Rende
Išmail je ilustrovana novela nastala kao plod saradnje Aleksandra Zografa i Vladimira Arsenijevića. Inicijalna kapisla za projekat bio je Zografov crtež iz kog se izrodila Arsenijevićeva priča koju je potom ilustrovao Zograf. Arsenijevićeva naracija dodatno je potpomognuta kreativnim učešćem Borivoja Radakovića i Svebora Midžića.
Prateći život i rad fiktivnog konceptualnog umetnika I. J. – Išmaila kroz svedočanstva ljudi oko njega – njegove porodice, teoretičara umetnosti, potpunih stranaca – ovaj roman smešten u 1979. godinu nastoji da mapira i razotkrije odnose i veze između beogradske umetničke scene šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka (beogradska konceptuala) i novog talasa s početka osamdesetih.
Narator romana je Išmailov nećak, tinejdžer koji bi hteo da bude panker ali mu baš i ne ide (svira u jednočlanom pank-sastavu Gliste i nosi majicu Pankrta koju je sam napravio). On s majkom ide na sahranu ujaka koji je odavno napustio njihove živote i koga se seća samo kroz maglu, ali i prema kome oseća čudnu bliskost. Kroz njegove napore da sazna više o svom ujaku i njegovom životu, pred nama se odmotava čudna priča o životu i smrti jednog umetnika/o odnosima umetnosti i društva.
Promocija romana Išmail održaće se u Centru za kulturnu dekontaminaciju u sredu 6.10.2004. sa početkom u 19 sati.
„Bauvelt“
Poslednji, septembarski broj berlinskog arhitektonskog nedeljnika „Bauvelt“ (36/2004) posvećen je Beogradu.
Pored teksta urednika „Bauvelta“ Felixa Zwocha „Destinacija Beograd“ i teksta Ljiljane Blagojević (koja je kao gost i priredila ovaj broj) o Novom Beogradu, objavljeni su i tekstovi urbanih planera MiodragaVujoševića i Miloša Bobića, arhitekte Srđana Jovanovića Weissa, umetnika Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića, Georga Scholhammera i dramaturga Filipa Vujoševića. U prilogu su objavljeni prikazi knjiga Modernizam u Srbiji (Blagojević) i Vodič kroz modernu arhitekturu Beograda (Milašinović-Marić).
Nova drama
Radio Beograd 2, program kulture, pokreće Festival nove srpske drame s ciljem da prati, podstiče i utiče na pozorišnu produkciju Srbije tako što će afirmisati drame i predstave koje se bave strukturnim i estetskim istraživanjima problema kao rezultata nagomilanih društvenih protivurečnosti čiji se uzroci nalaze u prošlosti i prepoznaju u sadašnjosti. Savremena drama i pozorište imaju obavezu da otkrivaju, tumače, otvaraju, pokreću, polemišu i definišu umetnički izraz ka osvešćivanju prošlosti i sadašnjosti i pokreću nove i odgovorne korake pojedinca i društva, u budućnosti.
Festival će se održavati svakog prvog vikenda u mesecu tokom čitave pozorišne sezone u Beogradskom dramskom pozorištu, a moguće je da uđe i u druga pozorišta Srbije. „Krunu“ festivala predstavljaće Nedelja najboljih predstava, sa nagradama najboljim ostvarenjima i posebnom nagradom najboljem piscu.