U krošnji stare lipe ždral je našao stenogram sastanka guvernera Svete zemlje sa našijencima. Rukopis se doima nekompletnim, lisica traga za stranicom koju je severoistočni vetar odneo brzinom od šest kilometara na sat, dotad budimo zadovoljni dokumentom koji nam je priroda, uprkos talasu vlažnog vazduha, domaćinski sačuvala
H.J.P.: Dobar dan, dobri lju…
V.K.: Nemojte da dobardanišete dok naša braća dole sede u mraku…
B.T.: Uključite struju našima pa da sednemo…
H.J.P.: Ne uključujem to ja…
V.K.: Gadno ste se uskopistili, e pa, i mi smo – nema struje, nema razgovora!
B.T.: Nema posluženja ni zakuske dok tamo u zamrzivačima truli…
V.K. (koji je iznenađujuće hitro obukao kaput i stavio šal, ali se vratio): Poslednji put vam kažem, ljudski i čovečanski – uključite struju…
H.J.P.: Trebalo bi da razgovaramo o nestalim licima…
V.K.: Čim saniramo nestanak struje, dolaze na red istoimena lica, to možemo natenane, možemo posle i da sednemo…
H.J.P.: Struja nije sečena nijednoj nacionalnoj grupi, nego onima koji nisu platili…
B.T.: Platiće svi kad budu stali na zdravu nogu, Srbi će platiti i za druge manjine ako ove budu kuburile…
H.J.P.: Bi li država pokrila deo duga, a jedan deo mi kao međunarodna…
V.K.: Uključite struju, smesta, nemojte da nas zamajavate!
B.T.: Čujete šta vam se govori!
H.J.P.: Mi Danci volimo kad je toplo u kući, ali to mora da se pla…
B.T.: Platiće se, ali struja mora biti uključena koliko danas…
H.J.P.: Znam da je Srbija već sprečila humanitarnu katastrofu koja je pretila poslanicima, ministrima, pa i vama dvojici, znam kolike izdatke imate za nabavku novih automobila…
V.K.: To je naša stvar, vaše je da ljudima date struju, nije ta struja danska, ni međunarodne zajednice nego srpska…
H.J.P.: I srpska struja mora da se plati…
B.T.: Mora, ali ne može unapred!
H.J.P.: Nije unapred. Oni duguju…
V.K.: Ne mogu Srbi da duguju, Srbi su ti kojima se duguje, pre vas, za vreme vas, a daće Bog i posle vas!…
B.T.: Dobro, de, kletve ovde ne pomažu mnogo, čovek će sad okrenuti koga treba dole, evo može sa našeg stabilnog, i reći da puste struju…
H.J.P.: Ja nisam dispečer, ja ne mogu…
V.K.: Ako niste vlasni da vratite Srbima ono što je njihovo, onda nemamo o čemu da razgova…
B.T.: Bravo! Thank you for your time, mister Petersen! Hajdemo odavde…
V.K. (zalupivši vrata): Prvi put smo nastupili ovako jedinstveno…
B.T.: I rezultati nisu izostali!
V.K.: Rezultati su iznad mojih najsmelijih očekivanja! Ako Vladeka i Raduljko budu isto ovako složni u svojstvu hroničara ovog istorijskog događaja, ugled naših partija koje su nekada bile jedno porašće…
B.T.: Prijatno si me iznenadio, jeste tvoj prirodni ambijent mirovna konferencija u Versaju, ali si se izvrsno snašao iako je ovo strogo lokalno i prizemno…
V.K.: I ti si briljirao, pregovarao si kao pravi rodoljub, da je Milošević mogao da nas vidi bio bi ponosan!
B.T.: Šteta što ovako vrsni pregovori nisu urodili baš nikakvim plodom za ljude dole…
V.K.: Šteta, i ja sam se tokom pregovora baš uživeo, iskreno sam poželeo da dobiju struju, mada je jasno da od toga nema ništa…
B.T.: Od neizmirenog duga napravismo istorijsku nepravdu! A zašto? Zato što smo bili složni! Daj da te zagrlim…
V.K.: Nemoj, još kašljem…
B.T.: To ti je od liturgije u Patrijaršiji, tamo si nazebao, e sad zamisli da si tako prehlađen, a nemaš struje…
V.K.: Ne mogu ni da zamislim, zato me baš i ushićuje ta moja empatija, živim u toplom, a toliko saosećam sa braćom… I toliko im pomažem…
B.T.; I ja! Čak i kad hoću da učinim nešto za Partiju ili za sebe, uvek proistekne neko opšte dobro!!!
V.K.: Znam o čemu govoriš! Isto je sa mnom! Zakleo sam se da me vlast neće promeniti, ali me je promenila i to nabolje, toliko da se pređašnjeg sebe nejasno i nekako nerado sećam.
B.T.: I ja kad sam govorio o kohabitaciji nisam u nju baš ne znam koliko verovao, međutim je mnogo prijatnija nego što sam očekivao…
V.K.: I nužna je! Shvatamo da su protiv nas i međunarodna zajednica…
B.T.: I ovo naše nezahvalno i zavidljivo stanovništvo…
V.K.: Koje se ne meri sa stanovništvom nerazvijenih zemalja nego bi da ima plate kao elita…
B. T.: I meni je to odvratno, ali šta da se…
V.K.: Ništa.
B.T.: Niš…
V.K.: Ni…
