj gori provodi najlepše trenutke koje je ikada spoznao u svom životu, od detinjstva pod ‘staklenim zvonom’ do života koji je proveo tako da se više nalazio na stranicama tabloida nego sam sa sobom u miru.

Pre neke dve godine stidljivo je počeo da se raspituje o mogućnosti da, kako je to nazivao, ‘produbi svoj angažman u manastiru’, da bi pre nekih godinu dana, u jeku skandala oko knjige koja je napisana o njemu, jasno izrazio svoju želju da do kraja života ostane u Hilandaru, odnosno, da se u ovom ‘raju na zemlji’ zamonaši. Ja bih voleo da vidim njegov postrig, a verujem da je tako i sa ostalom bratijom, jer je u pitanju topao, radoznao čovek velikog srca, a takvi su najdraži i Bogu i ljudima.“

Marko Dimitrijević,

istoričar, obrazlaže tu mogućnost:

„Takav postupak izazvao bi daleko manju krizu nego što biste to mogli i pomisliti. Naime, Čarls već ima punoletnog sina Filipa koji bi mogao da postane novi kralj. Potom, Čarlsova majka Elizabeta je veoma čvrste telesne građe i dobrog zdravlja i lako bi se moglo desiti da u dugovečnosti dostigne svoju pokojnu kraljicu majku koja je živela preko sto godina. Tako bi nakon njene smrti princ Čarls mogao da zauzme svoje mesto na tronu tek u dubokoj starosti. Na kraju, imidž princa Čarlsa je, po mišljenju mnogih, mnogo okrnjen navodima o njegovoj navodnoj umešanosti u pogibiju princeze Dajane, ali i drugim brojnim skandalima. Zato bi za njega verovatno bilo najbolje da se povuče na neko mirno mesto.“

(„Zona sumraka“)

Tanja Vojtehovski–Stevanov,

voditeljka i PR TV Pink, odgovara na pitanje šta bi uradila kada bi joj neko poklonio jare:

„Stvarno ne znam… Znam samo da ne pripadam onoj grupi ljudi koji bi obili keramičke pločice u kupatilu da im jare ne klizi.“

(„Blic news“)