Međuvreme

Helikopter

Četvoro ljudi je poginulo kada se 26. septembra u kanjonu reke Sušice, na oko dva i po kilometra od planinarskog doma, srušio helikopter u vlasništvu firme Proizvodnja „Mile Dragić“ iz Zrenjanina. Istražni sudija Osnovnog suda sa Žabljaka Rajko Šibalić izjavio je u ponedeljak uveče da su, pored pilota helikoptera Milana Minića (50) iz Beograda i Dejana Kujundžića sa Žabljaka, u nesreći živote izgubili i belgijski državljanin Nikola Fernan Van der Kruiz de Vaizer (51) i Majk Vitemberg iz SAD. Prema izjavama očevidaca, do pada helikoptera je došlo tako što je letilica zakačila dalekovod, a na mesto nesreće prvi su stigli meštani obližnjeg sela Mala Crna Gora, pošto su čuli jaku eksploziju i na trenutak ostali bez struje. Sudija Šibalić je rekao da su De Vaizer i Vitemberg stigli helikopterom u ponedeljak pre podne sa Svetog Stefana i da su na Žabljak krenuli po pozivu naručioca vožnje Sava Kujundžića, vlasnika žabljačkog hotela Jezera. Dvojica stranaca su nameravali da na Žabljaku obiđu skijaške terene i druge lokacije radi investiranja. Kako je izjavio Dragan Lalović, spasilac iz crnogorske Gorske službe, kanjon je dubok oko 500 metara, vidi se da je helikopter totalno uništen i da su ostaci putnika razbacani po terenu. Spasilačka služba je isprva pokušala da tela izvuče velikim helikopterom, ali kako nisu uspeli da se spuste do olupine, akcija spasavanja je otpočela „ručno“. Helikopter je, po saznanjima „Blica“, u ponedeljak rano ujutru poleteo iz Zrenjanina za Podgoricu i prema planu je trebalo da u 14 sati poleti natrag u Zrenjanin. U istragu je od utorka uključena i komisija Direktorata za civilno vazduhoplovstvo iz Beograda. Sporna stvar u celoj priči je činjenica da je helikopter u vlasništvu firme „Mile Dragić“, čiji je vlasnik u emisiji „Utisak nedelje“ ispričao, gotovo kao anegdotu, kako je ovu letilicu kupio za 145.000 maraka. S obzirom na to da se Mile Dragić zbog istrage o učešću u aferi „panciri“, nalazi u pritvoru, nije poznato ko je izdao nalog za poletanje helikoptera, jer je, prema navodima njegove kompanije, samo on imao pravo da odobri poletanje letilice koja se nalazila na stajanci u krugu fabrike u Zrenjaninu.

Kompanija

Nakon Kine, Indije i Irske, i Srbija će dobiti Majkrosoft Razvojni centar. Razvojnim centrom u Beogradu rukovodiće Bodin Drešević, Majkrosoftov veteran i jedan od naših najuspešnijih IT stručnjaka u svetu, čiji povratak predstavlja veliko priznanje beogradskoj kancelariji kompanije i najslikovitije govori o ozbiljnosti namera Majkrosofta u našoj zemlji. Na konferenciji za novinare održanoj 27. septembra u Ateljeu 212, generalni direktor lokalne kancelarije Majkrosofta Dejan Cvetković rekao je da otvaranje Razvojnog centra predstavlja jednu od najimpresivnijih direktnih investicija u Srbiju, čime će se naša zemlja konačno naći na tehnološkoj mapi sveta. Osim toga, kako je Cvetković naglasio, republička vlada i Majkrosoft imaju istu ideju – da ovim potezom pametne i obrazovane radnike zadrže u Srbiji. Kurt Gajsel, menadžer Tablet PC tima u Redmondu, sa kojim će Razvojni centar u Beogradu najbliže sarađivati, rekao je istom prilikom da veruje u potencijal lokalnih stručnjaka koji će pod iskusnim vođstvom učiniti da ovo postane regionalni centar za tehnološke inovacije i ekonomski rast. Konferenciji su, između ostalih, prisustvovali i ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt, potpredsednik Vlade Republike Srbije Miroljub Labus i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.

Akvarijum

Sledećeg meseca trebalo bi da počne izgradnja Beogradskog akvarijuma u Tašmajdanskim pećinama. Uživanje u lepotama i čarima podvodnog sveta počeće, međutim, tek krajem sledeće godine, jer je nakon izgradnje potrebno bar desetak meseci da se u lagumima udome morske životinje. Na površini od 1500 kvadratnih metara naći će se više od 200 vrsta riba, školjki, rakova i korala, a s obzirom na to da je prostor Tašmajdanskih pećina deo nekadašnjeg Panonskog mora, u preduzeću za ispitivanje podzemnog sveta Viridijan smatraju da to predstavlja posebnu simboliku i izazov. Beogradski akvarijum će se graditi u dve faze, a u poduhvatu će učestvovati 24 stručnjaka. U prvoj etapi planirana je izgradnja akvarijuma površine 700 kvadrata i adaptacija prostora za predavanje i nastavu za sve fakultete prirodnih nauka, a potom sledi izgradnja dodatnih 800 kvadrata akvarijumskog prostora. Ulaskom u pećinu posetioci će imati priliku da „zarone“ u morski svet, a tamo će ih čekati murine, škarpine, hobotnice, raže, ugore, razne vrste lignji, sipa i rakova. Koliko će tačno koštati projekat prestoničkog akvarijuma još uvek se ne zna.

Lekari

Afera oko dodele nezakonitih invalidskih penzija ponovo je dospela prošle nedelje u žižu interesovanja, baš tamo gde je i počela u martu ove godine – u Smederevu. Za nezakonitu dodelu više od 500 invalidskih penzija osumnjičene su 32 osobe, među njima i sedamnaest lekara, specijalista različitih oblasti medicine. Pored lekara koji su za mito od 1500 do 3000 evra omogućavali „klijentima“ da postanu lažni invalidi, među uhapšenima ima i radnika smederevske filijale Republičkog fonda penziono-invalidskog osiguranja (PIO). Pored lekara iz Smedereva, uhapšeno je i šestoro njihovih kolega iz Majdanpeka. Svi oni osumnjičeni su da su u poslednjih šest godina omogućili odobravanje lažnih invalidskih penzija za oko 500 građana iz Smederava, Beograda, Bora, Majdanpeka, Niša, Kladova, Užica i Žagubice. Ni lekari koji rade u privatnom sektoru nisu se pokazali u najboljem svetlu. Tokom trodnevne kontrole, zdravstveni inspektori Ministarstva zdravlja obišli su 227 privatnih ordinacija u Beogradu. Inspektori su izdali 34 rešenja o zabrani pružanja zdravstvenih usluga, napisali 94 prekršajne prijave i 110 naloga za otklanjanje raznih nedostataka. Najčešće nepravilnosti na koje su inspektori naišli jesu angažovanje lekara bez saglasnosti Ministarstva zdravlja i nedozvoljeno izvođenje prekida trudnoće i vantelesne oplodnje.

Afirmacija

Crna Gora će uskoro dobiti centar za lečenje narkomanije. Na Ravništvu na Kakaričkoj gori će biti izgrađen Centar za rehabilitaciju i resocijalizaciju korisnika psihoaktivnih supstanci. Ministarstvo uređenja prostora, koje je postalo poznato u Srbiji posle nedavnog neizdavanja dozvole za izgradnju crkve na Rumiji, odobrilo je Opštini Podgorica da gradi ovaj centar. Izgradnja centra trebalo bi da počne 19. decembra, a očekuje se da će biti otvoren do 26. juna, na Svetski dan borbe protiv droge. U Centru će biti mesta za 80 osoba, a lečenje će trajati od tri do osamnaest meseci. Prema procenama crnogorske Kancelarije za prevenciju narkomanije, mesečni troškovi za lečenje jednog pacijenta iznosiće 1000 evra. Trećinu tih troškova će plaćati sami pacijenti. Ukupna vrednost izgradnje centra je 1.100.000 evra. U Kancelariji za prevenciju narkomanije kažu da će centar biti „ambijent afirmacije, a ne izolacije“. Planirano je da se u centru izgradi kompjuterska učionica, sala za filmove, otvoreni bazen, fitnes centar i saune sa, kako je rečeno, vitaminskim programom.

Odšteta

Okružni sud u Beogradu doneo je presudu po kojoj Srbija i SCG moraju da isplate odštetu u iznosu od milion dinara roditeljima Milana Ristića koji je 1995. godine poginuo pod sumnjivim okolnostima. Prema saopštenju Fonda za humanitarno pravo koji je Ristićeve roditelje zastupao pred Komitetom protiv torture pri Ujedinjenim nacijama, Radivoju i Vesni Ristić dosuđena je odšteta od po 500.000 dinara na ime povrede prava ličnosti. Ovime je potvrđena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu iz decembra 2004. godine, po kojoj nisu rasvetljene sve okolnosti oko smrti Milana Ristića, čime su povređena prava njegovih roditelja. Po službenom policijskom izveštaju od 13. februara 1995. godine, Milan Ristić se ubio skočivši sa krova jedne zgrade u Šapcu, nakon što ga je legitimisala policijska patrola. Međutim, njegovi roditelji sumnjaju da ga je jedan od policajaca udario drškom od pištolja po glavi, te da su ga policajci bacili sa krova kako bi prikrili ubistvo. Nakon što su iscrpeli sve pravne mogućnost pred domaćim sudovima, Ristići su se 1998. godine žalili Komitetu za torturu pri Ujedinjenim nacijama, koji je u maju 2001. godine prihvatio njihovu predstavku i utvrdio da su vlasti tadašnje SRJ prekršile obaveze ustanovljene Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture.

Ostavka

Nebojša Maraš, zamenik specijalnog tužioca koji zastupa optužnicu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, zatražio je da bude razrešen sa funkcije. Kako je za B92 potvđeno u Specijalnom sudu, razlog za Maraševu ostavku je njegov prelazak u advokaturu. Optužnicu za ubistvo premijera do 14. septembra zastupao je i zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović, koji je tada uhapšen zbog sumnje za odavanje službene tajne, u vezi sa prisluškivanjem članova takozvane Jotkine grupe. Time ovaj proces ostaje bez zastupnika tužbe, zbog čega specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović uskoro treba da imenuje novog tužioca koji će postupati u tom predmetu. U Specijalnom tužilaštvu trenutno postoje četiri zamenika specijalnog tužioca: Jovan Prijić, Dimitrije Popić, Miroljub Vitorović i Nebojša Marković. Zamenici tužioca Maraš i Radovanović su, pored optužnice za ubistvo Đinđića, zastupali i optužnicu protiv pripadnika

zemunskog klana.

Proces

U pomalo komičnom procesu zbog ubistva svinje, novinarka B92 i Bete Ljiljana Danilović uložila je kontratužbu protiv lovačkog udruženja. Pre nekoliko meseci, na magistralnom putu Niš–Priština, Ljiljana Danilović doživela je sudar sa divljom svinjom, posle čega je životinja uginula. Lovačko udruženje Soko iz Kuršumlije tvrdi da je Danilovićeva tako izvršila krivolov i protiv nje je podnelo tužbu sa odštetnim zahtevom od 220.000 dinara. S druge strane, novinarka tvrdi da je divlja svinja zapravo udarila njen automobil i smatra da bi lovačko društvo trebalo njoj da plati odštetu. „Pošto je Lovačko udruženje svojom tužbom priznalo da divlja svinja pripada tom udruženju, smatram da su odgovorni da nadoknade štetu na mom automobilu“, rekla je Ljiljana Danilović obrazlažući svoj odštetni zahtev za nadoknadu štete od 223.000 dinara. Po okončanju pretresa na sudu tokom koga se raspravljalo da li su divlje svinje trofejna divljač, novinarka je uložila kontratužbu protiv udruženja.

Privatnici

U staračkim domovima u Srbiji boravi oko deset hiljada ljudi. Postoje 43 staračka doma, ali njihov broj nije dovoljan da smesti sve zainteresovane. Potreban broj postelja u staračkim domovima se standardno izračunava kao četiri odsto od ukupnog broja građana starijih od 60 godina. Prema tom računu, u staračkim domovima nedostaje više od 60.000 mesta. Zato se poslednjih godina otvaraju privatni starački domovi, ali malo koji od njih imaju dozvolu. Najčešće su registrovani kao pansioni za pružanje zdravstvenih usluga. Takvih privatnih ustanova u Srbiji ima oko 50, a oni svojim štićenicima uglavnom nude dobru uslugu, fizikalnu i radnu terapiju, kao i svakodnevni nadzor lekara. Pojedini domovi imaju razvijen društveni život, organizuju rođendanske proslave, izlete, književne i druge radionice. Međutim, cena smeštaja je izuzetno visoka – veća je četiri puta od prosečne penzije i iznosi od 400 do 650 evra. Ove cene su za polupokretne ljude veće za 50 evra, a potpuno nepokretne osobe boravak u jednokrevetnoj sobi plaćaju čak 900 evra. Cene smeštaja u državnim domovima su duplo niže i iznose od 200 do 450 evra, a kako kažu radnici u ovim ustanovama, njihova usluga uopšte nije lošija nego kod privatnika.

Državljanstvo

Zakon o izmenama i dopunama republičkih administrativnih taksi, koji je pre nekoliko meseci iniciralo Ministarstvo za dijasporu, a 15. jula izglasalo Ministarstvo finansija, znatno je olakšao mogućnost za sticanje srpskog državljanstva. Zakonom državljanstva Republike Srbije, koji se primenjuje od 27. februara ove godine, prestao je da važi Zakon o jugoslovenskom državljanstvu i Zakon o državljanstvu Socijalističke Republike Srbije, a sa novim zakonom stigle su i nove administrativne takse, gotovo tri puta jeftinije od prethodnih. Umesto dosadašnjih 500 evra, koliko je većina zemljaka iz rasejanja izdvajala za sticanje državljanstva, u novom cenovniku stoji taksa od 9000 dinara, što trenutno iznosi oko 110 evra. Skala cena za Rešenje o prijemu u državljanstvo vrlo je promenljiva: izbegla, prognana i raseljena lica plaćaju 360 dinara, državljani druge države članice 1000, a svaki drugi slučaj prijema u državljanstvo Republike Srbije košta 9000 dinara. Za Rešenje o sticanju državljanstva naše republike po međunarodnim ugovorima treba izdvojiti 4500 dinara, za utvrđivanje državljanstva 360 dinara, a samo Zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije iznosi 1000 dinara. Po istoj skali cena ispada da je jeftinije postati Srbin/kinja, nego odreći se državljanstva – Rešenje o prestanku državljanstva košta 16.000 dinara. Smanjene takse jesu uslovile veći broj ljudi koji žele da postanu naši državljani, ali, kako za „Večernje novosti“ kaže pomoćnik ministra za dijasporu Vukman Krivokuća, ne u onoj meri u kojoj se očekivalo. Prema njegovim rečima, Hrvati su u proteklom periodu uknjižili nekoliko hiljada više novih državljana od nas.

Pantalone

Pošto je ovih dana tema broj jedan skandal oko nabavke opreme za Vojsku SCG, zapostavljena je slična priča vezana za nabavku uniformi za poštare. Naime, u PTT je iz Kine stiglo 10.000 pantalona vrednih oko 9,5 miliona dinara, ali poštari ne mogu da ih obuku, jer su im male. Prema rečima jednog od zaposlenih u PTT-u, za svakog poštara postoji evidencija o odgovarajućoj veličini uniforme. Poštari jesu dobili uniforme koje su obeležene njihovim konfekcijskim brojem, ali je problem u tome što su one pravljene po kineskim standardima, pa bi nekome ko nosi broj 54 trebale pantalone broj 58. Međutim, i ove, četiri broja veće, nisu dovoljno dugačke. Sporne uniforme nabavljene su preko firme Modiva, koja je ovaj posao dobila na tenderu u čiju ispravnost sumnjaju zaposleni u PTT-u, iako je interna komisija PTT-a ispitala ceo slučaj i nije otkrila ništa neregularno. Povodom čitavog slučaja rukovodstvo PTT-a oglasilo se saopštenjem u kome stoji da je od 5000 poštara koji su dobili nove uniforme, problem sa veličinom imalo samo njih dvadeset i to zbog promene u kilaži.