Skupština Srbije postaće kružok u kojem će predsednik Marković sa grupom entuzijasta poput vestalki čuvati vatricu parlamentarnog života: u pradavna vremena poslanici su radosno i redovno odlazili u Skupštinu, ondašnji SPS pokazao se kao prirodno i takoreći neiscrpno nalazište kvoruma – kad god uključiš Drugi program tamo Bata, Dača, Bidža, Raka, Dragani Tomići…
A sad! Deputati iščezavaju čim podignu dnevnice i putne troškove, sednice se prekidaju, odgađaju… Tome se doskočilo tako što je kvorum sa polovine skresan na trećinu, ali se, avaj, ispostavilo da je teško okupiti a još teže zadržati i tu trećinu, i ta šaka (neću reći jada, pazim ja!) koja se na prvoj prozivci kojekako odazove ne odsedi u skupštinskim klupama ni skraćeno radno vreme…
Ideja da se Skupština svede na tvrdo jezgro potiče od građana koji su došli na otvorena vrata i oduševili se salom, kako je lepa, kako je lepa, šta vam najviše ide na živce, pitao je ljubazni domaćin, poslanici koji ne dolaze ili koji na naše oči napuštaju sednicu, i mene to kraj sve moje dobrohotnosti izvodi iz takta… Osetivši da su na istom valu, gosti predsedniku Skupštine ostaviše u amanet da ne otkazuje više nijednu sednicu makar u sali sedeo jedan jedini poslanik: tome koji je došao predsednik neka daje i oduzima reč, ali parlament ne sme da stane, zar nismo učili da visoke peći nisu gašene ni tokom Drugog svetskog rata?
Rečeno, učinjeno. Predsedavajući je narodni apel preneo poslanicima, poslanici su ushićeni što je i stanovništvo sito kvoruma kao sredstva prljave političke borbe (da nije ovo pleonazam: prljava politička borba?! nema veze): Đorđe Mamula iz DSS-a veli da je kvorum relikt starih vremena, poslanici treba da su na terenu, u prisnom kontaktu sa narodom, a u Skupštinu ko dođe dođe, ko ne dođe – daleko mu lepa kuća.
Stanari lepe kuće, radikali, ne bi, dabogme, da se kvorum još više skreše, jer će tako biti potkresana i junačka krila na kojima oni odleću i svako malo prekidaju sednice. Radikali bi, kao što im samo ime veli, da preteruju: ili da sa idolom na prsima napuštaju salu i prekidaju sednice, ili, naoborot, da budu u sali, ali da onda stalno uzimaju reč te da nemilosrdno ponavljaju svoje dve do tri mantre. Đorđije ima i za to lek. Ako predsedavajući opomene zajapurenog govornika da mu je vreme isteklo a ovaj nastavi da melje, predsedavajući u taj mah pritiska dugme koje gasi ton na RTS-u, tako besednika lišava milionskog auditorijuma i prepušta ga pažnji njegovih partijskih drugova i nepažnji malobrojnih poslanika iz suparničkih stranaka (koji su se neobazrivo i predugo zadržali u skupštinskoj sali!).
Zoran Anđelković predlaže da se pod Skupštinom ubuduće podrazumeva ne puka i kako se ispostavilo mrska sala, nego da se skupštinsko zdanje celo tretira kao Skupština: a se pozdraviš sa obezbeđenjem, ti si u Skupštini, da li si u nečijem kabinetu, toaletu (kao Bakarec kad se krio sa misterioznim diskom!) ili si u restoranu društvene ishrane – svejedno je.
&
Dakle.
&
1. Sednica Skupštine Srbije (u daljem tekstu: Sednica) održaće se ako u salu uđe jedan ili više poslanika.
2. Sednica kojoj prisustvuje (samim tim i predsedava) jedan poslanik završava se:
a) kad predsedavajući ugasi svetlo;
b) kad pritiskom na dugme sam sebi oduzme reč ili si izrekne meru udaljavanja iz sale.
3. U slučaju izostanka predsedavajućeg zasedanje preuzima i vodi najstariji poslanik.
4. Ukoliko najstariji poslanik nije u sali Sednicu vodi najstariji prisutni poslanik.
5. Ako kvorum čine dvojica (dvoje) poslanika koji su rođeni istog dana, sednicom predsedava onaj čije prezime po azbuci ranije dolazi na red.
6. Sednicom na koju je došao jedan poslanik predsedava taj poslanik bez obzira na uzrast.
7. Reč na sednici daje i oduzima predsedavajući.
8. Predsedavajući daje reč i sebi, strogo pri tom vodeći računa da ne premaši Poslovnikom određenu vremensku kvotu.
9. Poslanik koji kroči u skupštinsku zgradu ima pravo i dužnost da primi dnevnicu. Ukoliko nije zalazio u salu, dužan je da blagajnici pokaže račun iz skupštinskog restorana tj. kopiju računa ukoliko ga je neko častio.
&
Tako kvorum polako i sigurno odlazi u ropotarnicu istorije, potreban je samo kad se donose zakoni, ali ako se s njegovom zloupotrebom bude nastavilo, ako pukim nedolaženjem na sednice neka partija bude prepreka donošenju važnih akata, kvorum i u izglasavanju zakona može biti i te kako zaobiđen! Načelo kako mi pravnici kažemo kvalifikovane većine moraće da ustukne pred načelom motivisane manjine čija je poslednja, eshatološka konsekvenca uporni, zagriženi pojedinac.
&
Dakle.
&
10. Ustav Srbije donosi Skupština Srbije prostom većinom glasova prisutnih poslanika.
11. Ako Skupštinom predsedava jedini prisutni poslanik, Ustav usvojen na njegov predlog nosi njegov potpis i biva uknjižen pod njegovim ličnim imenom.
12. Ustav Srbije stupa na snagu objavljivanjem u Sl. listu.
13. Ukoliko u interegnumu donošenja ustava i objavljivanja u Sl. listu drugi poslanik ili grupa poslanika takođe donesu ustav ili više ustava, svi ustavi dospevaju pred Trgovinski sud koji u roku ne dužem od sedam dana donosi pravosnažnu presudu.
14. Odluku Trgovinskog suda Skupština Srbije može preinačiti ukoliko su ispunjeni uslovi iz tačke 1. ovog Poslovnika.
