Milica Crnobrnja
From the Music Box
Remont
Umetnica Milica Crnobrnja, dvostruka dobitnica nagrade za intimni, mali format „Ljubica Cuca Sokić“, koja se svake godine na smotri radova studenata Likovne akademije dodeljuje najboljima u ovoj kategoriji, izložila je radove u galeriji Remont u Beogradu. To je serija slika, klavira-muzičkih kutija koji su slikani, veženi, kolažirani, na industrijskim materijalima. Video rad From the Music Box projektuje se na jednom od tih „klavira“.
Priča o plastičnoj lutkici-balerini, kojoj umetnica daje mogućnost izlaska iz kockastog sveta satena i ogledala i nudi prolazak kroz svoja proživljena iskustva i realizovane umetničke radove, predstavlja zanimljiv čin introspekcije i pokušaj pružanja odgovora na pitanja: ima li potrebe za promenom i traženjem udobnijeg okvira za funkcionisanje od postojećeg? Nisu li sigurnost i spokoj čoveka, baš kao i figure u ukrasnoj muzičkoj kutiji, vezani za neki mehanizam? Jedan od mogućih odgovora je da je ambijent, iako surov i neadekvatan, zapravo jedini odgovarajuć za skladan rad i život.
Svetlana Spasić-Glid
Ručak u Atini – Ručak u Beogradu
Kulturni centar Beograda
Svetlana Spasić-Glid predstavlja najnovije radove nastale u periodu od 2000. do 2004. Tematsko opredeljenje ove umetnice i dalje je pejzaž, koji je sada tretiran na nov način i ogleda se u drugačijem tretmanu materijalnog predloška. Najnoviji radovi su nastali od papira, ručno pravljenog od biljaka koje je umetnica poslednjih godina skupljala na različitim lokacijama – od Atine i Krita do Beograda. Lični i doživljeni, imaginarni i željeni, realni i irealni prostori predstavljaju opsesivno traganje umetnice u njenom umetničkom iskazu. Reč je o izmeštanju jednog dalekog prostora i njegovog pozicioniranja u novi, bliži prostor da bi se dobili predeli koje sanjamo i kada smo budni. Kolažiranje i uplitanje ličnih prostora u mrežu proživljenih iskustava proizvelo je tanane papirne strukture.
Radovi Svetlane Spasić-Glid grupisani su u četiri ciklusa: ekvivalenti – koji tematizuju odnos iskustva jednog prostora prema drugom, snovi – tematizuju prostor između dve realnosti, porodica – emotivni život, i majka–kćerka – međusobni odnos iskustvenog i doživljavanog.
„U svim društvima dom je daleko više od fizičke strukture. On je mesto (pro)življenog odnosa, posebno onih srodstava i seksualnosti, idealizovani centar emocionalnog života, te ključna veza u odnosima između materijalne kulture i društvenosti, konkretni marker društvenog položaja i statusa. Danas domovi za mnoge žene ne znače nužno mesto opsesivnih društvenih odnosa i kućnih poslova, već naprotiv arenu lične ispunjenosti i sigurnosti, utemeljenu u emocionalnim odnosima sa partnerom i decom…“, zabeležila je Jasmina Čubrilo u katalogu ove izložbe.
Svatlana Spasić-Glid diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1995. na odseku za slikarstvo, u klasi prof. Momčila Antonovića. Magistrirala je na istom fakultetu 1997. Član je ULUS-a od 1996. Na Fakultetu lepih umetnosti u Atini, kao stipendista Vlade Grčke, usavršavala je slikarstvo 1999/2000.
Biljana Đurđević
Salon muzeja savremene umetnosti
U Salonu Muzeja savremene umetnosti imali smo priliku da vidimo samostalnu izložbu slika beogradske umetnice Biljane Đurđević. Izloženo je šest slika na platnu uglavnom velikog formata od kojih su skoro sve nastale u poslednjih godinu dana, osim već izlagane slike Poslednji dani Deda Mraza iz 2001, i ovom prilikom se premijerno izlažu.
U poslednjih nekoliko godina ova slikarka skrenula je na sebe pažnju međunarodne umetničke javnosti svojom specifičnom slikarskom artikulacijom osećanja pretnje, nasilja i nemoći. U centru pažnje njenih slika je telo i oblici telesne ekspozicije u prostoru ekstremnih rešenja. U svom novom ciklusu Biljanu Đurđević posebno okupiraju modusi gledanja i manipulisanja ostarelim telom i stanje koje se može odrediti kao „pasaž između živog i umrlog“, ili pre između ne-živog i ne-umrlog. Utemeljeno na uzorima iz umetnosti renesanse i baroka (Karavađo, Leonardo, Hals, Rembrant i dr.), slikarstvo ove umetnice jedinstven je spoj viđenja savremenih tema kroz klasičnu slikarsku percepciju i egzekuciju, sa izuzetnim osećajem za detalj. Kroz provokativan dijalog sa akademskim i realističkim likovnim idiomima, Biljana Đurđević upućuje na ideološki podtekst nasilnog patrijarhalnog poretka koji nas okružuje.
Kustos ove izložbe je bila Branislava Anđelković-Dimitrijević.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
