Hvala vam što ste članovi Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, hvala vam što postojite. Veliko hvala i za vreme kada niste postojali, traženicima ste baš svojim nepostojanjem produžili živovanje u slobodi, neka je bilo šest meseci, puta četiri generala, to su dve godine, dakle, i kad niste postojali kao Savet, državi ste bili od koristi, sad je pred vama zadatak možda još teži – da ne izaberete predsednika i da na taj način za otadžbinu i njene ponajbolje sinove kupite još vremena.
Hvala gospodinu Ljajiću što je član Saveta, hvala mu što postoji i hvala mu što nipošto ne bi voleo da on bude predsednik Saveta. Većina javnosti, tako se g. Ljajić izrazio, protivi se da generali budu isporučeni tuđinskom sudu, hvala ministru što poštuje raspoloženje tj. neraspoloženje većine, hvala mu na ideji da funkcija predsednika bude rotirajuća, to jeste najpravednije! Ako Nacionalni savet slovi za problematično izvozno preduzeće čiji su rukovodioci u trajnoj nelagodi i strahu (ne zaboravimo Pavkovićevu besu da će osveta stići svakog ko isporuči narodne heroje), ako Predsednik treba da uđe u istoriju kao vazal Tribunala, dajte da tog predsednika oslobodimo pritiska, dajmo i njemu status sličan zaštićenom svedoku: ako neko mora da saziva sednice, da sastavlja dnevni red, da li članovi Saveta moraju baš da znaju ko ih je sazvao?! Ako se streljačkom vodu daje i jedan manevarski metak kako bi svaki vojnik mogao gajiti nadu da on nije pucao u na smrt osuđenog, zašto takvu utehu i nadu ne pružimo članovima Saveta: eto, ljudi, u Savetu ste, nemate kud, ali za svakog od vas postoji nada da neće biti predsednik, da je on taj koji u cevi ima ćorak… Ako neko i bude predsednik, ima načina da se to ne raščuje, pa i više od toga, može se urediti da budete predsednik a da ni vi toga niste bolno i stalno svesni!
Naše je javno mnjenje vazda gladno nečeg ličnog („Vuk prodao Pavkovića zato što je ovaj obezbedio helikopterski podvoz atentatorima u Budvi“), ali javnosti baš zato valja uskratiti svaki personalni podatak! Zato: dragi budući predsedniče, ili pre predsednici, spavaj(te) mirno, to što sudba donosi samo je uloga koja se igra pod maskom… Kad stavi onu kukuljicu na glavu dželat kaže: ovo nisam ja, ovo je produžena ruka kralja, suda, Svete inkvizicije, i zaista, ni rulja koja je dolazila na performanse ni istorija nisu beležile ime omčonoše koji je radio za dnevnicu i zdravstveno osiguranje, ako je uopšte bio u stalnom radnom odnosu.
Samo još da zahvalim Crnogorcima i Vuku, pa da se bacim na pisanje Statuta Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom (jedna građanka napisala Ustav, mogu ja valjda ubogi Statut!).
Dragi Crnogorci, hvala vam što postojite, hvala vam što ste ušli u Savet iako predstavljate republiku koja s Hagom lično nema ništa, hvala vam što ni vi nećete da se prihvatite predsednikovanja, premda će Statut možda biti takav da ćete za platu koju primate morati malo i da se isprsite.
Vuče Draškoviću, hvala ti što postojiš i što si ušao u Savet za saradnju s
Tribunalom, hvala ti što nećeš da budeš predsednik (paradoksalno, svečanije mi je kad govorim ti nego vi, to mi je ostalo iz titoizma, kad su ne samo pioniri nego pre njih i čitave divizije a docnije i članovi CK onako muzikalno slagali glasove – „Druže Tito, mi ti se kunemo“), elem, druže Vuče, hvala ti na onoj dosetki da se traže generali a ne ambasadori te da se ti tu nemaš rašta petljati, hvala ti za tvoju stamenost glede predsedničkog mesta, mada i tebi moram reći da će Statut tražiti i od tebe da neko vreme budeš na čelu te po mnogima izdajničke udruge.
Ovo ako se malo dotera može da bude preambula, idemo na paragrafe.
1. Nacionalni savet za saradnju s Haškim tribunalom privremeni je, vanustavni (možda i protivustavni) organ stvoren da olakša i ubrza saradnju SCG s Tribunalom.
2. Nacionalni savet ima pravo i dužnost da saradnju s Hagom uspori pa i onemogući ako većina članova zaključi da Tribunal zahteva nešto što može naškoditi interesu države, interesima traženika ili pak interesima samih članova Saveta.
4. Savet odlučuje samo ako su svi članovi prisutni.
5. Savetom rukovodi rotirajući predsednik.
6. Predsednik Saveta određuje se tajnim žrebom u Centralnom kompjuteru.
7. Predsednik Saveta menja se svakih 48 sati.
8. Predsednik iz Centralnog kompjutera dobija e-mail sa obaveštenjem o početku svoga mandata.
9. Identitet predsednika državna je tajna za čije je odavanje predviđena zatvorska kazna od 2 do 8 godina.
10. Ukoliko u 48 sati mandata predsednik ushtedne da sazove sednicu Saveta on to čini tako što šalje e-mail članovima Saveta: potonji ne znaju ko im je pisao jer se kao sender pojavljuje prosto „Predsednik“.
11. Sednicama Saveta predsedava član koji poslednji stigne.
12. Ukoliko ne dođu svi članovi, Savet se nakon 90 minuta čekanja u miru razilazi.
13. Svaki član Saveta ostavlja svoj blanko potpis na čuvanje u Centralnom kompjuteru.
14. U slučaju da se Savet sastane i donese odluku, na tu odluku Kompjuter unosi potpis člana koga žreb u taj mah izabere – niko ne zna čiji potpis odlazi u Savet ministara i dalji pravni promet.
15. Članovi Saveta ministara, vlade ili drugog državnog organa koji dođu u posed tajnog dokumenta obavezni su da čuvaju tajnu sve dok i poslednji član Saveta ne ode Bogu na istinu.
