Međuvreme

Izveštaj

Predsedniku udruženja Exita Dušanu Kovačeviću i generalnom menadžeru Bojanu Boškoviću 7. juna određen je pritvor u trajanju od 30 dana zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, falsifikovali službene isprave i na taj način oštetili organizaciju za oko dvanaest miliona dinara. Istražni sudija Okružnog suda u Novom Sadu Zlata Rodić objasnila je da su osumnjičeni organizovali prodaju ulaznica za Exit 2003″ a da pri tom nisu uplatili svu sumu od prodatih ulaznica na račun organizacije, već da su napravili lažne izveštaje o broju prodatih karata i ostvarenim prihodima. Pritvor je određen kako bi se sprečila mogućnost da utiču na svedoke ili unište dokaze. Bošković je sutradan po hapšenju započeo štrajk glađu, a organizatori Exita su najavili da festival neće biti održan, „jer je politički blokiran“, ukoliko glavni ljudi ne budu pušteni. Savetnik ministra za kulturu Bora Đorđević izjavio je za novosadski „Dnevnik“ da ako je neko uhapsio članove Exita iz političkih razloga onda je on (Đorđević) „politički slepac“. Predsednički kandidat Dragan Maršićanin rekao je da se o malverzacijama vezanim za Exit govori već dugo i da je dobro da se stvari u vezi s tim raščiste. On je dodao da je vrlo važno da se omogući dalji rad na organizaciji festivala omiljenog među mladima Srbije. Savez organizacija kompozitora Srbije takođe je optužio organizatore Exita da su utajili šest miliona dinara na ime autorskih prava. Omilj Glišić, zastupnik SOKOJ-a, rekao je da polovinu tog novca potražuju inostrana društva za zaštitu autorskih prava.

Plantaža

U ataru sela Mala Krsna kod Smedereva, nekoliko kilometara od glavnog puta za Požarevac, nedavno je otkrivena plantaža s koje su službeni organi“skinuli“ 2770 kg prinosa marihuane. Parcela većim delom pripada zakupcu njive Mlađanu Smiljkoviću (37) iz Male Krsne. Policija je protiv Smiljkovića podnela prijavu, a – u nemogućnosti da skoro tri tone ubrane marihuane uskladište i čuvaju, kako se to obično čini do pravosnažnosti presude – pripadnici smederevske policije su po nalogu istražnog sudije Okružnog suda u Požarevcu i državnog javnog tužioca posekli deo biljaka na parceli i spalili na licu mesta. Kako saznaje „Blic“, osumnjičeni Smiljković tvrdi da je reč o samonikloj biljci i da u njenom uzgajanju nije imao nikakvog udela. Podršku mu pružaju i meštani koji tvrde da konoplja „da l’ indijska, da l’ ova naša“ niče na skoro svim njivama u ataru ovoga sela, a najkonkretniji je bio Radiša Petrović, koji je priznao da i u njegovoj njivi raste konoplja, uz objašnjenje „mi je zovemo težina“ (kao i običnu konoplju, od koje se nekada pravilo „težano“ platno).

Odšteta

Udovice Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, Tatjana Spasojević i Maja Luković, zatražile su od države odštetu, jer im nije dostavljeno rešenje o rušenju nekoliko stambeno-poslovnih zgrada, zbog čega nisu imale pravo na žalbu, piše „Blic“. Tržni centar, kuće Spasojevića i Lukovića i ono što se u njima nalazilo, a uništeno je u akciji Sablja, vredno je, tvrde udovice, 600 miliona dinara. Kompletno opremljen kafić sa tehničkim uređajima, akvarijumom, foteljama, poker-aparatima, kamerama i druge stvari u Spasojevićevom tržnom centru procenjene su na 55 miliona dinara. Vrednost stvari u kući Spasojevića procenjena je na 50 miliona dinara, a u tu cifru uračunata je vrednost mašina za pranje i sušenje veša, kotlarnica, bojler za toplu vodu zapremine hiljadu litara, teretana, mala kuhinja, soba za masažu, kupatilo, tuš-kabina, staklena bašta sa retkim biljkama… Ukupan račun zaokružili su zid visok sedam metara koji je opasavao olimpijski bazen s mozaikom od retkog okeanskog kamenja, garniture za sedenje, podzemna garaža za šest automobila i 10.000 evra vredan sistem za dojavu požara. Jedno od pitanja koja se nameću posle tužbe udovica vođa zemunskog klana jeste da li će građani Srbije morati da plate ceh od 600 miliona dinara kao nadoknadu štete za porušene objekte. Kako advokat Slobodan Šoškić objašnjava, to bi bilo moguće jedino u slučaju da drugostepena odluka bude u korist udovica. Ako su u međuvremenu dobile rešenje, a nisu se žalile u predviđenim rokovima – građani mogu biti mirni.

Kućepazitelji

U Beogradu je nedavno otvorena prva privatna komunalna služba Hauzmajstor. Momci u plavo-žutim kombinezonima i patikama dolaze u kombijima po pozivu ili po ugovoru o godišnjem održavanju stana, zgrade ili poslovnog objekta i pružaju sve vrste vodovodnih, električarskih, stolarskih i ostalih usluga. Svi su visokokvalifikovani, većina njih su poliglote i, što je za ovdašnje prilike neuobičajeno, poštuju određene standarde – ne zadržavaju se duže nego što je to potrebno (što će reći, nema više rakijice za majstora), iza njih ne ostaje lom, ispostavljaju detaljan račun, ne uzimaju bakšiš, a garancija na uslugu je – doživotna.

Kampanja

Centar modernih veština odlučio je da doprinese tekućoj predsedničkoj kampanji i podstakne javnost da u što većem broju izađe na izbore 13. juna. Uz finansijsku podršku Norveške narodne pomoći, ova nevladina organizacija započinje kampanju „Gde izlaziš u nedelju?“. Ciljna grupa akcije su mladi ljudi, posebno oni koji bi trebalo prvi put da glasaju. Akcenat kampanje stavljen je na štampani materijal (leci, bedževi, majice…) u tiražu od 120.000 komada, a snimljeno je i nekoliko promotivnih TV i radio spotova u kojima se kao promoteri pojavljuju neke od trenutno najpopularnijih ličnosti – Stefan Kapičić, Jelena Stupljanin, Nenad Stoimenović, Anđelija Vujović, Bane Sanšajn i drugi.

Projekcija

Cene na malo u maju ove godine veće su za 8,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a troškovi života uvećani su za 10,1 odsto, rekao je prošlog petka pomoćnik direktora Zavoda za statistiku SCG Dragi Stojiljković. Majske cene veće su u odnosu na aprilske za jedan odsto: „Rast cena poljoprivrednih proizvoda najviše je uticao na rast troškova života, koji su u maju ove godine bili viši za 1,5 odsto nego prošlog meseca, ili 10,1 odsto u odnosu na maj 2003. godine.“ Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić najavio je da će biti uvedene vancarinske mere zaštite za uvozne proizvode i objasnio da se radi o proizvodima za koje se nesumnjivo može utvrditi da nelojalno konkurišu domaćoj proizvodnji. „Svi domaći proizvodi koji su kvalitetni i konkurentni biće zaštićeni vancarinskim merama zaštite, a efekti tih mera će se osetiti tek za nekoliko meseci“, rekao je prilikom obilaska jednog od skladišta gde se carini roba široke potrošnje koja stiže iz Kine i Turske. Isto će biti i sa proizvodima od kože i obuće, ali i s drugim proizvodima za koje se oceni da se preterano uvoze i zbog kojih imamo rast spoljnotrgovinskog deficita, rekao je Dinkić. Po guverneru NBS Radovanu Jelašiću, Srbija je veoma zadužena zemlja – ali nužno je dalje zaduživanje ako se želi izbeći dužnička kriza. Trenutni dug od 11,6 milijardi dolara jednak je prihodu od četvorogodišnjeg izvoza. „Iako je Srbija zadužena zemlja, servisiranje duga neće biti problematično do 2007. godine“, rekao je Jelašić. „Problem servisiranja duga neće postojati ni posle 2007. godine ako se do kraja decenije obezbedi godišnji rast bruto društvenog proizvoda od pet odsto i prosečan rast izvoza od 15 odsto.“ Vrednost spoljnog duga 31. decembra 2003. godine bila je za 270 miliona dolara manja nego krajem 2002. Prema zvaničnim podacima, domaća industrijska proizvodnja veća je u odnosu na april 2003. godine za 6,6 odsto. Zamenik direktora Zavoda za statistiku Dragi Stojiljković rekao je i da je rast industrijske proizvodnje u aprilu ove godine veći za 3,9 odsto u odnosu na prosečnu mesečnu proizvodnju u 2003. godini.

Diskriminacija

Ministar za dijasporu Vojislav Vukčević predložio je da bi državljanima SCG koji žive u inostranstvu trebalo ponuditi da odsluženje vojnog roka otkupe prilogom budžetu Ministarstva odbrane. Koliko bi otkup iznosio nije rečeno, ali je teorijska mogućnost da se tako nešto učini izazvala mnogobrojne reakcije. Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava mišljenja je da bi ta mogućnost regrute koji ovde stanuju dovela u podređen položaj u odnosu na njihove vršnjake koji imaju sreću da žive na nekom lepšem mestu. „Postavlja se pitanje zašto to pravo imaju samo lica iz dijaspore, zašto to pravo ne bi imala i domaća lica. Čini mi se da varijanta koja se sada predlaže stvara neravnopravnost građana, što ne bi bilo u krajnjoj liniji u skladu sa Ustavnom poveljom SCG ni sa Ustavom Srbije.“ Ideja da se „dug otadžbini“ može regulisati novcem a ne devetomesečnim fizičkim prisustvom u nekoj od kasarni, ili trinaestomesečnim neplaćenim radom u nekoj od državnih institucija nije nova: sličan predlog je bio u opticaju i pre dvadeset godina, ali je ubrzo stavljen ad akta zbog očigledne diskriminacije, jer bi na taj način oni koji novca imaju bili u povlašćenom položaju u odnosu na one koji ga nemaju. Sada se materijalna sposobnost regruta i ne pominje, već je samo važno gde ko živi i kakve pogodnosti zahvaljujući tome može uživati. Ratko Bubalo iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju iz Novog Sada ustvrdio je da ovakva komercijalizacija uživanja ljudskih prava ne može da bude legitimna: „Izlaz je u profesionalizaciji vojske i ukidanju obaveznog vojnog roka.“ Boban Stojanović iz organizacije „Žene u crnom“ kaže da ideja da se novac stečen otkupom vojnog roka usmerava u modernizaciju vojske SCG predstavlja nastavak institucionalizovane militarizacije društva: „Nas kao antimilitarističku grupu interesuje da se vojska potpuno ukine, pa je naša ideja bila da ako oni mogu da otkupe vojni rok, možemo i mi ili, kako ministar predlaže, da im se ukine vojni rok.“