Dve nedelje svrbi me levi dlan: očekujem povišicu na poslu, ali svrab je prejak za tako nešto, i stvarno, pre desetak dana preko e-maila dobijem poruku, Mega lutrijski međunarodni koncern tj. njegov Visoki komesarijat za premije čestita mi na glavnom dobitku koji treba da podignem tada i tad! U bubnju (koji je sam po sebi za Ginisa) beše 300 miliona e-mail adresa, sve zaposleni, potcenjeni ljudi kao i ja, Fortuna se nasmešila meni, dobijam 750.000 dolara, ostali dobijaju ko trotinet ko dupli CD, ja pak ako samo hoću idem i dalje, u ekstramegasuper izvlačenju moja bi premija mogla da se udvostruči… U Americi sam svojevremeno, kao i svi drugi, dobio desetine pisama i lažnih časopisa gde je na naslovnoj strani pisalo kako je Ljubomir Živkov dobio milion dolara, tamošnji darodavci traže od srećnog dobitnika da im pošalje dolar i po za poštarinu jer treba da mu preporučenom poštom pošalju upitnik… Ovi moji iz Mega lutrije ne traže ništa, samo mole da ne kokodačem naokolo šta sam dobio, pa razumem ih, kad je u pitanju milion i po dolara ljudi su spremni na sve, da zakonskim putem uzmu moje ime i prezime ne bi li pre mene podigli premiju, drugo, delićem nagrage mogli bi podmititi silesiju hakera, postmastera, e-mail administratora da od ovako čiste pobede kakva je moja naprave problem, da izmene kodove, pasvorde, šta ti ja znam, reketaši bi mi odmah seli na grbu, bio bih sigurno i otet a Mega Lutrija ucenjena da kidnaperima isplati celu moju premiju plus pedeset hiljada evra za troškove moga transporta, smeštaja i ishrane.
Držao sam jezik za zubima i pitao se koliko je mojih poznanika dobilo istovetnu poslanicu sa najverovatnije istim dobitkom i prihvatilo zavet ćutanja, da, trebalo je da prepišem neke nizove brojeva koji su ključ moje buduće sreće i da ih pošaljem na naznačenu e-mail adresu, čoveče, jedna greška u kucanju i ostajem u doživotnom siromaštvu, u jednoj od konfidentalnih poruka dobio sam brojeve telefona i broj faksa mojih dobrotvora, napišem kako nagrada dolazi u prave ruke i u pravi čas, ohrabrim ih da me zovu na mobilni kad god im se prohte, da ne lupaju glavu o časovnim zonama ni o mojim ukućanima… Faksiram im sve to, kupim još jednu bateriju za mobilni, prođu tri dana, tajac, zvaće Muhamed vas, kupim halo karticu od 300 dinara (pozivni broj države nije mi bio poznat i nisam znao koliko bi razgovor mogao da košta), moram razvejati sumnju koja je počela podlo da me nagriza, odem do govornice, dobijem vezu, hi, Ljubomir is speaking, lottery winner for this millennium, I am from Belgrade, as you know… Javio se očito portir ili sequrity guard koji još ne zna kome ide premija, may I speak to Richard, please, Ričard beše agent zadužen za mene, hold on, please, holdiram ja, impulsi idu kao ludi, imam još 80 dinara da se osvedočim u verodostojnost premije, evo napokon Ričarda, predstavim se opet svojom punom titulom svetskog prvaka, Ričard mi deluje nekako nedovoljno oduševljen što ga lično ja zovem, pitam ga je li primio faks od mene… Faks?… Nije primio, (engleski mu je još gori nego moj, ali nema mesta trijumfalizmu), kako nije primio, imam raport da je page 1 sent ok, ne radi im, kaže, faks, da vam nije nestalo papira počinjem ja da prokuvavam, ali kartica pisnu trired i veza se prekide. Zbogom milioni, zbogom trista dinara, bog dao, bog uzeo, dva dana potom stiže mi poruka od Mega Lutrije, congratulation, sve je overeno, proknjiženo i skockano, treba da im pošaljem 1500 evra za to što će se do svečanog uručenja starati o mom novcu…
Nedelju dana docnije, pobeđujem u još dva isto planetarna izvlačenja, winning notificatons samo sevaju kroz inbox, dobio sam 75 miliona evra, sve verodostojno, from Desk of Vice President, zbogom Ričarde, zbogom pokvareni faksu, treći mi nude devetsto četrdeset pet miliona evra i trideset četiri centa, nabrajaju koji su sve kontinenti učestvovali u izvlačenju, a svi su učestvovali, laska mi što predstavljam Evropu i naravno Srbiju, ali je posle razgovora sa Richardom nešto u meni puklo, uzeću naravno novac ako su ovi ozbiljni, ali kako vreme odmiče sve manje maštam o planetarnoj premiji, tu nema nikakve moje zasluge, osim što imam e-mail adresu, mnogo bi mi draža bila nagrada „Braća Karić“, jeste manja, ali je domaća, mora da se zasluži i isplata nije ni pod kakvim znakom pitanja… Za novinarstvo mi sigurno neće dati, ali mislim da imaju nagradu za dobro srce, za humanost bez granica, tu sam sigurno u najužem krugu: kritičar rasizma, borac protiv nasilja u porodici, školi, obdaništu, jaslicama, zakleti protivnik netrpeljivosti – mrzim netolerantne ljude, sve bih ih pobio! Umesto što čitam poruke o milionima koji će mi tobož stići iz međunarodne zajednice bolje da sročim besedu ako dobijem Karića nagradu: „Poštovani gospodine Bogoljube, draga i poštovana gospođo Milanka, iako je Srbija zemlja dobrih ljudi, radujem se što je moja dobrota primećena i što je, kako da kažem, parafirana, zahvaljujem vama i vašoj braći odnosno deverima i snajama, blagosiljam članove žirija koji bi baš zbog dodele nagrade meni i sami trebalo da dobiju nagradu za dobrotu, ne znam odakle ovolika dobrota u meni, ali baš kad pomislim da je na vrhuncu, to se svetosavlje još uveća, stalno se u mome egu i super-egu ta moja dobrota, ta moja plemenitost i požrtvovanost prepliću sa trima sestrama iz naše narodne riznice, sa Ljubavlju, Verom i Nadom, hteo sam novčani deo nagrade u celosti poklonim Sigurnoj ženskoj kući, ali shvatam da bi to bio prekor i vama i žiriju: da ste mislili kako novac treba da pripadne Sigurnoj kući, vi biste ga sami dodelili toj ustanovi! Daću im 50 hiljada dinara, to je petina mog honorara za popis raseljenih lica, ostatak ću zadržati kao uspomenu na sve vas i na ovaj veličanstveni trenutak, još jednom i još jednom: hvala, hvala!“
Avaj, nagrada za dobrotu pripala smenjenoj komesarki za izbeglice, zašto svi nagrađujete one kojima je dobročinjenje u opisu radnog mesta, zašto ne nagrađujete nas od kojih niko ne očekuje da budemo nice! Kofi Anan uze mirno Nobelovu nagradu za mir, kao da mu borba za mir nije već plaćena i kao da je uopšte imao uspeha u toj borbi, sad ovo sa komesarkom, žalac zavisti i zloće oslabio je, međutim, čim je lauretkinja počela da zahvaljuje za nagradu, iz glave je nabrajala sve što sam imao u konceptu – uzela mi reč iz usta, što će reći da je nagrada dospela u prave ruke.
