"Kada strani investitor ulaže, bitno mu je da ima pravnu sigurnost koju može da ostvari samo ukoliko se država pobrinula da zaštiti vlasništvo, što može da uradi ako je ono registrovano i jasno definisano. A to je naš zadatak", kaže za "Vreme" Zoran Krejović, direktor Centra za katastar nepokretnosti Beograd Republičkog geodetskog zavoda
Katastar nepokretnosti ustrojen je na samo petnaest odsto teritorije Beograda, uključujući i prigradske opštine poput Lazarevca, Mladenovca ili Grocke. Do ovog trenutka potpuno je završena najmanja beogradska opština Savski venac, najveći deo Novog Beograda i Stara Rakovica. Međutim, u Centru za katastar nepokretnosti Beograd kažu da su optimisti i da će kompletna teritorija Beograda sa 175 katastarskih opština, i površine više od 320.000 hektara, biti uneta u katastar nepokretnosti do 2010. godine.
Na mapi Srbije rezultati su znatno bolji – katastrom je obuhvaćeno je 57 odsto teritorije. Krejović kaže da taj posao u Beogradu ide znatno teže zbog tradicije vođenja dvojnih evidencija nepokretnosti: katastar zemljišta zakonom je uveden 1928. godine, a zemljišno-knjižni zakoni doneti su dve godine kasnije i njima je predviđeno da se evidencija vlasništva vodi u zemljišnim knjigama. One su u upotrebi uglavnom u Vojvodini i Beogradu, a u ostalim regionima Srbije katastar zemljišta ostao je jedina evidencija parcela. Katastar nepokretnosti predstavlja objedinjenu evidenciju nepokretnosti u zemljišnim knjigama koje se vode u sudovima i katastru zemljišta koji se vodi u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ). Na teritorijama gde postoji samo katastar zemljišta bilo je jednostavno prebaciti evidenciju u katastar nepokretnosti, dok je „slaganje“ dve evidencije mukotrpan posao, tvrdi Krejović.
Do 2000. godine u katastar nepokretnosti uneto je – od ukupno 4529 katastarskih opština u Srbiji – svega 417, dok je u decembru 2004. godine taj broj iznosio 2970. Ipak, Krejović kaže da i dalje postoje teritorije Beograda gde na zvaničnim planovima umesto zgrada stoje učitana kukuruzna polja i livade, kao što je slučaj sa delovima Mirijeva i Zemuna.
BUGARSKI SCENARIO: Plan da se katastar nepokretnosti Beograda završi do 2010. godine biće ostvaren pomoću kredita Svetske banke, koji je odobren prošle godine. Od ukupno 30 miliona dolara namenjenih sređivanju i kompletiranju katastarske dokumentacije Srbije, deset miliona otišlo je Centru za katastar nepokretnosti Beograd. Prilikom potpisivanja ugovora sa Svetskom bankom, ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanović rekao je da je u pitanju beskamatni kredit sa počekom od deset i rokom otplate od 20 godina, kojim će biti uknjiženo oko milion parcela u 46 gradova Srbije. Zemlje u regionu koje su nešto pre nas prolazile kroz istu fazu tranzicije takođe su dobijale kredite za modernizaciju katastra; međutim, nisu ih sve iskoristile. U Bugarskoj je taj kredit propao jer nije postojala dobra organizacija i spremnost da se novac iskoristi na pravi način, pa je Svetska banka jednostavno prekinula finansiranje. Krejović smatra da je Srbija u prednosti jer kao jedna od poslednjih država u regionu u ovom poslu ima uvid u negativna iskustva ostalih koje su lutale. On kaže da je i u našem slučaju za svaku tranšu kredita potreban projekat realizacije – na šta će novac tačno biti potrošen – i dodaje da je rukovodstvo RGZ-a spremno ušlo u projekat organizacije katastra te da ne postoji opasnost od „bugarskog scenarija“ jer su u okviru RGZ-a već formirani tim za realizaciju projekta i projektni centar. Takođe, prema analizi postojećeg stanja katastra Srbije koju je izradio tim eksperata Svetske banke, Srbija je dobila pozitivne ocene za Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti. Međutim, kredit i novac koji Vlada Srbije izdvaja iz budžeta nisu dovoljni RGZ-u jer uređenje katastra nije osnovna delatnost ove institucije a veliki deo zaposlenih u Zavodu radi povremeno ili privremeno zbog povećanog obima posla. Iako su proteklih godina više puta pominjane i donacije za sređivanje katastra, Krejović kaže da one nikada ne stižu kao keš već u vidu edukacije zaposlenih ili kroz opremu. Nedavno je norveška vlada poklonila izuzetno vredan skener-centar, u kojem će se planovi iz analognog konvertovati u digitalni oblik.
CRVENI PLANOVI: Kancelariji Centra za katastar nepokretnosti Beograd tokom 2002. građani su podneli oko 29.000 zahteva, 2003. oko 50.000 i 2004. oko 76.000 zahteva. Uglavnom traže uverenje da imaju ili nemaju nepokretnost, kopiju plana nepokretnosti ili prijavljuju divlju gradnju. Objekat može da bude uknjižen ukoliko postoji sva validna dokumentacija: ugovor o kupoprodaju, potvrda da su izmirene sve obaveze koje proističu iz tog ugovora – da je sve plaćeno, građevinska i upotrebna dozvola. Sa ta četiri dokumenta vrši se upis u katastar nepokretnosti ili, ukoliko ne postoji katastar, vrši se upis u zemljišne knjige. „Na našem planu nelegalne objekte označavamo crvenom bojom, a kada se legalizuju postanu crni“, kaže Krejović. Ipak, broj crvenih objekata i dalje je nemoguće izbrojati, jer je u toku velike akcije legalizacije divlje gradnje koja je završena 13. novembra 2003. odlučeno da zbog prevelikog broja zahteva za legalizaciju, overu geodetskog snimka koja se radi u RGZ-u nije neophodno priložiti uz zahtev. Data je mogućnost da se overa obavi kasnije, tako da u Centar i dalje dolaze građani zbog istog posla. Ipak, u nekim opštinama legalizacija je u potpunosti završena, a u drugim, kao što su Grocka i Kaluđerica, taj proces će trajati još godinama, pre svega zbog nedovoljnog broja zaposlenih na tim poslovima. „Mnogi građani“, kaže Krejović, „nisu prijavili divlju gradnju jer nemaju poverenja u državu, nemaju novca, pružaju otpor ili su nemotivisani jer imaju gde da žive, kredit im ne treba, pa neće da uknjiže nekretninu. Da bi se stanje na papiru dovelo u faktičko stanje kakvo je na terenu, treba da motivišemo građane da prijave divlju gradnju. Da li ćemo imati ažurnu evidenciju katastra, ne zavisi od geodeta već od građana.“ On smatra da su za legalizaciju nekretnine građani motivisani zbog mogućnosti upisa hipoteke radi dobijanja kredita i prodaje nepokretnosti koja ima znatno višu cenu ukoliko je uknjižena – ali da to ipak nije dovoljno: „Nedostaje akcija Ministarstva finansija, koje bi moglo da nametne obaveze vlasnicima ilegalne gradnje u vidu većeg poreza. Na taj način Ministarstvo bi nateralo građane da objekte legalizuju, a ujedno bi povećalo budžet.“
U Švedskoj i drugim uređenim zemljama postoje centralizovani sistemi administracije zemljišta gde se podaci iz katastra nalaze u centralnom računaru i neprestano su ažurirani posredstvom interneta; na mreži građani dolaze do svih potrebnih dokumenata. Za RGZ to je za sada samo daleko i primamljivo rešenje koje će možda i postati stvarnost oko 2010. godine kada bude završen katastar nepokretnosti. U toku ove godine radiće se na izradi katastra opština Vračar i Savski venac. „Stari grad smo radili pet godina, mučili smo se i mnogo toga menjali, sada bi verovatno taj posao završili za godinu dana“, objašnjava Krejović.
Prosečan građanin, a ni mnogi geodeti, ne zna u koju instituciju treba da ode da bi izvršio registraciju vlasništva, tvrdi Zoran Krejović, direktor Centra za katastar nepokretnosti Beograd. Centar se nalazi u Ulici cara Dušana br. 1 i ima osam službi za katastar nepokretnosti, koje obuhvataju svih deset gradskih i sedam prigradskih opština. Služba koja se nalazi u Ulici 27. marta pokriva Palilulu, Savski venac, Stari grad, Vračar, Čukaricu, Rakovicu, Zvezdaru i Voždovac, a Služba za katastar nepokretnosti Zemun pokriva i Zemun i Novi Beograd. Svoje službe imaju i opštine Sopot, Barajevo, Obrenovac, Grocka, Lazarevac i Mladenovac.
Poslove koji se tiču upisa vlasništva građani mogu da završe u Republičkom geodetskom zavodu. Ukoliko na teritoriji gde se nalazi nekretnina nije ustrojen katastar nepokretnosti, vlasništvo se nakon prijave u RZG-u upisuje u zemljišne knjige koje se vode u sudu. Na taj način ostvaruju se prava vezana za podizanje hipoteke radi dobijanja kredita.
Prvi propisi koji se odnose na katastar doneti su krajem 1855. godine. Predvideli su osnovne geodetske radove: prikupljanje podataka o parcelama i njihovim vlasnicima kao i izradu geodetskih planova i njihovih kopija u različitim razmerama. Ti propisi važili su samo za severni deo zemlje, dok je prvi zakon o katastru zemljišta, koji se odnosio na celu teritoriju, donet 1928. godine. Tokom 1930. i 1931. godine nastaju i zakoni o zemljišnoj knjizi koja je trebalo da prati katastar zemljišta, ali je ta praksa ustanovljena na svega trećini teritorije. Nakon Drugog svetskog rata katastru se ne pridaje gotovo nikakav značaj; Uredbom o katastru iz 1953. godine napravljen je pomak, s planom snimanja svih nesnimljenih područja Jugoslavije u narednih pet godina. Od 1965. katastar zemljišta se smatra osnovnom evidencijom o zemljištu i objektima. Zemljišne knjige, nastale po uzoru na nemačko-austrijski sistem vođenja svojinske evidencije o nepokretnostima, oslanjale su se na katastar zemljišta koji ima karakter faktičke evidencije. Tokom Drugog svetskog rata zakoni doneti pre 6. aprila 1941. godine prestali su da važe, a novi propisi koji regulišu zemljišnu knjigu nikada nisu doneti. Danas zemljišnih knjiga ima u oko 800 katastarskih opština a, kako se radi na ustrojavanju katastra nepokretnosti, sve ih je manje. U delovima Srbije gde nisu uvedene zemljišne knjige – uglavnom onim koji su bili pod turskom upravom – postoji tapijski sistem evidencije nepokretnosti. Tek 1929. godine, donošenjem Zakona o izdavanju tapija stvorena je knjiga tapija, i obaveza upisivanja u registar.
Još su 1929. godine geodeti zagovarali jedinstveno vođenje katastra zemljišta i zemljišne knjige koja je, kao i tapija, postajala sve neažurnija zbog slobodne volje vlasnika da nepokretnost evidentira ili ne. O objedinjavanju evidencija više se govorilo od 1976. godine, ali su republike SFRJ pojedinačne zakone kojima je uveden katastar nepokretnosti donele tek u periodu od 1984. do 1988. godine.
Katastar nepokretnosti kroz zakone i u upotrebu ulazi osamdesetih godina prošlog veka. On predstavlja bazu podataka koja se sastoji od alfanumerike i grafike. Alfanumerika sadrži podatke o nepokretnosti i vlasništvu: ime i prezime vlasnika, površina i broj parcele, površina objekta, a grafika se odnosi na planove na kojima su ucrtane nepokretnosti – parcele i objekti.
Na slici: Za katastar nepokretnosti Beograd, za projektovanje i stručne poslove izrade katastra nepokretnosti
Slika – Status: belo – katastar zemljišta (0); žuto – katastar nepokretnosti (0-90%, u radu); zeleno – Izlaganje; crveno – Održavanje; ljubičasto – Obustavljeni radovi // to su Ripanj, Barajevo, Čukarica…;… ispod – Svetska banka: narandžasto – u programu za 2005. godinu; karirano – u programu do 2010. godine
Ispod žutog, zelenog i crvenog idu zagrade i unutra neki datumi
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
