Borba za tržište

Međunarodni salon automobila, lider među sajmovima ove vrste u regionu jugoistočne Evrope, biće održan od 25. marta do 3. aprila u Beogradu. Zvanično je ovogodišnji salon automobila 43. po redu, ali ima tradiciju dugu 67 godina. Zato razgovar sa direktorom Beogradskog sajma Anđelkom Trpkovićem počinjemo pitanjem: Možete li reći nešto o istoriji ovog salona na Beogradskom sajmu?

ANĐELKO TRPKOVIĆ: Prvi Salon automobila održan je od 5. do 15. marta 1938. godine sa težnjom da postane međunarodni Salon automobila, na taj način je Beograd svrstan u kategoriju gradova koji organizuju sajmove ovog tipa. I kada pričamo o istoriji Beogradskog sajma, Beogradski sajam je, dakle, u svojoj prvoj godini postojanja uspeo da napravi međunarodnu izložbu automobila.

Ono što je veoma važno u istoriji sajma jeste činjenica da je Udruženje proizvođača drumskih vozila SFRJ 1956. godine postalo član međunarondog biroa proizvođača automobila.

Nastavljač ovog međunarodnog udruženja je asocijacija OICA, koja daje licencu za održavanje međunarodno priznatih izložbi.

„VREME„: Šta za Beogradski sajam znači ta licenca?

Ta licenca konkretno znači da smo u kategoriji dvadeset tri grada u svetu koji organizuju međunarodne sajmove automobila. Svake godine utvrdi se precizan kalendar dešavanja koji se potom pošalje svim prizvođačima motornih vozila u svetu. Oni tada tačno znaju kada se održava međunarodno priznati sajam automobila. Pored ovih sajmova koje organizuje OICA kao nosliac te licence, postoje i drugi međunarodni sajmovi automobila, ali su oni obično vezani za neki poseban segment u automobilskoj industriji.

Šta donosi beogradski salon koji se održava samo petnaest dana posle jedne od najvećih manifestacija ovog tipa u svetu – Salona automobila u Ženevi?

Ono što je sigurno jeste da ćemo ove godine na Beogradskom sajmu videti više od 600 izlagača iz 35 zemalja, na prostoru od 36.000 kvadratnih metara. Znači, reč je o zaista ozbiljanom i velikom sajmu. Interesantno je da ćemo ove godine na sajmu imati 57 nacionalnih premijera, od kojih 15 dolazi odmah posle svoje svetske premijere u Ženevi.

Imeđu ostalog, najavljen je i „pinifarina ferari rosa„.

Jeste, to je jedan od najznačajnijih modela koji će biti predstavljen na ovogodišnjem sajmu automobila. Pored svih vozila koja su komercijalna i koja ćemo imati prilike da vidimo na ulicama, postoji model za koji ne verujem da će tako brzo stići na beogradski asfalt, a to je upravo „pinifarina ferari rosa“, napravljen specijalno za Salon automobila u Ženevi kako bi se obeležio jubilej (70 godina postojanja). Veliki ekskluzivitet ovogodišnjeg Salona automobila je i to što će ovo biti prvi put da Pinifarina izlaže van Pariza i Ženeve, odnosno prvi put će izlagati van stvarno velikih sajmova.

S obzirom na trenutnu eknomsku i političku situaciju u državnoj zajednici SCG, koji je interes velikih automobilskih kuća da se pojave na Salonu u Beogradu?

Ako bi se na Salon gledalo kao na organizaciju marketinškog nastupa, imate dve mogućnosti: jedna je da se pozicionirate u odnosu na konkurenciju i pokažete da vladate delom tržišta, da pokažete da ste dominantni na tržištu ili napadač na lidersku poziciju, ali ono što je mnogo bitnije jeste direktan komercijalni interes koji možete da ostvarite. Što znači, tržište Srbije i Crne Gore u ovom trenutku prodaje nešto preko 20.000 novih automobila godišnje i ako se uzme jednostavno poređenje sa, recimo, Hrvatskom, gde se godišnje proda više od 90.000 novih vozila, lako je odrediti koji je potencijal našeg tržišta. Najznačajniji razlog zbog koga velike svetske kuće ozbiljno pristupaju beogradskom salonu upravo je činjenica da će u dogledno vreme na tržištu Srbije i Crne Gore sigurno biti moguće prodati više od 100.000 novih vozila godišnje. Dakle, u ovom trenutku nije reč samo o borbi za prestiž i mogućnošću da se pokaže ko može bolje sajamski da nastupi već je u pitanju borba za tržište. Da biste kupili neki automobil, prvo morate da ga poželite. Mislim da se ovih godina aktivno radi na buđenju želje za kupovinom novog automobila a da će promene, ekonomske, političke i sve druge, doprineti da postanemo onakvo tržište kakvo je i zacrtano u planovima. Jer, tržište SCG predstavlja jedino tržište u Evropi koje ima mogućnost da dramatično poraste, sva ostala tržišta su prilično ujednačena, i već dugi niz godina unazad sa njima se prodaje ujednačeni broj vozila.

Trenutna politika Beogradskog sajma, planovi za budućnost…

Sajam ima jednu ambiciju a to je da dobije i regionalni značaj. Mi u ovom trenutku verujemo da je zona našeg uticaja otprilike 400 km oko Beograda. U toj zoni, posmatrajući gabarite tog tržišta, mi moramo da stvorimo nove međunarodne sajmove, da razvijemo postojeće i učvrstimo one koji su već međunarodno priznati. Kada se posmatra kalendar izložbi Beogradskog sajma, mi organizujemo 31 manifestaciju godišnje, od toga pet izuzetno značajnih međunarodnih izložbi. Pre svega, Sajam automobila, Sajam građevine, Sajam tehnike, Sajam nameštaja i Sajam knjiga. Najveći napredak beleži Sajam turizma i verujem da će već sledeće godine ući u kategoriju velikih sajmova. Naravno, nije pitanje veličine sajma ono što je najvažnije. Najvažnije je pitanje uticaja i mi verujemo da su Sajam građevine i Sajam tehnike daleko najuticajniji sajmovi u jugoistočnoj Evropi, i to je ono što mi hoćemo da postignemo: da Beogradski sajam bude centar za organizovanje manifestacija u Jugoistočnoj Evropi, naročito kada je reč o organizovanju specijalizovanih sajmova.

Kakva su vaša očekivanja za ovu godinu?

Konkretno od Salona automobila planiramo 200.000 prodatih karata, odnosno posetilaca, a verujemo da će ove godine Beogradski sajam posetiti više od 1.500.000 posetilaca, što je u odnosu na prošlu godinu rast posete od blizu 15 odsto. Sajam je uspešan onda kada su zadovoljni i izlagači i posetioci, i ako mi kao organizatori uspemo da udovoljimo i jednima i drugima, uspeh je zagarantovan.

Pitanje za kraj se samo nameće. Koji je vaš lični favorit među automobilima koji će biti izloženi pod kupolama Sajma?

Postoje dve vrste automobila – oni koje sanjamo i oni koje vozimo. Što se tiče ove prve kategorije, iako nisam ljubitelj terenskih automobila, odlučio bih se za Nisanov model „murano“, prvi put prisutan na našem tržištu, koji je specifično terensko vozilo napravljeno za grad, i karakteristikama i dizajnom sjajno se uklapa u urbani ambijent. A kada bih birao vozilo koje bih kupio, sigurno bi to bila „tojota korola“.