Specijalno za „Vreme“ iz Dablina
„Ni metka, ni unce“ – najnoviji je grafit na ulicama Belfasta koji jasno pokazuju odgovor IRA na optužbe za nedavnu pljačku, najveću ikad dosad. U njihovom saopštenju, osim što odbijaju da predaju oružje zbog netačnih optužbi, stoji da su irska i britanska vlada napravile haos od mirovnog procesa i da potcenjuju ozbiljnost situacije. A situacija je prilično zategnuta. Početkom decembra pregovori oko zajedničke vlasti protestanata i katolika nisu bili uspešni, a pljačka 38.000.000 evra iz Severne banke, uoči Božića, samo je dolila ulje na vatru.
Iako bez dokaza i ijednog hapšenja, šef policije Severne Irske prvi je optužio IRA, a zatim se oglašavaju i Toni Bler i premijer Republike Irske Berti Ahern sa istim zaključkom, dodatno okrivljujući i parlamentarnu stranku, političko krilo IRA Šin Fejn, da je navodno znala da se pljačka priprema. Kao razlog za sumnju navode činjenicu da tako široku operaciju sa poznavanjem terena može izvesti samo IRA, koja je okrivljena za slične krađe prošle godine, ali takođe bez dokaza.
Tok i način najveće pljačke gotovine u Severnoj Irskoj jesu takvi da ih ne bi osmislili ni svi scenaristi Holivuda.
LAŽNI POLICAJCI: Na nedeljno veče 19. decembra lopovi prerušeni u policajce zvonili su na vrata bankarskog službenika da bi mu preneli tužnu vest o smrti rođake u saobraćajnoj nesreći. Kada su sebi otvorili put, vezali su ukućane, a uperinim pištoljem pripretili bankaru da će mu pobiti članove porodice ako ne postupi po naređenjima. To su isto uradili i njegovom šefu. Radeći po uputstvima bande i u strahu za svoje najbliže, dvojica službenika su se u ponedeljak kao i obično pojavila na poslu. U toku dana jedan od njih je izneo torbu sa milion funti i predao je nepoznatom čoveku na autobuskoj stanici. Na kraju radnog vremena otvorili su sef i odneli ostalih 25.000.000 funti pored zgrade Severne banke, gde se nalazi smeće. Obezbeđenje je gledalo na monitoru kako beli kombi kupi otpatke ne znajući da, umesto kancelarijskog đubreta, odlaze milioni. Kombi je otišao u nepoznatom pravcu i – tako je završena profesionalno organizovana krađa a da zapravo niko od bande nije ni kročio u prostorije Severne banke u Belfastu. U 11 sati uveče, taoci su pušteni i policija je obaveštena, ali kasno da nađe bilo kakav trag. (Ne sumnjajte da se knjiga već piše a u toku su i pregovori za film)
Menadžeri banke pokušavaju da obezvrede ukradeni novac, ali to čine traljavo. Prvo su dali pogrešne serijske brojeve, sada pokušavaju da povuku sav svoj novac sa žigom banke i da naprave nove, ali proces je spor i košta ih novih 10.000.000 evra.
Spekulacije hrvatske štampe da je u pljačku umešan izvesni Toni Kaskarino, saborac Ante Gotovine, ne mogu se naći u izveštajima irskih medija. Policija je već iznela svoje mišljenje a Međunarodna posmatračka komisija trebalo bi da zvanično preda sledeće nedelje izveštaj o pljački, mada ishod neće nikog iznenaditi jer su i članovi komisije optužili Irsku republikansku armiju.
BEZ NOVIH NEMIRA: IRA je u zvaničnom saopštenju otvoreno rekla da je na rubu živaca zbog lažnih optužbi, pa se neminovno postavlja pitanje hoće li biti novih nemira. Lideri Šin Fejna kažu da to nije namera IRA, a i mnogi stručnjaci smatraju da bi to bio pogrešan potez, jer nakon Njujorka niko više nije tolerantan prema nasilju pod bilo kakvom „zastavom“. Ali, postoji još nešto. Sedamdesetih godina ova paramilitarna organizacija raspala se na Provizornu, koja je i izdala saopštenje, i Pravu IRA.
Provizorna IRA je 1997. objavila prestanak oružanih dejstava, toga se pridržavala i sve vreme bila u bliskom kontaktu sa svojim političkim krilom, strankom Šin Fejn.
Prava IRA (Real IRA) deluje samostalno, a njeni članovi se terete za postavljanje bombe u Omahu 1998, kada je poginulo 29 osoba i još nerođeni blizanci. Provizorna IRA se ogradila od masakra.
Najnovije pljačke i skorašnji skandal gde su tri člana IRA, osuđena zbog formiranja gerilskog kampa u Kolumbiji smanjili su simpatije javnosti, mada okruzi na severu još uvek predstavljaju čvrsto uporište IRA. Istorija je pokazala da su ponašanje Britanaca i nepravedne optužbe uvek izazivali gerilske akcije. Belfast je nakon Krvave nedelje 1972. godine stalno bio pod detonacijama, osamdesetih su na redu bile odmazde zbog umrlih štrajkača glađu, devedesetih zbog neravnopravnog tretiranja republikanaca u pregovorima.
Ovoga puta kao da niko ne veruje u obnavljanje nasilja. Narodu je dosta bombi i žrtava, do sada skoro 3000, a primetna je i veća briga za ekonomska nego za pitanja granica.
REPUBLIKANCI I UNIONISTI: Šin Fejn je neizbežni faktor pregovora. To je sveirska partija, jasno republikanski orijentisana, sa ciljem „jedno ostrvo, jedna država i oslobađanje od britanske krune“. Na čelu se nalazi bivši član IRA Geri Adams koji se trudi da program ostvari parlamentarnim putem. Ova partija ima članove u četiri parlamenta: u parlamentu Republike Irske, Evropskom, Severne Irske i Vestminsteru. U poslednjem ne učestvuje, ali se u tamošnjoj kancelariji vijori irska zastava. Geri Adams je u kontaktu sa IRA i veruje da ona nije umešana. Irski premijer mu ne veruje, takođe ni britanska vlada, koja preti da će ukinuti finansiranje stranke zbog umešanosti u pljačku.
Tu je i najjača stranka protestanata, Unionisti, koja koristi gužvu i kritikuje svoje glavne oponente. Unionisti smatraju da je Šin Fejn van zakona, a rugaju se saopštenjima IRA, koja su tradicionalno potpisana sa „P. O’Nil“, govoreći da P znači – Pinokio.
Koliko su u ovakvoj atmosferi moguće obnova raspuštene Skupštine Severne Irske i zajednička vlada republikanaca i Unionista, teško je predvideti. Sporazum Veliki petak 1998. doneo je veliku nadu u mirovni proces, osnovana je Skupština, ali se i ona raspustila pre dve godine zbog nezadovoljstva Unionista razoružanjem IRA.
Najviše će svakako patiti obični građani. Belfast će ostati podeljen grad, gde se tačno zna ko je protestant a ko katolik, samo po adresi, gde će oranžisti marširati slaveći pobedu protestantskog kralja, a katolici slaveći svog svetog Patrika i obeležavajući žrtve Krvave nedelje. Trećinsko katoličko stanovništvo žali se na diskriminaciju na poslu, u školi. Protestanti se pozivaju na učestale pogibije policajaca. Na pljačku se ipak niko od njih mnogo ne osvrće – nije da se baš nekom srce cepa zbog opelješene banke.
Decembar 2003 – 14 bandita, prerušeni u radnike na putu, oteli kamion sa 3.300.000 komada cigareta;
Maj 2004 – dok su im radnici Makro marketa bili taoci, kradljivci natovarili na traktor robu u vrednosti od 7.500.000 evra;
Oktobar 2004 – iz presretnutog blindiranog vozila ukradeno 500.000 funti;
Decembar 2004 – Iz Severne banke u Belfastu ukradeno 26.200.000 funti.
Sve krađe su se desile na teritoriji Severne Irske a počinioci nisu pronađeni.